ВАЂЕЊЕ СИРА ИЗ МИШОЛОВКЕ

ЛИКВИДИРАЊЕ УСАИД-а

Да ли је УСАИД (био) у Србији (или било где другде у свету), да би помогао Србији (или било коме другоме у свету), или да би помогао у остваривању америчких интереса?

УСАИД паузирао финансирање пројеката у Србији, најпогођенији – грађани, медији и НВО. Баш тим редом, верује телевизија Н1, ће се на народ Србије одразити одлука Доналда Трампа да, како је то његов сарадник Илон Маск формулисао, „ликвидира злочиначку организацију“. „Агенција за међународни развој Сједињених Америчких Држава престаје да финансира пројекте широм света, па тако и у Србији. Невладине организације и локални медији у наредних 90 дана не могу да рачунају на донације и грантове, што је обрадовало врх владајуће партије и таблоиде наклоњене власти, који су очигледно заборавили битну ствар – велики део средстава која је УСАИД издвајао до сада, ишла су директно држави“, наводи луксембуршка телевизија и додаје: „У преводу – трпеће највише грађани, јер новац је био намењен заправо побољшању њиховог живота“. Да одрасла особа на овај начин верује у бесплатни ручак је изненађујуће скоро као и вера у то да даброви у Швајцарској мотају чоколаду или убеђеност да медији који послују у оквиру једне корпорације или успомоћ америчких донација могу бити „независни“.
Честити УСАИД је, како извештава овај медиј у својеврсном некрологу, „подржавао и локалне, независне и пре свега професионалне медије, које би држава требало да потпомаже, али због нерегуларности на јавним конкурсима права помоћ изостаје“. „Сам Трамп има један велики одијум ка медијима, пре свега ка правим медијима, регистрованим“, наводи Тамара Филиповић из НУНС-а у изјави за Н1. Ти „прави“ медији су, ваљда, они који су, да наведемо само најбруталнији пример, прекинули пренос обраћања тада још актуелног председника у изборној ноћи 5. новембра 2020. тврдећи да је председник изнео „гомилу лажи“.

ТОТАЛНО ЗАМРЗАВАЊЕ Трамп је, убрзо по инаугурацији у понедељак 20. јануара, потписао извршну наредбу којом се на 90 дана замрзава сва развојна помоћ за иностранство, што је рок током којег би његова администрација требало да ревидира ту праксу и процени да ли се она уклапа у политику нове администрације. Амерички државни секретар Марко Рубио је, потом, у суботу 25. јануара наредио прекид исплате фондова преко УСАИД-а, а председник Трамп је дан касније на принудни одмор послао 60 највиших званичника ове агенције јер су неке од њихових акција „изгледа биле осмишљене да се заобиђе председникова извршна наредба и мандат који је добио од америчког народа“, како је то у интерном меморандуму навео в. д. директора УСАИД-а Џејсон Греј. Истовремено, и сајт УСАИД-а је скинут са мреже, као и налог ове агенције на мрежи Икс.
Својеврсни скандал настао је у суботу 1. фебруара када су званичници УСАИД-а спречили тим новоуспостављеног Одељења за ефикасност владе (ДОГЕ) предвођеног Илоном Маском да прегледа „тајна документа у просторијама ограниченог приступа“. Званичници УСАИД-а су тврдили, како је пренела агенција АП, да истражитељи нису имали неопходну безбедносну дозволу, али је то Маск демантовао: „Не, они (званичници УСАИД-а) су покушали да прикрију сопствену корупцију“. Маскову тврдњу подржала је и члан саветодавног одбора ДОГЕ Кети Милер тврдећи да „никаквом тајном материјалу није приступљено без одговарајућих безбедносних дозвола“. Маск је, овим поводом, УСАИД назвао „злочиначком организацијом која мора да умре“. На овај покушај спречавања државних званичника да прегледају документа државне агенције реаговао је и сам председник Трамп оценивши да УСАИД-ом руководе „радикални лудаци“. Према Масковим речима, на више пута поновљено питање да ли је сигуран у своју одлуку о судбини УСАИД-а, Трамп му је одговорио: „Затварамо га“.
Радикални лудаци, како их Трамп назива, односно припадници прогресивног естаблишмента и бивше администрације тврде да новоизабрани председник не може извршном наредбом да угаси ову агенцију. Демократски сенатор из Орегона Џеф Меркли навео је, на пример, да „председник није краљ“ и да „Трамп не може да елиминише УСАИД једним потезом пера“, јер је то „нелегално“. Слично је реаговао и демократски сенатор из Конектиката Кристофер Марфи који је оценио да „председник не може да елиминише федералну агенцију извршном наредбом – то чине деспоти који желе да отму новац пореских обвезника да би обогатили своју екипу милијардера“. Маск је на то одговорио у свом стилу, кратко, јасно и убитачно: „Ко живи од извршне наредбе, умире од извршне наредбе“ (слободнији превод био би „ко се извршне наредбе лати, од извршне наредбе и гине“). Заиста, УСАИД је и створен пре 63 године извршном наредбом председника Џона Кенедија, који је желео да под један кров стави неколико постојећих организација и програма за помоћ иностранству.

