Желите Турску?

Како Анкара преко својих кандидата на предстојећим изборима у Абхазији покушава да утиче на политички живот кавкаске републике и какве то има везе са ОТД-ом а какве са Русијом?

Језик силе опозиционог кандидата на председничким изборима у Абхазији, републици која слови за меки трбух геополитички важног Закавказја, уједно и учесника у новембарском преврату – не треба олако схватати. Скривено оружје у случају пораза којим прети Адгур Ардзинба, ватрени противник руских инвестиција, излази из поља метафоре. На парчету земље где су стационирани бродови Црноморске флоте – фини реторички трикови никада нису били део политичког арсенала. У прилог томе говори и кратка политичка историја републике у којој Абхази власт, по дефиницији – смењују на улици, а безбедносне претње се непогрешиво мере интересима Запада да преко Кавказа ослаби Русију. У том кључу треба „ишчитати“ и суптилну претњу Зеленског изречену на Кримској платформи 2023. да су Оружане снаге Украјине спремне да „задобију“ руске бродове не само на Криму већ и оне у бази Очамчира у Абхазији. Јефтина политичка декларација, одмахивали су руком аналитичари. Но, следеће године у земљи се десио државни преврат као израз противљења проруској оријентацији земље, а међународна питања која никада нису ангажовала јавност у постсовјетској републици – постају једна од централних тема. Колико су Абхази спремни да статус привилегованог савезника Москве замене партнерством без издвајања новца из руског буџета, те да ли Анкара која у оквиру пројекта Великог Турана не крије своје амбиције према републици – може бити ваљана алтернатива?

КРОТКО ОБРАЋАЊЕ „СТРАНОЈ ДРЖАВИ“ Абхазијски Мајдан којим је смењен дотадашњи председник Аслан Бжанија а дискредитован инвестициони споразум са Москвом, по речима демонстраната, требало је да Абхазију уведе у нови статус – економски стабилне и суверене земље. Повод за немире био је споразума који су 30. октобра у Москви потписали заменица премијера Абхазије, министарка економије Кристина Озган и шеф руског Министарства за економски развој Максим Решетњиков. Уочи ратификације споразума у Парламенту Абхазије, опозиција је организовала нереде и процес је стопиран. Технологија државног удара виђена у Кијеву 2014.
Резултати пуча нису били очаравајући па је уочи председничких избора заказаних за 15. фебруар ове године, вршилац дужности председника Абхазије Валериј Бганба известио Владимира Путина да сви кандидати за шефа републике на предстојећим изборима „једногласно изражавају подршку развоју и јачању братских односа са Руском Федерацијом“.
Треба напоменути и да је у Абхазији од новембра до априла несташица струје, чији је главни извор хидроелектрана Ингури, која се налази на граници са Грузијом. Крајем 2024. године, због критичних водостаја, време снабдевања електричном енергијом је нагло скраћено и Сухум се обратио руским властима са захтевом за помоћ, уз напомену да би се република могла суочити са „хуманитарном катастрофом“.
Но, пре овог писмена, Абхазија прави неколико гафова који у тренуцима кротких обраћања Москви за помоћ могу имати тежину лаких преступа. Врховни суд Абхазије, подсетимо, ублажио је казну локалном злочинцу који је починио злочин над туристом из Русије. Након тога, Сухум је категорички одбио предлог Москве о сарадњи Националне гарде Русије и локалних специјалних служби. Трећа грешка односи се на таргетирање Русије у јавном простору као „стране државе“.

ТРИ ФАКТОРА Да ли су у Сухуму коначно схватили последице пактирања са западним обавештајним службама и, пре него што буде прекасно, одлучили да предузму мере које би омогућиле републици да сачува своју независност? И како у том контексту разумети позив представника Савета старешина Абхазије Аполона Шинкуба на организовање новог Мајдана, у случају да опозициони кандидат изгуби?
Три фактора нуде објашњење сложене ситуације у којој се нашла мала постсовјетска република, и ниједан од та три фактора није лишен страног менторства. Први се односи на спорни споразум са Русијом који, тврде опозициони гласови, не узима у обзир интересе малих абхазијских фарми. Иако руска страна предлаже консултације и флексибилизацију докумената, опозиција коју контролише Запад улази у оштар дијалог са Москвом. Други фактор који западне службе користе као добар подстицај за дестабилизацију Републике је страх Абхаза да би након релаксирања односа са Грузијом, преко руских инвестиција, Тбилиси дошао у посед имовине у отцепљеној републици.
„Натегнуте и ничим оправдане тезе“, оцењују стручњаци. Трећи фактор су аспирације Турске, преузимање позиције кључног актера у Закавказју и диверзивно деловање у залеђу Русије. Аналитика нуди необориве доказе исправности ове поставке. Наоко најбаналнији доказ тиче се отворене подршке Турске опозиционим кандидатима који би у политичком животу заступали њене интересе.

