СЕПАРАТИСТИ ДИЖУ ГЛАВЕ

Нови Сад – центар дестабилизације Србије

Смишљена подвала да је само Србија у бившој СФРЈ имала две аутономне покрајине данас даје резултате. Док се КиМ отима Србији јавно уз употребу војне силе, војних претњи и лепезе парадржавних притисака на Србе, Војводина се напада перфидно и подмукло прљавим акцијама преко унутрашњих антисрпских групација које контролишу странци

На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године Срби су прогласили Српску Војводину, која је у састав Краљевине Србије ушла 1918. године, а модерна Војводина у састав Србије као једне од република у СФРЈ ушла је 1944. године. Тако њена историјска припадност Србији није спорна. Међутим, период након Другог светског рата карактеристичан је по повременим покушајима „аутономаша“ да притисцима и подвалама отму што више републичких надлежности са циљем да се од покрајине направи република, иако је народ покрајине увек био већински српски и никада његове тежње нису ишле у правцу издвајања из Србије. Редовно је такве активности покретала нека антисрпска политичка групација под утицајем извана јер су велике западне силе одлучиле да се СФРЈ мора разбити, а једна од могућности подривања била је преко мултиетничке и мултикултуралне Војводине. Истовремено то је био константни механизам за слабљење Србије као најјачег кохезионог фактора те државе.
Данас су многи историјски и политички стручњаци сагласни око чињенице да то што је само Србија имала аутономне покрајине није случајна, него смишљена подвала која ће константно оптерећивати Србију сепаратистичким покушајима. Тако је Србији наметнута стална борба за државну контролу властите територије и стална опасност од сепаратистичких намера које су упорно подстицане из иностранства перфидним и подмуклим подривачким активностима њихових обавештајних служби.
Док се КиМ отима Србији јавно уз употребу војне силе, војних претњи и лепезе парадржавних притисака на Србе, Војводина се напада перфидно и подмукло прљавим акцијама преко унутрашњих антисрпских групација које контролишу странци. Нападају се, омаловажавају и исмевају све актуелне и историјске српске вредности, од државних институција, војске и полиције, преко државних симбола, јуначке историје, па до СПЦ, српских православних светиња, свештеника, владика, па и самог патријарха.
Последњих неколико деценија кључну улогу у дестабилизацији Војводине има хрватска Сигурносно-обавештајна агенција (СОА) као експозитура највећих западних обавештајних служби – америчке ЦИА, британске МИ6 и немачке БНД, које одавно воде „хибридни рат“ против Србије. Тако није случајно да најпрљавија антисрпска пропаганда долази управо из хрватских медија и да је најдрскији и најупорнији подривачки рад у Војводини везан за прљаве активности хрватске службе. Иако им је пала једна шпијунска мрежа у Србији, они не одустају и не смањују интензитет подстицања сепаратистичких активности у Војводини. Зашто баш Србија и зашто Војводина постаје јасно ако се имају у виду лидерске амбиције Хрватске на Балкану иза којих стоје обећања и тајни пројекти западних моћника, и не само лидерске него и снажне територијалне амбиције баш према деловима Војводине.
Иако деценијама уназад усташки покрет остварује много тога што се чинило немогућим, Срби и даље не верују да је отимање или распарчавање Војводине могуће.

