У љубав веруј

фото: privatna arhiva

Хуманитарни концерт Мелодије са великог платна, на коме су наступили Дејан Јаношевић, вокал и Ана Стефановић, клавир и вокал, као дуо Conosance, са гостима – хором Ане Стефановић одржан је у сали Гварнеријус 13. марта. Улаз је био слободан, добровољни прилози пожељни, јер су прикупљена средства намењена за лечење Ивана Вујовића

У времену када је емпатија достигла најнижи ниво, треба поздравити сваки гест доброте и несебичности. Такав је био хуманитарни концерт „Мелодије са великог платна“ у сали Гварнеријус 13. марта, на коме су наступили Дејан Јаношевић, вокал и Ана Стефановић, клавир и вокал, као дуо Conosance, са гостима – хором Ане Стефановић. Улаз је био слободан, добровољни прилози пожељни, јер су прикупљена средства намењена за лечење Ивана Вујовића. И поред свих објективних околности, сала је била препуна, a штета што није већа да више београдске публике ужива у интерпретацијама ова два уметника дивних гласова, префињене музикалности, дискретног шарма. Као дугогодишњи сарадници, они на бини показују изванредну музичку повезаност, уз одлично слагање боје гласова, као и драматургије концерта. Ана Стефановић је талентована у многим областима, али је пре свега академски музичар-пијаниста са богатом и успешном солистичком каријером. Иако солиста, она се на овом концерту понашала као дивни сарадник, никад не прецењујући своју улогу, али и показујући богатство свог раскошног пијанизма кад је за то био моменат. То се највише чуло у аранжману инструментал верзије теме из филмова о Џемс Бонду (Монти Норман), као и у свим малим соло наступима у току песама.
Песма Imagine Џ.Ленона повела нас је на замишљено музичко путовање, да би се ређале пажљиво одабране нумере – Careless whisper (Џ.Мајкл), Writings on the wall (предивна балада из Бондовог филма Спектра), и Ти си онај кога желим (из филма Бриљантин). Осврт на нашу музичку сцену дале су песме Амире Медуњанин Пјеват ћемо шта нам срце зна, Јовано Јованке и Балашевићев Свадбарским сокаком, уз који је публика певушила. Ауторске песме У љубав верујем и Птица Ане Стефановић заокружиле су префињеним хармонијама и угођајем овај део програма. Дејан Јаношевић поседује камелеонски глас, којим може баш све, од шапата до крика, увек са лепом бојом, сигурном интонацијом и одличном дикцијом, што се слаже са моћним, али и лиричним Аниним сопраном. Изванредна и врло музикална гласовна комбинација коју дуго нисмо чули.
У следећем делу програма наступио је и камерни хор Ане Стефановић, у култној песми Can’t help falling in love коју је својевремено прославио Елвис Присли, у Манцинијевој Месечевој реци коју је певала Одри Хепберн у филму Доручак код Тифанија и у симпатичној Химни викенда. Али то није све. Као зачин на крају добили смо песму Корнелија Ковача Златни дан коју изводи Бисера Велетанлић, и коју је публика певала уз по коју сузу. Шта је у тој песми што изазива тугу… Цео програм концерта био је зналачки одабран, са акцентом на романтичне баладе и осећајна тиховања, као одговор на буку и бес који нас свакодневно окружују. Врхунски професионално, али и дубоко проживљено, Ана Стефановић и Дејан Јаношевић су нас са нежношћу провели кроз музичке пејзаже и теме које смо понели са собом. Хвала им на томе.

Један коментар

  1. Ето. то би пожелео да види и чује свако ко памти музику – кад је била музика… а извођачи – уметници. И сам изглед уметника – рекло би се, нормалан и једноставан: Дејан, обријан и уредно подшишан; Ана у освежавајуће једноставној хаљини(?) уз врат. Музика! Без шљаштећих и вртигуз-ефеката који само одвлаче пажњу од онога што би требало да је музика. То би требало да нам прикаже РТС уместо бесмислених квази-песама Евровизије, на пр.
    Хвала г-ђи Исаковић на стручном и (као увек) лепом приказивању музичког догађаја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *