Путинова украјинска завршница

За Зеленског, ако би Путин и пристао да са њим разговара, не би било већег понижења – да „крвавом“ руском лидеру мора да преда, и то потпише, скоро 20 одсто националне територије

Украјина не губи рат, али се фронт помера у погрешном смеру, тако је ситуацију описао прошле недеље генерални секретар НАТО-а Марк Руте. Нико данас не би, на Западу, боље од њега описао шта се дешава у оружаном сукобу у који су земље западне војне алијансе и њихови пријатељи уложили стотине милијарди долара и евра. И још бар двоструко више изгубили због урушавања сопствене економије и имиџа у свету – пре свега због укидања правне државе, где ви можете једноставно да украдете туђу имовину, као што се догодило Русији. Можда и тај потез Владимира Путина постаје јаснији сада. Јер, многи, чак и из његовог најближег окружења упозоравали су да ће то да се деси – сувише је велики био изазов од 300 милијарди долара које је Русија држала на дохват руке западних влада, да би се они уздржали од њиховог отимања. По резону, ми имамо трошкове и губитке у овом рату, па ћемо то да „пребијемо“ отимањем руске имовине. И баш нас, искрено, брига што је то чист криминал у међународним размерама, јер ће Русија свеједно брзо да се преда под налетом наших „моћних санкција“, па ће се крађа заборавити. Победници пишу историју! И међународно право…

ТРАМП ВРАЋА ПОЉУЉАНО ПОВЕРЕЊЕ У АМЕРИКУ Администрацији Џозефа Бајдена су се паре Москве толико осладиле, да је чак формирала специјалну групу за „лов на руске активе“, односно олигархе. Међутим, њихов улов био је прилично мршав, па су успели да исцеде свега 700 милиона долара. Зато је нови председник Доналд Трамп расформирао ову групу, заједно са многим другима чије услуге више неће бити потребне. Пре свега злогласном агенцијом УСАИД која је трошила по свету милијарде долара америчких пореских обвезника на послове које је и сам Трамп назвао „криминалним“. У свакој нормалној држави не би било лако ни замислити да постоји неко „специјално одељење“ које се бави одузимањем имовине људима који нису учинили ниједно кривично дело. Њихов једини грех је то што су Руси и што, ваљда је то сасвим нормално, воле своју земљу. То није само порука свим Русима да се окану љубави према отаџбини, већ и претња свима другима у свету – да ће и они тако проћи ако се њихова влада замери Вашингтону. Трамп је сада то прекинуо, што је још један потез којим враћа пољуљано поверење у Америку.
Љуља се озбиљно и сам Зеленски, који муку мучи да мобилише омладину за фронт, јер нико више не жели да гине за њега. Како пишу украјински блогери, „мобилизатори“ младе људе уцењују, подмећући им дрогу или им приписујући напад на полицију, па им је једини излаз да избегну затвор – одлазак на фронт. Али, многи радије бирају ћелију него гробницу, и то ствара озбиљан потенцијал за побуну против Зеленског и његовог режима. Људи, напросто, више не желе ни њега, ни његов рат. Нису се случајно већ појавили неки „партизани“ у Украјини, који врше саботаже и паљевине возила „мобилизатора“, што је до сада забележено у више градова, као што су Ровно, Павлоград, Полтава и Дњепропетровск. Да могу, да није Зеленски одавно затворио херметички границу за све мушкарце, они би напустили земљу и више се не би враћали док је он на власти и док не стане сукоб који не могу да добију.
Сада се јасније види и зашто је УСАИД, како је коначно процурело из Трампове администрације, плаћао десетине милиона долара америчким „селебритијима“ да на почетку сукоба 2022. године посећују Зеленског у Кијеву и пружају му „подршку“, заклињући му се на „верност до краја, до победе“. Показало се, међутим, да су ови глумци верни само доларима у свом џепу. Да је једна Анђелина Џоли, за своју шетњу до Кијева и Лавова, инкасирала чак 20 милиона долара, приказујући како у једном украјинском локалу пије кафу са неком девојком, која је касније продала ту папирну чашу „из које је пила Анђелина“. Требало је примером да покаже како је у Украјини Зеленског све лепо и безбедно, да храбри украјински војници напредују ка Москви и да је за сваког добро да подржи владајући режим и одазове се на мобилизацију. А да „западне савезнике“ подстакне да дубље завуку руку у џеп и уплате Зеленском колико је потребно. Нико тада, све док Трамп није сад обелоданио, није објавио да је Џолијева за један дан зарадила безмало 100.000 просечних украјинских плата – односно све што људи у једном већем граду зараде за месец дана. Кога брига за Украјинце.
Долазио је и кик-бокс глумац Жан Клод ван Дам, за скромних 1,5 милиона долара, док је Орландо Блум, јунак „Небеског краљевства“ и других филмова, приходовао пуних осам милиона. Ваљда је обећао „царство небеско“ свим младим Украјинцима који погину за Бајдена и Зеленског. Шон Пен, бивши Мадонин муж и оскаровац, добио је пет милиона долара од УСАИД-а, а колеги-глумцу Зеленском, тада на позицији председника Украјине, „поклонио“ је своју фигурицу Оскара, рекавши му да је лично донесе у Америку „после победе“. Пошто се сва ова „подршка“ показала лажном и лицемерном, вероватно је и ово само била прича за лаковерне Украјинце и Западњаке. Трамповци су открили и да је Зеленски добио од Америке и око 220 милијарди долара помоћи, углавном у оружју, али је кијевски лидер „признао“ само 75 милијарди. За ово остало, каже, не зна где је завршило. Ваљда је Шон Пен однео, заједно са оскаром.

ШЕМА ЗА „ФИНАНСИЈСКУ ЦЕНТРИФУГУ“ Подужи је списак познатих, и „мање познатих“, који су се наплатили на украјинској трагедији. Трамп и Илон Маск су у праву са критикама – реч је била о огромној шеми за „финансијску центрифугу“, у чему су учествовале десетине хиљаде људи. Па кад неко предложи да се у некој земљи изведе обојена револуција, онда се сви запитају – са колико нула се пише тај уносни подухват. Тиме се пре може објаснити америчка помама за променама режима у свету, него реалним интересима САД. Давно је примећено да су у вртлозима „колор преврата“ падали и поједини „савезници“ САД. То се тумачило као: „предуго је био на власти“, „кршио је људска права“, „време је за млађе снаге“, итд… А заправо, радило се само о финансијским операцијама. Мало уложиш у локалне снаге вољне да покрену револуцију, а мало више у вашингтонске бирократе који потписују „радне налоге“ за извршење. И сви задовољни, а народ верује да су на власт дошле „нове, некорумпиране снаге“. И кроз неколико година – све опет у круг. Ништа лично, само бизнис. То што, успут, сруше и понеку државу у целини, само је „колатерална штета“.
Добро познавајући ове шеме, Зеленски је изјавио да је „спреман за разговор са Путином“. Из Кремља су рекли да сматрају Зеленског нелегитимним, али да су спремни да га прихвате као преговарача, што наравно не значи да ће руски председник потрчати њему у загрљај. Трамп може да буде задовољан – сви су спремни и његов план се остварује. Ових дана ћемо вероватно сазнати и који је то план. Путин се не изјашњава о томе, али је јасно да Москва жели да у потпуности легализује нове територије, да то сви на Западу признају, а да санкције буду трајно укинуте. И да Кијев остане ван НАТО-а. Колико ће се Европска унија усрећити са Украјином као новом чланицом, где ће бити потребне године, можда и деценије за економски опоравак, то ће се видети тек када – и ако икад – дође на дневни ред. Јер, после краха који је Зеленски направио Украјини, у овој земљи неће више никад бити политичке стабилности. Једни ће вући на Запад, други на Исток.

ЗАВРШНИЦА И НЕОЧЕКИВАНИ ОБРТИ По свему судећи, ова држава и неће моћи да буде закрпљена. Сигурно ће да се постави питање: зашто су неке области Украјине могле да побегну из њеног састава, а друге не могу? И зашто је Зеленски то потписао (ако он буде тај који потписује)? Зашто неко може да се припоји Русији, а неко други не може Румунији, Мађарској или Пољској, где се десет пута боље живи? Ко ће то да забрани? Трамп? Урсула? Зеленски, који је убио милион својих људи, да би на крају потписао нешто много горе, него што је ико од њега и тражио пре почетка сукоба? Па нико. То може да спречи једино Путин, и зато треба пажљиво проматрати које потезе ће Кремљ да вуче у наредним недељама и месецима. Сигурно је да Путин није покретао Специјалну војну операцију која је уздрмала планету, да би му на крају Трамп „донео мир“. Биће то, ипак, Путинова украјинска завршница.
И сигурно је да нису, као директна или индиректна последица овог сукоба, срушене онолике западне владе – укључујући и америчку, британску, немачку и француску – да би сада Владимир Путин чекао шта ће да каже неко у Кијеву. За разлику од Кијева и других НАТО престоница, у Москви влада потпуна политичка и економска стабилност. А фронт се помера у „правом смеру“, што би рекао Руте. За Зеленског, ако би Путин и пристао да са њим разговара, не би било већег понижења – да „крвавом“ руском лидеру мора да преда, и то потпише, скоро 20 одсто националне територије. Што је, да не заборавимо, забрањено по украјинском уставу. У Кијев после тога боље да се не враћа. Зато ће завршница бити веома занимљива, са многим неочекиваним обртима, али јасним исходом.