Знао је шта је посао цркве, шта државе, али кад је реч о одлукама које далекосежно одређују судбину народа, веровао је да је ту нужна византијска „симфонија“, складно деловање световне и духовне власти Блаженопочивши патријарх …

У рефлексијама о балканском инату, Хандке вели да је инат био оно једино могуће, „последње средство за доказивање себе, што је зрачило нешто лепо, … нешто што је покретало и сједињавало“. А „да ли је …

Хандке је неуморни путник; путује да би био сапутник и сведок свог времена, „дете своје секунде“, и да би „та секунда била његов дах“. Почео је да хода и тематизује ходање врло млад, кад и …

СРПСКИ КУЛТУРНИ ПРОСТОР И ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ: ПРИЛОГ АКТУЕЛНОЈ ТЕМИ У НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ Због чега у свим српским политичким и културним институцијама и установама, ма где биле, у електронским медијима, штампи и издавачкој делатности, укључујући, кад …

На Косову су сукобљена два народа, два светска политичка и војна блока, две цивилизације, два егзистенцијална, животна, национална и државна становишта. Албанско: Ми или они, и српско: Ми и они Постоји једно народно веровање по …

Политички и медијски линч српског народа продужује се унедоглед. Сваки дан неко лане, неко мучки уједе. Да и то лајање није предигра за неко ново клање!? Лепо неко рече да данас и огледало лаже. Лаже …

Они из великих градова, што често мењају улице и адресе, или се селе из града у град, из земље у земљу, као номади, Американци и Цигани, попут ахасвера, немају завичај, како га ми поимамо. То …

РАЗМИРЈА СРПСКИХ ПИСАЦА И ПОЛИТИЧАРА У НОВОЈ КЊИЗИ ЗОРАНА АВРАМОВИЋА Пише Гојко Ђого Без темељита увида у политички контекст била би крња свака историја и теорија српске књижевности од романтизма до најсавременијих књижевних токова. Политика …

Пише Гојко Ђого У приповестима о судбинама књижевних јунака Радослава Братића укњижена је и његова дубинска пројекција историје и традиције, чврсто ослоњена на слојевито колективно памћење, као и сасвим ововремено искуство Херцеговаца Само божја рука …

Пише Гојко Ђого Колико год је могао, Дучић се клонио фактографије, плићака свакодневице, нечистих улица и непосредног додира са животом. И своје је јаде држао на узди. Више је волео сенке и контрасте, слутње и …