СТАРИ НДХ СНОВИ Који су то аргументи да усташки покрет који је тренутно на власти у Хрватској тајно, или боље речено полујавно, полаже право на Војводину или неке њене регионе? Никакви, Војводина је била српска још у време док Хрватска није ни постојала, и зато већина Срба мисли да је то немогуће и да је сам покушај „немогућа мисија“. Можда је тако, али шта ћемо са тим што су они неке стратешке „немогуће мисије“ већ остварили – створили су нову независну Хрватску, избацили из устава Србе као конститутивни народ и извршили драстично етничко чишћење Срба из Хрватске и за све то нису кажњени него „награђени“ чланством у ЕУ и НАТО? Све се то чинило неправедним и немогућим па се ипак под притисцима западних моћника догодило.
Што се тиче Војводине, имају само један „јак аргумент“ – након капитулације Краљевине Југославије пред немачким фашистичким агресором и окупатором Хитлер је поделио Војводину у три окупационе зоне: Срем, Бачку и Барању, и Банат. Бачку и Барању предали су Хортијевој Мађарској, Банат аутентичним локаним Немцима (које су тада Срби зовали „фолксдојчери“) који су формално остали у саставу Недићеве Србије, а Срем су доделили усташкој и Павелићевој НДХ. Зато је усташка држава у то ратно време дошла до Земуна и реке Саве која данас протиче посред Београда.
Након пораза фашистичке Немачке и уништења НДХ као усташке геноцидне творевине, Срем је подељен на хрватски и српски део. Такозвани хрватски Срем обухвата регионе градова Осијек, Винковци, Жупања и Илок, док српски Срем обухвата подручја од Шида, преко Сремске Митровице, Сремских Карловаца, Руме, Инђије, Старе Пазове, па до Земуна и Новог Београда. Тако по усташкој логици, нова независна Хрватска која је настала на темељима Павелићеве НДХ, полаже право на Срем у целини јер је то био део НДХ који им је поклонио Хитлер распарчавањем непослушне Србије. И у данашњим околностима Србија је непослушна према великим западним силама, па се надају да ће као и за време Хитлера бити кажњена и распарчана и да ће они поново добити „парче предивног колача“.
Знају они да то не могу остварити сами јер су данас у војном погледу дупло слабији од Србије, али ништа они до сада у историји усташког покрета нису остварили сами, него увек уз помоћ неке од великих сила. Зато је данас Хрватска „спремна“ да се активно и срчано укључи у нови подмукли паклени план дестабилизује и распарчавања Србије који проводе велике западне силе применом „хибридног рата“ и неке нове „обојене револуције“. Желе да њихове подривачке активности буду запажене и високо цењене код њихових западних савезника, очекујући да они неће бити мање галантни од Хитлера и да ће им као и он предати српски Срем на тацни.
Тек ако се овај подмукли план разуме постају јасне активности разних „Грухоњића, Чанка и Лалићки“ које погрешно зовемо „аутономаши“ јер они сами кажу да је то превазиђен план и у новим околностима траже да Војводина постане република, значи држава, по истом принципу како то велике западне силе покушавају да учине са српским Косовом и Метохијом. Српско уверење да је то немогуће и да је у питању празна претња засновано је, не само на историјским разлозима, него и на етничком саставу и расположењу становништва. Етнички састав Војводине по попису од 2012. године је депримирајући за хрватске планере: Срба је 68,43 посто а Хрвата 1,88 посто. Мађара је 10,48 посто али они се својим ставом и деловањем потпуно уклапају у веома добре и пријатељске српско-мађарске међудржавне односе. Ако гледамо српски део Срема ситуација је за Хрвате још неповољнија јер по попису из 2002. године Срба има 85 посто.