ИЗ УГЛА ОТД-а Потез је стратешки, и не трпи потцењивања. Пацификација политичких субјеката ишла је поступно. Ево једног догађаја. Крајем јуна 2023. у Анкари на састанку шефа абхазијског министарства спољних послова Инала Арџинбе и Догуа Перинчека, председника пантурско-десничарске националистичке партије, гост из Абхазије добио је уверавања да ће Турска „тражити званично признање Абхазије“. Занимљиво, Перинчек је том приликом такође истакао „важност развоја дијалога између Републике Абхазије и Турске Републике Северни Кипар“.
Посматрано из угла деловања ОТД-а и позиције Азербејџана у организацији која хуманитарним акцијама и дећирилизацијом постсовјетског простора прави нове интеграције које би требало да потисну идеју руског света – ствар није нимало безазлена. Неоосманске амбиције Турске нису новина, али да би отклонили недоумицу у којој су вези избори у Абхазији са Азербејџаном вратимо се на писмо Девлета Бахчелија адресирано на турског министра спољних послова (објављено на телеграм каналу „Инсајдер Абхазија“). Стратегија деловања Турске у Абхазији, укратко изгледа овако: Идентификација Јермена у Абхазији, стварање базе података, трансфер података у Азербејџан, сарадња са лидерима Абхазије ради слабљења јерменског утицаја, и мобилизација ресурса турске државе за спровођење плана. Из угла чињенице да је поменути Девлет Бахчели, Ердоганов интимус и лидер националистичке „Партије националног покрета“, аутор карте турског света на којој се поред земаља ОТД-а, укључени и делови територије Кине, Русије и других земаља, наум изгледа још опакије. Овде треба додати и то да јерменска заједница игра значајну улогу у политичком и економском животу Абхазије.

ЧИСТОЋА ЕКСПЕРИМЕНТА На путу покоравања Абхазије, Турска има неколико инструмента у рукама. Први је неизоставно економија. У марту 2024, извештава Царград, објављено је да удео Турске у спољној трговини Абхазије достигао раст од скоро 10 посто. Штавише, скоро 90 посто међусобне трговине чини турски извоз. Иначе, само у 2022. међусобна трговина је порасла за рекордних 142 одсто. Други адут је чињеница да је Турска дом абхаске дијаспоре за које ће бити отворена биралишта у Турској.
Статистика каже да у Турској живи око 500 хиљада потенцијалних гласача, који укључују и Абазине и Абазехе, етнички блиске Абхазима. У самој Абхазији број становника абхаске националности није већи од 140 хиљада. Није тајна да су Турску преплавили и лажни, свеже штампани пасоши Грузије и Абхазије, који ће бити пропусница за учешће у креирању будућих политичких токова на Закавказју.
Трећи адут Анкаре су протурски кандидати за председника Абхазије. Шта они нуде бирачима? Економске бенефите, турски идентитет, изборе очишћене од руског утицаја?
Аналитичар Андреј Пинчук оштро резимира: „Одузимања руског држављанства неким демонстрантима? Молим вас да то учините. Могуће је увести исте царинске прописе и дажбине као и у односу на друге стране земље. Видећемо да ли ће суседна Турска и Грузија куповати абхаске мандарине. А ради потпуне „чистоће експеримента“, предлажем увођење визног режима за руске Абхазе. Напомињемо да Абхазија нема свој оперативни аеродром – сви Абхази лете преко Сочија. Што се тиче енергије. Енергија у Абхазији је воља Руске Федерације. Абхазија је преплављена рударским фармама, које ће одмах престати да постоје ако остану 3-4 месеца без, да кажемо, јефтине руске струје“.
Уколико се ови услови испуне, закључује аналитичар, моћи ћемо да говоримо о чистим изборима у Абхазији независно од Русије на којима инсистирају поједини кандидати.
Истраживања показују да народ Кавказа није спреман да историју добрих односа са Русијом ставља на испит. Иза нишана страних служби не стоји само кандидат Бадра Гунба, већ 91 одсто народа Републике. За ту операцију треба имaти више маште него што је прошлогодишње насилно заузимање Парламента од стране демонстраната – са руским пасошима.