ОД НАРОДА АМЕРИКЕ УСАИД, чији је мото (био) „Од народа Америке“ није никаква филантропска установа, на шта указују већ и његов оснивачки акт и правило службе у којим се наводи да делује „на основу спољнополитичких смерница председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност“, што значи да, за разлику од Црвеног крста, помоћ не даје свима којима је она потребна, већ само онима који је заслужују јер је то у америчком интересу. Да организација ради у складу са оним што је Кенеди истакао још пре 63 године, а то је „унапређивање интереса америчке спољне политике“, је уосталом отворено писало и на њиховом сајту (док га Трамп није скинуо с интернета). Да је помоћ која се добија(ла) од УСАИД-а била жестоко условна показао је и пример Јемена, који је у Уједињеним нацијама 1990. гласао против америчке Резолуције о употреби силе против Ирака и Садама Хусеина. „То је најскупље ‘не’ за које сте икада гласали“, рекао је тадашњи амбасадор САД у УН Томас Пикеринг свом колеги из Јемена. Одмах после тога УСАИД је обуставио донације овој сиромашној држави.
Већ опште место да је УСАИД продужена рука ЦИА потврдио је својевремено амерички историчар и писац Вилијам Блум. Он је у књизи „Убијање наде: америчка војска и интервенције ЦИА после Другог светског рата“ навео да је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века УСАИД одржавао „близак однос са ЦИА, чији су оперативци често у иностранству деловали под параваном УСАИД-а“. Ово није никаква „теорија завере“, него проста ствар субординације и организације. Као што смо навели, УСАИД је (био) под контролом председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност. У Националном савету за безбедност седе и директор ЦИА, директор Националне обавештајне заједнице, секретар за одбрану, и начелник Генералштаба америчке војске… Да је УСАИД тесно повезан са америчким безбедносним сектором указује и чињеница да је ова агенција део „Цивилно-војне радне групе“ којом управља Амерички институт за мир. У овом институту су, поред представника УСАИД-а и представници секретаријата за одбрану и спољне послове и Генералштаба војске САД. „Цивилно-војна радна група“ је, поред осталог, задужена за „координацију оружаних снага САД и невладиних хуманитарних организација у непријатељским и потенцијално непријатељском окружењу“.
Када је конкретно Србија у питању, у најновијој петогодишњој стратегији УСАИД-а објављеној 8. децембра 2022. наводи се да је стратешки циљ те агенције да „негује економски продуктивнију и демократскију Србију која се креће путем евроатлантских интеграција“, те да су „од 2001, напори УСАИД-а били првенствено усмерени на остваривање политичког циља јачања регионалне стабилности на Балкану, кроз помагање Србији да се интегрише у евроатлантске институције“. „У складу са Заједничком регионалном стратегијом Бироа за европска и евроазијска питања (америчког Стејт департмента) нарочито са циљем 6: ‘Балкан у потпуности интегрисан у евроатлантске институције’, УСАИД доприноси циљевима владе САД у Србији и у ширем подручју Балкана“, додаје се. „Програми УСАИД-а подржавају визију Србије као демократске, просперитетне и земље у потпуности интегрисане у евроатлантске институције. УСАИД помаже Србији да покрене реформе које ће земљи помоћи да заврши своју економску и демократску транзицију у Европску унију и друге међународне институције“, пише још у стратешком документу. Дакле, без обзира да ли УСАИД новац даје невладиним организацијама, маркетиншким агенцијама, или државним институцијама, циљ је јасан – евроатлантске интеграције то јест, чланство у НАТО-у и потпуно потчињавање Левијатану.
Комплетан списак свих невладиних, паравладиних и владиних организација и институција које је на овај, или онај начин УСАИД финансирао у последње најмање две деценије био би предугачак, ако би га (због индиректности) уопште и било могуће саставити, али на њему су, поред осталих, били или су и даље Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права, Европски покрет, Аутономни женски центар, Грађанске иницијативе (преко којих је индиректно и помало тајновито финансиран и „ПроГлас“), ЦРТА (за коју је тендер врло пажљиво скројен тако да само та организација одговарала насликаном хиперреалистичном портерту). И тако даље, и тако даље, све до ових дана у оквиру рата који је повео Трамп објављеног детаља (из уста портпарола Беле куће Керолајн Левит) да је за унапређење „разноврсности, једнакости и инклузије“ (што је еуфемизам за ЛГБТитд пропаганду) на радним местима у Србији УСАИД потрошио чак 1.500.000 долара. Занимљив детаљ је да је новац за овај пројекат под називом „Радимо заједно“ добила група „Изађи“ из Новог Сада а да јој је партнер у пројекту била компанија „Мекен Београд“, у то време још у власништву некадашњег члана Председништва Демократске странке Срђана Шапера.
Колико је УСАИД важан за „демократски развој“ Србије (делом и преко горепоменуте „тајне везе“ са „ПроГласом“) указује и политички аналитичар из Загреба Давор Ђенеро који, ламентирајући над судбином ове агенције и свих који од ње зависе, за немачки пропагандни сервис „Дојче веле“ каже да је проблем што се нико није припремио за овакву ситуацију „посебно зато што су у Србији у току процеси који би могли да доведу до промене владајуће политичке матрице ауторитарног режима, док је БиХ и даље изложена снажном центрифугалном притиску“.
Вратимо се сада на Н1 с почетка ове приче. Када се све наведено узме у обзир, јасно је зашто ће страдати невладине организације и „независни“ медији, али зашто ће (највише) страдати грађани Србије? Да ли мишеви заиста треба да жале што у мишоловци више нема сира?