Затворник новог доба

Да ли у рату кијевског режима против православља има поштеђених?

Митрополиту Павлу (Лебеду), намеснику Кијевско-печерске лавре, због наводне подршке Специјалној војној операцији, а по чл. 161 и 436-2 Кривичног закона Украјине, прети казна до осам година затвора. До изрицања коначне пресуде старац који је деценијама духовно руководио украјинским народом – провешће два месеца у кућном притвору, док би мошти стотине руских светитеља које се налазе у подземним ходницима Лавре, одлуком државе, могле бити проглашене за „експонате“. Суд у Кијеву у најновијем обрачуну с канонском црквом није прецизирао у који кућни притвор шаље митрополита. У Лавру, из које власти покушавају да протерају целу обитељ? Неку од зазиданих келија с малим отвором за пријем хлеба у којима је у 11. веку успостављен подвиг затворништва? Митрополит нема други дом. Зар не би требало, иронично примећује политички аналитичар Владимир Корнилов, све монахе Лавре послати „у кућни притвор“ и тако их се коначно ослободити – они ће радо служити у својим келијама.

ИЛИ УКРАЈИНАЦ ИЛИ ИЗДАЈНИК Десет векова након што је овом монашком граду велику цркву и звоник подарио кнез Изјаслав, син Јарослава Мудрог, спроводи се незамислив терор над његовим становницима, листом оптуженим да су агенти Москве.
„Разумемо поступке петог и првог одељења ФСБ-а који се сада баве овим питањима. Још једном наглашавам да ће све бити урађено по закону. Лавра ће бити очишћена од оних људи који су сада тамо“, поручио је секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексиј Данилов.
Бранитељи државне цркве били су прецизнији: „Или си Украјинац, или издајник. На хришћане из Кијевско-печерске лавре требало би пуцати, тући их и протерати.“
Активисте непризнате цркве требало би схватити озбиљно. О томе сведочи догађај у Ивано-франковској епархији, где су представници расколничке структуре нервним гасом истерали вернике закључане у храму. Секретар епархије отац Василиј Ромањук изгубио је свест и пао, а верујући народ је на узвике „Слава нацији – смрт душманима!“ одговарао са „Слава Богу!“.
Полиција се није мешала, што је разумљиво с обзиром на то да је целу акцију предводио градоначелник Руслан Марцинкив. На свом телеграм каналу неколико сати након овог инцидента градоначелник се похвалио да је Ивано-франковска област прва у Украјини где више не постоји Украјинска православна црква. Таквих примера је много. У Хмељницком је градско веће донело одлуку да се УПЦ одузме право на коришћење земљишта на ком је подигнут Саборни храм Покрова Пресвете Богородице.
Зар не би требало да поновимо исто, запитала је своје суграђане представница прес-службе градског већа Камјанец-Подилског Ана Чепељуг. На друштвеним мрежама Чепељугова је надлежног митрополита УПЦ маркирала као човека чије име се налази на сајту Руске православне цркве.
„Па колико још мора да умре да би престао да идеш у Московску патријаршију?“, упитала је.

ЛИСТА ЗА ОДСТРЕЛ У рату кијевског режима против православља нема поштеђених. На листи за одстрел нашли су се и новинари спремни да сведоче о томе шта се дешава у држави Владимира Зеленског. Публицисти и новинару Дмитрију Скворцову прети казна затвора од 12 до 15 година. На сајту кијевског градског тужилаштва стоји да је Скворцов, сходно члану 111 Кривичног закона Украјине, оптужен за велеиздају и спровођење информативних активности усмерених против Украјине.
Хиљаде верника који су у порти Лавре направили живи штит, последњу линију одбране пастира од разуларене гомиле која позива на проливање крви, ризикује да се нађе на листи оптужених – за велеиздају и сарадњу с Русијом. Епифаније Думенко баца суварак на ватру раздора и констатује: Одбрана Лавре практично је антимајдан организован током рата.
Мајдановске снаге пак сабрале су се 1. априла у Храму Свете Софије у Кијеву на проглашењу прве генерације војних свештеника. Војна застава свештеника службе Оружаних снага Украјине, освештана у присуству представника тзв. ПЦУ и поглавара унијатске цркве Свјатослава Шевчукова, баца ново светло на мотиве прогона УПЦ. На застави коју ће носити свештеници унијатске цркве, Римокатоличке, Украјинске евангелистичке, Украјинске цркве евангелистичких хришћана и Духовне управе муслимана Украјине, налази се – Давидова звезда. Думенко напомиње да су „свештеници духовни штит украјинске војске, који воде војнике у нашу заједничку победу“. Где су ту православни Украјине? УПЦ није добила ниједан мандат за војно свештенство.

ЗАГРЉЕНИ И УЈЕДИЊЕНИ ВЕРОМ Пророчке речи које је папа Франциско упутио цариградском патријарху Вартоломеју 2019, да ће јединство цркава бити могуће тек након одлучнијих корака у том правцу, сада се обистињују. Папа је тада подсетио на поклон цариградског патријарха Атинагоре папи Павлу – „икону браће Петра и Андреја, који су загрљени, уједињени вером и љубављу према једном једином Господу“. За поглавара Римокатоличке цркве „ова икона је пророчки симбол видљиве заједнице између цркава за коју се усрдно молимо и за коју радимо“.
Да бисмо разумели симпатије за Антинагору, треба подсетити да су САД с Ватиканом 1949. уклониле цариградског патријарха Максима, који је показивао симпатије према Русији. На његово место, како би се спречио утицај Русије међу православнима, постављен је амерички човек митрополит Атинагора. У овој работи учествовали су председник САД Хари Труман и папа Пије Дванаести. Из објављених докумената на која је указао руски историчар Павел Јермилов јасно се види да је Вашингтон патријарху Атинагори наменио место челника екуменског покрета на Истоку, са циљем да се спречи утицај Москве на помесне православне цркве. Седам деценија касније планови САД добијају обрисе готовог пројекта. У случају Украјине легализација раскола „Кијевске патријаршије“ била је озбиљан помак у реализацији екуменистичког пројекта – формирања једне псеудохришћанске религије. О томе сведоче догађаји у Лаври и око Лавре.

ПОСЕТА ЛИТВАНИЈИ У годинама које следе државна црква Украјине могла би да пређе на католички календар и укине црквенословенски као богослужбени језик. УПЦ се већ сада отворено замера што служи литургију на црквенословенском језику, а не на украјинском, иако су донедавно сами Украјинци тврдили да су руско богослужење и црквенословеснки језик – плод кијевске духовне академије. Коначно, на ред би дошла и ревизија светих. Неко је приметио да би Ушаков и Николај Други могли бити деканонизовани, док би Мазепа, вођа украјинских козака на кога је РПЦ у 18. веку бацила анатему, добио своје црвено слово.
У овом геополитичком пројекту САД, Фанара и Ватикана Украјина неће остати усамљена, упозоравају аналитичари. На то упућује и контекст недавне посете патријарха Вартоломеја Литванији.
Иако се на сајту Литванске православне архиепископије појавило писмо митрополита литванског Инокентија у којем изражава „знак поштовања према високом чину поглавара Цариградске патријаршије“, испоставило се да Вартоломеј не планира састанак са православним свештенством Литваније. Цариградски патријарх је дошао на позив премијера Литваније, а на аеродрому га је дочекао заменик тамошњег министра спољних послова. Споразум који је патријарх потписао с литванским властима услов је за стварање нове структуре у земљи. Украјински сценарио се понавља.