Želite Tursku?

Kako Ankara preko svojih kandidata na predstojećim izborima u Abhaziji pokušava da utiče na politički život kavkaske republike i kakve to ima veze sa OTD-om a kakve sa Rusijom?

Jezik sile opozicionog kandidata na predsedničkim izborima u Abhaziji, republici koja slovi za meki trbuh geopolitički važnog Zakavkazja, ujedno i učesnika u novembarskom prevratu – ne treba olako shvatati. Skriveno oružje u slučaju poraza kojim preti Adgur Ardzinba, vatreni protivnik ruskih investicija, izlazi iz polja metafore. Na parčetu zemlje gde su stacionirani brodovi Crnomorske flote – fini retorički trikovi nikada nisu bili deo političkog arsenala. U prilog tome govori i kratka politička istorija republike u kojoj Abhazi vlast, po definiciji – smenjuju na ulici, a bezbednosne pretnje se nepogrešivo mere interesima Zapada da preko Kavkaza oslabi Rusiju. U tom ključu treba „iščitati“ i suptilnu pretnju Zelenskog izrečenu na Krimskoj platformi 2023. da su Oružane snage Ukrajine spremne da „zadobiju“ ruske brodove ne samo na Krimu već i one u bazi Očamčira u Abhaziji. Jeftina politička deklaracija, odmahivali su rukom analitičari. No, sledeće godine u zemlji se desio državni prevrat kao izraz protivljenja proruskoj orijentaciji zemlje, a međunarodna pitanja koja nikada nisu angažovala javnost u postsovjetskoj republici – postaju jedna od centralnih tema. Koliko su Abhazi spremni da status privilegovanog saveznika Moskve zamene partnerstvom bez izdvajanja novca iz ruskog budžeta, te da li Ankara koja u okviru projekta Velikog Turana ne krije svoje ambicije prema republici – može biti valjana alternativa?

KROTKO OBRAĆANJE „STRANOJ DRŽAVI“ Abhazijski Majdan kojim je smenjen dotadašnji predsednik Aslan Bžanija a diskreditovan investicioni sporazum sa Moskvom, po rečima demonstranata, trebalo je da Abhaziju uvede u novi status – ekonomski stabilne i suverene zemlje. Povod za nemire bio je sporazuma koji su 30. oktobra u Moskvi potpisali zamenica premijera Abhazije, ministarka ekonomije Kristina Ozgan i šef ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov. Uoči ratifikacije sporazuma u Parlamentu Abhazije, opozicija je organizovala nerede i proces je stopiran. Tehnologija državnog udara viđena u Kijevu 2014.
Rezultati puča nisu bili očaravajući pa je uoči predsedničkih izbora zakazanih za 15. februar ove godine, vršilac dužnosti predsednika Abhazije Valerij Bganba izvestio Vladimira Putina da svi kandidati za šefa republike na predstojećim izborima „jednoglasno izražavaju podršku razvoju i jačanju bratskih odnosa sa Ruskom Federacijom“.
Treba napomenuti i da je u Abhaziji od novembra do aprila nestašica struje, čiji je glavni izvor hidroelektrana Inguri, koja se nalazi na granici sa Gruzijom. Krajem 2024. godine, zbog kritičnih vodostaja, vreme snabdevanja električnom energijom je naglo skraćeno i Suhum se obratio ruskim vlastima sa zahtevom za pomoć, uz napomenu da bi se republika mogla suočiti sa „humanitarnom katastrofom“.
No, pre ovog pismena, Abhazija pravi nekoliko gafova koji u trenucima krotkih obraćanja Moskvi za pomoć mogu imati težinu lakih prestupa. Vrhovni sud Abhazije, podsetimo, ublažio je kaznu lokalnom zločincu koji je počinio zločin nad turistom iz Rusije. Nakon toga, Suhum je kategorički odbio predlog Moskve o saradnji Nacionalne garde Rusije i lokalnih specijalnih službi. Treća greška odnosi se na targetiranje Rusije u javnom prostoru kao „strane države“.

TRI FAKTORA Da li su u Suhumu konačno shvatili posledice paktiranja sa zapadnim obaveštajnim službama i, pre nego što bude prekasno, odlučili da preduzmu mere koje bi omogućile republici da sačuva svoju nezavisnost? I kako u tom kontekstu razumeti poziv predstavnika Saveta starešina Abhazije Apolona Šinkuba na organizovanje novog Majdana, u slučaju da opozicioni kandidat izgubi?
Tri faktora nude objašnjenje složene situacije u kojoj se našla mala postsovjetska republika, i nijedan od ta tri faktora nije lišen stranog mentorstva. Prvi se odnosi na sporni sporazum sa Rusijom koji, tvrde opozicioni glasovi, ne uzima u obzir interese malih abhazijskih farmi. Iako ruska strana predlaže konsultacije i fleksibilizaciju dokumenata, opozicija koju kontroliše Zapad ulazi u oštar dijalog sa Moskvom. Drugi faktor koji zapadne službe koriste kao dobar podsticaj za destabilizaciju Republike je strah Abhaza da bi nakon relaksiranja odnosa sa Gruzijom, preko ruskih investicija, Tbilisi došao u posed imovine u otcepljenoj republici.
„Nategnute i ničim opravdane teze“, ocenjuju stručnjaci. Treći faktor su aspiracije Turske, preuzimanje pozicije ključnog aktera u Zakavkazju i diverzivno delovanje u zaleđu Rusije. Analitika nudi neoborive dokaze ispravnosti ove postavke. Naoko najbanalniji dokaz tiče se otvorene podrške Turske opozicionim kandidatima koji bi u političkom životu zastupali njene interese.

