СРПСКА НЕ ПРИХВАТА ПРЕСУДУ ДОДИКУ

Након што је Суд БиХ у првој инстанци осудио председника РС на годину дана затвора и шест година забране бављења политичким активностима, Народна Скупштина РС одговорила усвајањем закона којим је на територији Српске забрањено деловање вануставних институција Босне и Херцеговине – Суда, Тужилаштва и Високог судског и тужилачког савета БиХ, као и Агенције за истрагу и заштиту (СИПА)

Суд БиХ је, према очекивању, у монтираном процесу против Милорада Додика због непоштовања декрета лажног високог представника Кристијана Шмита, прогласио председника Републике Српске кривим и изрекао му 26. фебруара у Сарајеву једногодишњу затворску казну, те административну меру шестогодишње забране бављења политичким активностима, Другооптужени директор Службеног гласника РС Милош Лукић, за кога би се могло рећи да је био „колатерална штета“ овог политичког суђења, је ослобођен кривице. Пресуда коју је изрекла судија Сена Узуновић није правоснажна, пошто постоји право на жалбу Другостепеном већу Суда БиХ али је, с обзиром на изјаву Додика да се неће жалити, као и законску одлуку Народне скупштине РС да прогласи Суд БиХ „илегалним“ на територији мањег ентитета, готово извесно да жалбе председника РС неће бити, али је могуће да то, без Додикове званичне сагласности, учине његови адвокати.

УЛАЗАК У КРИЗУ – Изрицањем одавно планиране пресуде првом човеку прве српске државе западно од Дрине, БиХ је ушла у највећу кризу након окончања рата и сасвим је извесно да у њој више ништа неће бити исто као пре 26. фебруара 2025. године. Колико ће криза трајати и какав ће бити епилог процеса који би могли довести до враћања Босне „изворном Дејтонском уставу“ (што је мало вероватно) или чак изласка Српске из БиХ, је незахвално предвиђати али се треба надати да неће – као што прижељкују неки ратни хушкачи из Сарајева, као и њихови ментори са Запада – доћи до новог страшног ратног пожара на простору некадашње централне југословенске републике.
Изрицање казне Милораду Додику није – као што лажно покушавају да представе неки аналитичари али и представници опозиције из РС – „пресуда једном појединцу“, већ смишљени удар на институцију председника Републике Српске али и Народну скупштину РС. Заправо циљ овог атака је урушавање РС и њено претварање у празну љуштуру, до чега би извесно дошло уколико би се Бањалука послушно повиновала „судској правди“ из Сарајева. Сигурно је да се у том случају ни један представник извршне власти РС, баш као ни народни посланици, не би (страхујући од казни) успротивили наметању одлука о отимању имовине Српске, као и другим мерама централизације БиХ. Такође је врло је вероватно да би на власт дошли представници „кооперативне“ прозападне опозиције који би „играли по такту“ Бошњака и западних сила. Када се то зна, потпуно је разумљиво што је већинска РС, окупљена око Додиковог СНСД-а и његових коалиционих партнера, решила да у изнуђеној самоодбрани покрене заштитни политички механизам доношењем закона у Народној скупштини РС.

ЕУФОРИЈА БОШЊАКА У Сарајеву су еуфорично реаговали на жељену и очекивану осуђујућу пресуду „највећем проблему Босне“. Председник Владе Федерације БиХ Нермин Никшић је оценио како је „само са пресудом Додику могуће имати стабилну и сигурну БиХ“, док је ратоборни министар одбране Босне и Херцеговине Зукан Хелез поручио да „ова пресуда значи крај каријере реметилачког фактора Босне и Херцеговине, што је добро за државу“. Интересантна је била реакција америчког Стејт департмента коју су медији у Федерацији БиХ намерним погрешним преводом једне кључне речи покушали да представе као подршку Трампове администрације пресуди Додику. На крају се испоставило да је Стејт департмент, у саопштењу које је изрекла његова портпаролка Тами Бус, „примио к знању“, а не подржао пресуду Суда БиХ. У саопштењу је такође наглашено да Вашингтон подржава Дејтонски споразум и територијални интегритет БиХ, те, без директног именовања Додика, поручено да се САД „чврсто противе акцијама локалних лидера који би нарушили стабилност и сигурност“.
С обзиром да је Стејт департмент дуго година важио за „тврђаву кадрова антисрпске политике“, може се закључити да овако интонирно саопштење представља евидентан помак у односу на период претходне Бајденове администрације која је давала јасну подршку Шмиту, „независном судству“ и директно апострофирала Додика и РС као „главне кривце за проблеме БиХ“. Мада је још рано доносити закључке о томе да ли ће Трамп радикално променити „курс“ према РС, индикативно је да на последњој седници Управног одбора Савета за спровођење мира у БиХ, одржаној у Сарајеву, није усвојен заједнички став о ситуацији у Босни и Херцеговини после пресуде Додику због тога што присутни представник амбасаде САД није имао (након одласка претходног амбасадора Марфија из Сарајева) упутства из Вашингтона како да се „позиционира“ у новим околностима.

