ПРЕСУДА ДОДИКУ У МАРТУ

На рочишту одржаном 5. фебруара, на коме је сведочио и првооптужени председник Српске, окончан доказни поступак на монтираном процесу Додику и Лукићу. Обе стране ће завршну реч изнети 19. фебруара, док се изрицање првостепене пресуде Суда БиХ очекује почетком марта

Пред Судом БиХ у Сарајеву је, након дуже паузе због операције и опоравка првоптуженог председника Републике Српске Милорада Додика, 29. јануара настављен монтирани процес против њега и вршиоца дужности директора Службеног листа РС Милоша Лукића. Судија Сена Узуновић је саопштила да је одбијен захтев одбране да се због велике паузе између два рочишта читав поступак врати на почетак. Узуновићева је одбијање Суда објаснила „аргументацијом“ да би тиме „дошло до одуговлачења поступка“, чиме је само потврдила да се њој, али и „режисерима „ процеса жури да што пре донесу пресуду против „највећег проблема Босне“, што је за њих Додик.

ПОТВРЂЕНА ЖУРБА СУДА – Председник Српске је оценио тенденциозним закључак Суда да „одбрана жели да одуговлачи процес“ и поручио да су му на овом суђењу „угрожена људска права“. „Све време сам био изложен прогону у јавности, посебно зато јер је дозвољено вештаку да ме лажно оптужује и дискриминише и да се иживљава нада мном. Да ли можда неко други из политичких разлога жели да убрза овај поступак?“, упитао је првооптужени Додик судију Сену Узуновић.
Као сведок одбране на овом рочишту је говорио професор уставног права и министар унутрашњих послова РС Синиша Каран. Он је – подсетивши да председник РС „нема могућности да утиче на законодавне одлуке, нити може бити доносилац закона“ нагласио „како ни један закон није изнад устава, па ни Шмитов“. „Додик није имао намеру, нити је прекршио устав. Прекршио би га да није потписао“, рекао је Каран. Поред Карана, на овом рочишту сведочио је и Додиков саветник Славко Митровић, а Суд је поново одбио захтев одбране да се као сведок на процесу појави Кристијан Шмит.
Сведочењем Додику на рочишту одржаном 5. фебруара, окончан је доказни поступак у овом монтираном процесу. Председник РС је пред судом саопштио да ранији високи представници, за разлику од нелегалног Кристијана Шмита, „нису мењали законе, већ су посезали за притисцима на парламент“. Такође је обелоданио да је указ о законима које је донела Народна скупштина РС, потписао „дан пре него што му је предочен Службени гласник БиХ са Шмитовим декретом“. Наставак суђења заказан је за 19. фебруар када ће обе стране изнети завршну реч, док би – како се очекује – почетком марта требала да буде изречена првостепена пресуда оптуженима. Она, на жалост, вероватно неће бити заснована на правним аргументима, већ политичким интересима „режисера“ процеса који желе да по сваку цену склоне са политичке сцене њима неподобног Додика.

Отказано обележавање Дана државности Србије у Сарајеву Планирани пријем поводом Дана државности Србије и Дана Војске Србије, који је 13. фебруара требало да буде одржан у сарајевском хотелу „Хилс“ на Илиџи, отказан је од стране хотела, „због написа у локалним медијима и безбедносних ризика“, саопштила је Амбасада Србије у БиХ. До отказивања пријема је дошло после негативних реакција али и претњи појединаца и група у бошњачком делу Федерације БиХ који су посебно „осули паљбу“ на Декларацију са Свесрпског сабора у Београду, као и улогу Војске Србије (тада војске СРЈ) у рату који је деведесетих година прошлог века вођен у некадашњој централној југословенској републици. Овим реакцијама и отказивањем обележавања Дана државности Србије још једном је потврђено да бошњачка политика, као и већина припадника овог народа у БиХ не мењају досадашњи непријатељски однос, не само према Републици Српској него и према Србији.