IZ UGLA OTD-a Potez je strateški, i ne trpi potcenjivanja. Pacifikacija političkih subjekata išla je postupno. Evo jednog događaja. Krajem juna 2023. u Ankari na sastanku šefa abhazijskog ministarstva spoljnih poslova Inala Ardžinbe i Dogua Perinčeka, predsednika pantursko-desničarske nacionalističke partije, gost iz Abhazije dobio je uveravanja da će Turska „tražiti zvanično priznanje Abhazije“. Zanimljivo, Perinček je tom prilikom takođe istakao „važnost razvoja dijaloga između Republike Abhazije i Turske Republike Severni Kipar“.
Posmatrano iz ugla delovanja OTD-a i pozicije Azerbejdžana u organizaciji koja humanitarnim akcijama i dećirilizacijom postsovjetskog prostora pravi nove integracije koje bi trebalo da potisnu ideju ruskog sveta – stvar nije nimalo bezazlena. Neoosmanske ambicije Turske nisu novina, ali da bi otklonili nedoumicu u kojoj su vezi izbori u Abhaziji sa Azerbejdžanom vratimo se na pismo Devleta Bahčelija adresirano na turskog ministra spoljnih poslova (objavljeno na telegram kanalu „Insajder Abhazija“). Strategija delovanja Turske u Abhaziji, ukratko izgleda ovako: Identifikacija Jermena u Abhaziji, stvaranje baze podataka, transfer podataka u Azerbejdžan, saradnja sa liderima Abhazije radi slabljenja jermenskog uticaja, i mobilizacija resursa turske države za sprovođenje plana. Iz ugla činjenice da je pomenuti Devlet Bahčeli, Erdoganov intimus i lider nacionalističke „Partije nacionalnog pokreta“, autor karte turskog sveta na kojoj se pored zemalja OTD-a, uključeni i delovi teritorije Kine, Rusije i drugih zemalja, naum izgleda još opakije. Ovde treba dodati i to da jermenska zajednica igra značajnu ulogu u političkom i ekonomskom životu Abhazije.

ČISTOĆA EKSPERIMENTA Na putu pokoravanja Abhazije, Turska ima nekoliko instrumenta u rukama. Prvi je neizostavno ekonomija. U martu 2024, izveštava Cargrad, objavljeno je da udeo Turske u spoljnoj trgovini Abhazije dostigao rast od skoro 10 posto. Štaviše, skoro 90 posto međusobne trgovine čini turski izvoz. Inače, samo u 2022. međusobna trgovina je porasla za rekordnih 142 odsto. Drugi adut je činjenica da je Turska dom abhaske dijaspore za koje će biti otvorena birališta u Turskoj.
Statistika kaže da u Turskoj živi oko 500 hiljada potencijalnih glasača, koji uključuju i Abazine i Abazehe, etnički bliske Abhazima. U samoj Abhaziji broj stanovnika abhaske nacionalnosti nije veći od 140 hiljada. Nije tajna da su Tursku preplavili i lažni, sveže štampani pasoši Gruzije i Abhazije, koji će biti propusnica za učešće u kreiranju budućih političkih tokova na Zakavkazju.
Treći adut Ankare su proturski kandidati za predsednika Abhazije. Šta oni nude biračima? Ekonomske benefite, turski identitet, izbore očišćene od ruskog uticaja?
Analitičar Andrej Pinčuk oštro rezimira: „Oduzimanja ruskog državljanstva nekim demonstrantima? Molim vas da to učinite. Moguće je uvesti iste carinske propise i dažbine kao i u odnosu na druge strane zemlje. Videćemo da li će susedna Turska i Gruzija kupovati abhaske mandarine. A radi potpune „čistoće eksperimenta“, predlažem uvođenje viznog režima za ruske Abhaze. Napominjemo da Abhazija nema svoj operativni aerodrom – svi Abhazi lete preko Sočija. Što se tiče energije. Energija u Abhaziji je volja Ruske Federacije. Abhazija je preplavljena rudarskim farmama, koje će odmah prestati da postoje ako ostanu 3-4 meseca bez, da kažemo, jeftine ruske struje“.
Ukoliko se ovi uslovi ispune, zaključuje analitičar, moći ćemo da govorimo o čistim izborima u Abhaziji nezavisno od Rusije na kojima insistiraju pojedini kandidati.
Istraživanja pokazuju da narod Kavkaza nije spreman da istoriju dobrih odnosa sa Rusijom stavlja na ispit. Iza nišana stranih službi ne stoji samo kandidat Badra Gunba, već 91 odsto naroda Republike. Za tu operaciju treba imati više mašte nego što je prošlogodišnje nasilno zauzimanje Parlamenta od strane demonstranata – sa ruskim pasošima.