
У Стокхолму је убијен Салван Момика (38), избеглица из Ирака, који је више пута у шведској престоници јавно спаљивао Куран, што је изазвало велики гнев исламског света према Шведској и успорило њен улазак у НАТО због противљења Турске
У Седертељу код Стокхолма убијен је Салван Момика (38), избеглица из Ирака који је светски познат постао по јавним спаљивањима Курана, што је изазвало огроман гнев муслиманских земаља према Шведској, а то је био и један од разлога зашто је Турска дуго одлагала да јој да сагласност за пријем у НАТО. Момика је ликвидиран прошле седмице у свом стану, неколико сати пре него што је требало да се појави пред судом да би му била изречена казна због уништавања Курана. У јавности, не само шведској, прве реакције су се сводиле на констацију да му је главе дошло паљење исламске свете књиге. По налогу тужилаштва, полиција је ухапсила пет особа, али су оне убрзо пуштене на слободу уз напомену да то не занчи да су ослобођене сумње за учешће у убиству Момике.Шведски премијер Улф Кристерсон изјавио је да су безбедносне службе одмах укључене у расветљавање Момикиног смакнућа, а на основу индиција да је то извела нека „спољна сила“. Потпредседница владе Ема Буш је, осуђујући убиство, на свом налогу написала: „Ово је претња шведској демократији. Морамо одговорити снагом нашег друштва“. После смрти Момике, стокхолмски суд је „затворио“ његов „случај“ и, истовремено, одложио пресуду човеку који је, заједно с њим, одговарао за „кривична дела агитације против етничке или националне групе“.
БУРНА 2023. ГОДИНА – Момика је, током 2023, неколико пута јавно цепао, газио и спаљивао Куран, у чему га полиција није одмах ометала, поступајући по закону који овакав чин сматра слободом изражавања. Такво скрнављење свете књиге подигло је на ноге читав исламски свет, од Турске до Индонезије. У многим муслиманским државама изречене су оштре претње Шведској, а било је и напада на амбасаде те скандинавске земље, протеривања њених амбасадора и прекидања пословних веза са шведским фирмама.
Турска је скрнављење Курана придодала осталим својим разлозима због којих се противила уласку Шведске у НАТО, која је кандидатуру поднела у лето 2022, заједно са Финском. Ирански врховни вођа Али Хамнеи рекао је 2023. да је Шведска, не кажњавањем оних који уништавају дело у ком је Божија реч, „стала у борбену формацију за рат против муслимана“. Уништавање Курана осудили су и папа Франциско и високи представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ.
Након примљених претњи, у шведској јавности је нагло повећан страх од напада џихадиста и терориста, који је и влада назвала оправданим. Пошто је национална служба безбедности СЕПО констатовала да је имиџ Шведске у свету увелико покварен, а ризик од тероризма на њеном тлу нагло увећан, Кристерсонов кабинет је званично упозорио да је безбедносна ситуација у Шведској „најопаснија од завршетка Другог светског рата“. На основу тога, приступило се тражењу законских решења за спречавање скрнављења верских књига у чему се, упркос отпорима, у приличној мери и успело, без нарушавања демократичности друштва гарантоване уставом. Полицији је дата могућност да паљења Курана, као и других светих верских књига, спречава сматрајући тај чин изазовом за општу друштвену безбедност. Шведска је у НАТО ушла у пролеће 2024, скоро годину дана после Финске.
ЧОВЕК „ШАРЕНЕ ПРОШЛОСТИ“ – У првим објавама полиције о убиству Момике стоји да је он, непосредно пре него што је упуцан, био уживо на мрежи Тик-Ток. Није, међутим, било података о његовим последњим сусретима и телефонским разговорима, као ни о томе да ли је неко из комшилука, евентуално, нешто рекао о ликвидацији тог Ирачанина „шарене прошлости“ који је одрастао као католик и учествовао у ирачком грађанском рату.
Момика је у време протеста и на суду имао полицијску заштиту, а његова адвокатица Ана Рот је шведској националној агенцији ТТ изјавила да, колико она зна, није био заштићен код куће. „Био је врло свестан да му прети велика опасност. Постојала је цена за његову главу“, рекла је Рот. У вези с тим, у медијима се појавила и информација да је мушкарац коме се судило заједно са Момиком по његовом убиству изјавио: „Сад сам ја на реду“, што сугерише на закључак да су обојица добијали претње у којима је, како се сад спекулише, био наведен и редослед њихових ликвидација.
Момика је 2017. године из Ирака, где је у грађанском рату био члан хришћанске јединице у саставу једне од сукобљених исламских фракција, побегао у Немачку и тамо се прогласио атеистом. Годину касније стигао је у Шведску где је је регистрван као ирачки избеглица, али и означен као активиста проиранске милитантне групе. Иако је у једном интервјуу стокхолмском вечерњем листу „Афтонбладет“ изјавио да не жели да прави било какве невоље Шведској – „у знак захвалности што ме је примила и сачувала његово достојанство„ – реч није одржао. Момикини „перформанси“ са уништавањем Курана донели су много главобоља власти у Стокхолму. Да је патолошки мрзео ислам доказ је случај кад је свету исламску књигу, пре спаљивања, омотао сланином и шутирао.
Марта прошле године, Момика је напустио Шведску и отишао у Норвешку са циљем да тамо добије азил. Агенцији Франс прес је тада рекао да су слобода изражавања и заштита људских права у Шведској „велика лаж“. Норвежани, међутим, нису били нимало благонаклони према њему: депортовали су га назад у Шведску после свега два месеца.
Много раније, изгон му је спремала и Шведска агенција за депортације, и то због давања лажних података у захтеву за боравак. Од тога се, ипак, одустало, а разлог је био страх да би га режим у Ираку могао мучити и изложити дугогодишњој тортури. У домовини је већ био осуђиван, а нови повод за хапшење могло му је бити и то што је бригада у којој је деловао сумњичена за ратне злочине и што је сматрана продуженом руком Ирана.
После убиства Момике, шведски медији, у недостатку свеобухватног саопштења полиције о његовој ликвидацији, износе различите претпоставке о томе ко би могао бити његов убица, а ко наручилац убиства. Наводи се, између осталог, да је Шведска безбедносна служба саопштила да је иранска влада користила криминалце и криминалне мреже унутар Шведске за извођење насилних акција против других држава, група и појединаца. Нагађа се и да би Момика могао бити жртва и неког од криминалних кланова, јер је, наводно, припадао групама које се баве незаконитим пословима.