НЕМА СРБА НЕМА НИ ПРОБЛЕМА Међутим, такво гледање може да превари у погледу шанси да се оствари усташки план у вези Срема јер то велике западне силе уопште не интересује него само сопствени стратешки интереси на Балкану, а они су сурови у односу према Србима. Давно су закључили да са становишта њихових интереса где нема Срба, нема ни проблема. Због тога су, што прећутно, што директно, одобрили и подржали етничко чишћење Срба од стране својих балканских сателита да би успоставили антируску платформу под потпуном контролом НАТО-а. Зато је готово смешна „подршка“ хрватских факултета протестима у Србији јер наводно желе демократску Србију, попут Хрватске, а ћутали су док се у хрватском делу Срема територија са већинским српским становништвом експресно претворила у подручје са 78,27 посто Хрвата. И док та наводна подршка у Загребу и Сплиту траје, огромна група усташких „црнокошуљаша“, која не разуме перфидне игре СОА, урла улицама Сплита „Ј….и вас Срби! Усташе! Усташе!“ Сличан покушај промене етничке слике комплетног Срема примењен је од стране усташа током Другог светског рата када је на подручју Војводине убијено око 50.000 људи а 280.000 интернирано, углавном Срба. Иако су и друге фашистичке фаланге чиниле злочине, највише Срба на том подручју страдало је од усташке руке. Убили су чак и легендарног српског сликара Саву Шумановића у Шиду само зато што је био Србин.
„Војводина република“ као актуелни покушај разбијања Србије.
Није се случајно центар протеста из Београда преселио у Нови Сад. Наравно да повод за то није надстрешница ни трагедија која нас је снашла, него управо дестабилизација Србије преко војвођанског сепаратизма. Постоји „невидљива рука“ која управља догађајима, коју студенти не препознају јер слабо познају историју и немају изграђену безбедносну културу. На пример. Знају ли студенти какву поруку шаљу када им је суштина протеста блокада новосадских мостова на Дунаву? Зар у Новом Саду нема прометних раскрсница и улица, него баш мостови? Исте те мостове је порушио НАТО приликом војне агресије на Србију јер путеви који преко њих прелазе воде према Београду. Била је то порука да Војводина није српска и да ће је отети као и КиМ. Нису успели, али нису ни одустали – сада то раде методама перфидних хибридних акција.
Исту поруку сада шаљу студенти својим протестима, на којима су заједно са њима сви сепаратисти и антисрби од агресивних вођа опозиције Драгана Ђиласа и Маринике Тепић, лидера „Прогласа“, до Милоша Јовановића Француза и других који призивају крваве сукобе као Горан Јешић, до Чанка, Лалићке, злогласне Наташе Кандић и Аиде Ћоровић. Међу студентима сигурно нема никога ко жели зло нашој (њиховој земљи) и нашем (њиховом) народу, али сепаратистима и страним интересима може се служити и несвесно. У томе је ђаволска моћ хибридног ратовања, да све прљаве акције које уништавају будућност и целовитост Србије, просечном Србину морају да изгледају као добронамерне, добродошле и спасоносне за Србију.
Наравно да није случајно да Чанак са новинарком „Нове С“ Аном Лалић баш на хрватској телевизији најављује нови план отцепљења Војводине уз опаску да је био аутономаш али да је то сада превазиђено и да су се стекли услови да Војводина буде република. О истом питању јавила се и моћна Ал Џазира која се често доводи у везу са великим политичким играма уз дрску лаж да се студенти у Новом Саду боре за своја права и „војвођански језик“. Наравно да гледаоци Ал Џазире на глобалном плану неће знати да „војвођански језик“ не постоји и да је тренутно измишљен, него ће мислити да је у питању угњетавање и да су Срби „Војвођанима“ забранили и њихов језик.

ДОМАЋИ АНТИСРБИ Наравно да су и војвођански антисрби одмах прихватили тезу о „војвођанском језику“ и да потпуно копирају Куртијеву платформу деловања за отцепљење „Косова“. Аида Ћоровић опијена мржњом цепа српске заставе по Новом Саду уз опаску да им ту није место јер је то Војводина. Куртијев Србин и „аналитичар“ Бобан Богдановић, кога је Куртију довео и препоручио његов министар „за заједнице и повратак“ Ненад Рашић прети Србији „независном Војводином“ која ће ући у ЕУ и НАТО. Син Мила Ђукановића у Црној Гори организује скуп подршке протестима у Србији. На све то јавили су се и двоје највећих мрзитеља и критичара Срба којима су Срби криви за све зло на свету, директорка Фонда за хуманитарно право, Наташа Кандић, која каже да „ове клинце чека од 1991. године да сачувају чистоћу срца и слободу од страха“ и проусташки хрватски политичар Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, да би осудио „насиље над демонстрантима у Србији“ кога није било.
Јасно се види намера и договорен и координисан план унутрашњих сепаратиста, држава и парадржава из окружења и великих западних сила да преко измишљених проблема у Војводини и злоупотребе трагедије са надстрешницом, покрену нову лавину напада и покушаја слабљења и распарчавања Србије. Желе да новим покушајем „обојене револуције“ коначно учине оно што нису успели оружаном агресијом и насилним превратом 5. октобра 2.000. године.
Странци су добро проценили рањивост и злоупотребили аутономију српских универзитета на који не могу да уђу и праве ред наша полиција и службе безбедности, док су стране обавештајне службе успеле тамо да уђу на перфидан и подмукао начин, остваре утицај на поједине професоре и покрену студентске протесте који су послужили као лажна слика подршке агресивној опозицији. Сада је битно да неко студентима отвори очи како из своје најбоље намере да отклоне девијације у нашем друштву, не послуже удруженим подривачким снагама да сломе и разбију Србију (њихову Србију) и њихову будућност.