Џулијани пружио подршку Додику Некадашњи градоначелник Њујорка и пријатељ Доналда Трампа, Рудолф Џулијани боравио је у Бањалуци где се састао са Милорадом Додиком. Џулијани, који је и сам био изложен монтираном судском гоњењу због подршке новом – старом америчком председнику одржао је говор на митингу подршке председнику РС у ком је, уз остало, истакао. „Провео сам много времена са вашим председником и видим да је он веома јак и веома посвећен лидер који верује у основне темеље западне цивилизације, у слободу, слободу говора и правичност за људе. И Додик и ја смо прошли кроз сличан једностран третман. У Америци би људи били шокирани да знају да се води процес против њега јер је дошао неко из Немачке да одобрава шта сме, а шта не сме да се ради.“

ПОДРШКА ДОДИКУ – Председника РС су након пресуде која му је изречена телефоном позвали и пружили му подршку најпре Александар Вучић, а затим и мађарски премијер Виктор Орбан, који је на друштвеној мрежи X написао да је пресуда Додику „политички лов на вештице“ и „напад на демократски изабраног лидера“. Председник Хрватске Зоран Милановић је оценио да пресуда Додику „неће застрашити Србе, већ их само револтирати“, док је портпарол Кремља Дмитриј Песков истакао „да је прогон Додика политичког карактера и није усмерен само против њега, него против свих патриотских српских снага“. Колики значај Москва придаје судском прогону председника Српске показала је и изјава портпарола Министарства спољних послова Руске Федерације Марије Захарове која је нагласила да је „пресуда Милораду Додику неправедна и да не може да има правне последице“.
Док је у Бањалуци одржавана седница Народне скупштине РС на којој су посланици расправљали о предложеним законима о укидању надлежности Суда, Тужилаштва, СИПА (Државна агенција за истрагу и заштиту) и Високог судског и тужилачког савета БиХ на територији мањег ентитета, у град на Врбасу је у вечерњим часовима у договорену посету руководству Српске авионом стигао Александар Вучић. Неки су претпостављали да је председник Србије дошао у Бањалуку са првенственом намером да убеди Додика да одустане од најављених закона којим се одузимају суштински неуставне надлежности Босни и Херцеговини али је Вучић након разговора саопштио „да ће, шта год буде решила Република Српска, Србија увек бити уз њу“. Он је позвао Додика и остале чланове руководства из Бањалуке да још једном покрену дијалог са Федерацијом БиХ (као и са међународним факторима) и тако „покажу српско опредељење за мир“, а апеловао је и за јединство народа и политичких странака у Српској.
Додик је након састанка, нагласио да се РС залаже за очување мира, те да нема никакве ратне планове. Он је изразио „спремност за разговоре са представницима бошњачког и хрватског народа о свим темама како би направили БиХ уставном и одрживом за све“. Показујући намеру да одмах са речи пређу на дела Додик и премијер РС Радован Вишковић су упутили позив председници Федерације БиХ Лидији Брадар и председнику Владе Федерације БиХ Нермину Никшићу да у термину који им одговара дођу у Бањалуку на разговоре о спровођењу Дејтонског споразума.

Британски шпијунски авион над Бањалуком Британски шпијунски авион „бич 90 кинг ер“ је дан уочи изрицања пресуде Додику направио десетак кругова изнад Бањалуке за време великог митинга подршке председнику РС коме је присуствовало око 25.000 људи ( и на коме су, уз челнике Српске, говорили бивши градоначелник Њујорка Рудолф Џулијано и политички аналитичар Џевад Галијашевић). Авион је у „мисију снимања Бањалуке“ полетео из Сарајева, а индикативно је да је 9. фебруара надлетао и Лакташе и снимао кућу Милорада Додика. Због тога су се у јавности чула страховања да би британски „специјалци“ могли покушати да ухапсе Додика.