ЈАЛОВО ПРАВЉЕЊЕ НОВЕ КОАЛИЦИОНЕ ВЕЋИНЕ – Планови бошњачке „Тројке“ и прозападне опозиције из Српске да формирају нову коалициону већину у парламенту Босне и Херцеговине и одстране министре из Додиковог СНСД-а из Савета министара БиХ за сада не дају жељене резултате. „Тројка“ је покренула иницијативу за смену српских министара Сташе Кошарца и Срђана Амиџића у Савету Министара БиХ, док опозиционари из РС траже да оставку поднесе и председница Савета министара Борјана Кришто, иначе кадар ХДЗ-а. Овим за сада неформалним коалиционим партнерима је заједничко то што потребу за формирањем нове владајуће већине објашњавају „неприхватљивим и штетним скретањем Додиковог СНСД-а са европског пута Босне и Херцеговине“.
Њихов велики проблем представља то што СНСД-а са три своја представника у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ може блокирати рад овог тела. То се видело и након отказивања заједничке седнице Дома народа и Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ која није имала кворум због изостанка посланика и делегата највеће странке Републике Српске. Због тога, како бар тврди Милорад Додик, представници опозиционих страна у Српској желе да Кристијан Шмит својим декретом “промени устав БиХ у делу који се односи на национални кворум делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ“. „Видим да неки у Републици Српској прижељкују да се промени Устав у делу који каже да кворум није три делегата у Дому народа, већ два и да то треба да уради Шмит. Ако он то уради, истог дана ће добити наш одговор који ће многи разумети у свету“, поручио је Додик.
Занимљиво је да је након смене Небојше Радмановића из Колегија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, управо СНСД предложио да у то тело као представник Срба буде кандидован Бранислав Бореновић, доскорашњи председник опозиционог ПДП-а. Бореновићу се није допало што га у Колегиј предлаже СНСД, па је током расправе пре гласања одбацио кандидатуру запретивши да ће дати оставку на чланство у Представничком дому уколико буде изабран за заменика председавајућег овог дома. Није међутим, имао разлога да подноси оставку пошто приликом гласања које је уследило није добио ни један глас од 41 присутног посланика.
Кључ за очување досадашње или стварање нове владајуће коалиције на нивоу БиХ, држи Хрватска демократска заједница. Њен председник Драган Човић за сада и даље прижељкује опстанак досадашње коалиције три национална „блока“ оцењујући да би „распакивање власти на нивоу Босне и Херцеговине, одвело БиХ у још дубљу кризу“. Он најављује нове разговоре челника „Тројке“, СНСД-а и ХДЗ -а како би се превазишли садашњи проблеми али не треба искључити могућност да Ћовић, као прагматичан политичар одступи од досадашњег „курса“ и прихвати да учествује у формирању нове коалиционе већине у парламенту Босне и Херцеговине.

Вучић и Додик разговарали у Београду Председници две српске државе Александар Вучић и Милорад Додик разговарали су 4. фебруара у Београду, а Вучић на „Инстаграму“ написао да је „то био важан састанак о кључним питањима за српски народ и будућност Србије и Републике Српске“. Председник Србије је нагласио „да је заједнички циљ очувања мира и стабилности, наставак и јачање привредног раста и одбрана националних интереса Србије и Републике Српске“. Додик је, после састанка на платформи Икс саопштио да су он и Вучић „разговарали о кључним питањима за будућност српског народа, Српске и Србије, као и заједничком обележавању Сретења“. „У изузетним временима кад је евидентно преобликовање моћи и креирање новог светског поретка важно је да Република Српска и Србија имају јединствен став о кључним питањима за будућност српског народа“, написао је Додик.

ДОДИК НАЈАВИО НОВИ ЗАКОН О НВО – Охрабрен одлуком Доналда Трампа да суспендује финансијску помоћ невладиним организацијама, Милорад Додик је одлучио да удари по невладином сектору у Републици Српској. Коментаришући информације да у Сарајеву постоји више од 25 хиљада невладиних организација које финансира Запад, он је најавио да ће Народна скупштина РС на наредној седници донети закон о НВО који ће „бити ригорознији него што је био раније предложени, касније повучен из скупштинске расправе“. Тада је Бањалука, не желећи да још више заоштрава ионако лоше односе са Бајденовом администрацијом привремено одустала од доношења закона али сада, како тврди први човек прве српске државе западно од Дрине, неће бити одступања.
„Биће ригорознији него онај који смо понудили јер смо хтели да направимо неки компромис. Пошто нисте хтели компромис, него сте хтели да управљате, сада ћете добити закон који ће бити ригорозан. Не занима ме мишљење Европске уније у вези са тим питањем. Ако је то прекид европског пута, у реду. Нећете ви нама говорити шта ћемо да радимо“, рекао је Додик.
Неколико дана касније министар правде РС Милош Букејловић је саопштио да је Влада Републике Српске утврдила Нацрт закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација који ће бити послат на усвајање у Народну скупштину РС. Он је објаснио да се овим законом „не уводи цензура нити забрањује рад ових организација, већ покушава спречити њихова злоупотреба у смислу политичког деловања“.