АРОГАНЦИЈА САРАЈЕВА На жалост, као што се могло и очекивати, друга страна није прихватила понуду. Нермин Никшић, који важи за „умереног“ функционера „Тројке“ је у писаном одговору челницима Српске поручио да „није спреман учествовати у било каквим преговорима са институцијама РС све док не буду обустављени и поништени сви облици неуставног, антидејтонског и антидржавног деловања“. Мада се председница Федерације БиХ, иначе функционерка ХДЗ-а Лидија Брадар до сада није јавно оглашавала о понуди из Бањалуке, јасно је да суштинских преговора о будућности дејтонске творевине не може бити док се Бошњаци буду држали досадашњег курса.
Народна скупштина РС је најпре 26. фебруара одбацила „поступак пред Судом БиХ против институција Републике Српске“, да би наредног дана у вечерњим часовима усвојила законе о враћању отетих уставних дејтонских надлежности и невладиним организацијама који би могли имати историјску тежину. Парламент Српске је са 49 гласова посланика владајуће коалиције (три гласа су била против, док остали посланици опозиције нису учествовали у гласању) усвојио Закон о непримењивању закона и забрани деловања вануставних (антидејтонских) институција БиХ. Њиме је приписано да се закони о Суду БиХ, Тужилаштву БиХ, Агенцији за истрагу и заштиту БиХ (СИПА) и Високом судском и тужилачком савету БиХ неће примењивати, нити извршавати на територији Српске, док су надлежне институције и органи мањег ентитета обавезни да предузму све мере ради спровођења овог закона.
Изгласани су и закони о Високом судском и тужилачком савету Републике Српске, као и Допуни Кривичног закона РС. Овим допуњеним законом је прописано да ће непоштовање одлука институција и органа Српске у институцијама БиХ или јединицама локалне самоуправе бити кажњиво затвором од шест месеци до пет година, што показује да власти у Бањалуци више неће толерисати деловање „пете колоне“ која спроводи интересе Сарајева и западних сила. Коначно је усвојен и раније најављивани, а затим у „фасцикле“ враћен Закон о Посебном регистру и јавности рада непрофитних организација које финансијски или на други начин помажу страни субјекти, чиме је започет процес који би требао задати озбиљан ударац такозваним невладиним организацијама.

ОТПОРИ ОПОЗИЦИЈЕ РС – Однос опозиционих партија према пресуди Милораду Додику, као и њихово одбијање да подрже законе о враћању отетих уставних надлежности још једном је потврдио да те странке „не желе да своје интересе ускладе са интересима одбране Републике Српске, због чега их њихови политички противници из владајућег блока“ али и већи део јавности РС сматра издајницима. Тако је Милан Миличевић председник Српске демократске странке, уочи изрицања пресуде председнику Српске позвао Додика да поднесе оставку, док је шеф клуба ове странке у Народној скупштини РС Огњен Бодирога током расправе у парламенту изрекао неистиниту тврдњу „да предложени закони представљају удар на устав и Дејтонски споразум“.
Одлучни политички одговор Српске на пресуду Додику означио је почетак нове „шаховске партије“ на простору БиХ у којој ни једна страна (с једне стране РС, а с друге Бошњаци потпомогнути пре свега немачким и британским „спонзорима“) неће, све док има „адуте“, одустати од жељених циљева. Додик је поручио да себе сматра спроводиоцем „већинске воље српског народа“ и нагласио да „Српска неће пристати да остане у неуставној БиХ“.
„Суд БиХ је инквизицијски и неће ме видети у затвору зато што би то било понижење за Србе. Ја за себе не сматрам да сам РС али сматрам да сам већинска воља српског народа јер је тај народ бирао мене. И ја не желим да преварим народ. Ко ће ме хапсити? Имамо још Британце овде који се врзмају са тим неким својим снагама. Пробајте, хајде да видимо. Вратите нам Устав, ми остајемо у БиХ. Нећете да вратите, ми не желимо да останемо у вануставној БиХ, јер је она као таква експлоататорска и нежељена за било кога од нас. То није сецесија, него политичка воља“, сматра Додик.