НАЈТРАГИЧНИЈЕ МАСОВНО УБИСТВО У ИСТОРИЈИ ШВЕДСКЕ

Рикард Андерсон (35) беспосличар и вероватни психопата убио је десет особа и шест тешко ранио у центру за образовање одраслих у Оребру који је раније и сам похађао, а потом извршио самоубиство

Шведска је прошле седмице шокирана пуцњавом у центру за образовање одраслих у граду Оребру, 200 километара западно од Стокхолма, где је усамљени нападач из ватреног оружја убио 10 особа и шест ранио, а потом извршио самоубиство. Премијер Улф Кристерсон је масакр назвао „најтрагичнијим у шведској историји“, а његова влада је одмах покренула процедуру пооштравања услова за добијање дозвола за оружје.
Медији су, пре званичне потврде власти, пренели да је масовни убица Рикард Андерсон, 35-годишњак за ког се сумња да је имао психичке проблеме. Полиција је саопштила да је био без криминалног досијеа, да не постоје докази о његовој евентуалној повезаности са неком криминалном групом нити да је злочин идеолошки мотивисан. На почетку истраге се чуло да је убица раније био полазник центра у ком је сада пуцао на људе, да је живео сам и да је десетак година без запослења и контаката са породицом. Комшије из блока у ком је становао о њему не знају готово ништа, а сматрале су га особењаком без пријатеља.
Краљ Карл Шеснаести Густаф, који је са супругом Силвијом присуствовао парастосу убијеним, рекао је да је вест о трагедији у Оребру примио „с тугом и ужасом“. Таква осећања изражена су широм земље где је, уз паљење свећа, одавана пошта невиним жртвама. Пошто се напад догодио у установи у којој се у великом броју образују досељеници, а нападач је био Швеђанин, доста је оних који узрок масакру виде у све присутнијој поларизације шведског друштва у којој се имигранти потискују на његову маргину па и присиљавају на одлазак.

УЖАС У КАМПУСУ Пуцњава се догодила 4. фебруара, мало иза поднева, у центру за образовање одраслих Рисбергска, која је део кампуса у ком су и школе за најмлађе. Полазници центра, претежно досељеници, су особе старије од 20 година којима се нуде разни курсеви, а у њему се организује и настава шведског језика за имигранте.
Полиција, која је на место трагедије стигла пет минута након што је алармирана, затекла је страшан призор. „Видели смо убијене, рањене и дим, чули вриске са свих страна“, изјавио је шеф полиције у Оребру Ларш Вирен, напомињући да је убица запуцао и на њих, али да му није одговорено ватром. Злочинац је потом, како се сматра, извршио самоубиство, а поред његовог тела нађена су три комада ватреног оружја, неколико празних оквира за метке и већа количина неупотребљене муниције.
Полиција је касније утврдила да је имао дозволу за чак четири комада оружја, али није прецизирана њихова врста. Поједини медији су објавили да је имао две ловачке сачмарице и две аутоматске пушке и поставили питање како је масовни убица дошао до скупог оружја и прилично скупих дозвола пошто је незапослен већ читаву деценију.
Убијене особе, седам жена и три мушкарца, као и рањени имали су између 28 и 68 година и били су различитих националности. Амбасада Сирије у Стокхолму објавила је да су међу жртвама двоје Сиријаца, а медији су пренели да су убијене и једна Иранка и једна Еритрејка, као и да је МИП у Сарајеву саопштио да је међу смртно страдалим и једна особа из Босне и Херцеговине. Ови подаци покренули су питање да ли је злочин етнички, односно расистички мотивисан, при чему је истакнута чињеница да досељеници у Шведску више нису добродошли као што је то било у ранијим деценијама.
Ваља подсетити да подршку актуелној коалиционој влади десног центра пружа изразито националистичка и антиимигрантска странка Шведски демократи чији је рејтинг нагло скочио у протекле три-четири године, учинивши је другом по подршци бирача. Многи Швеђани су огорчени на имигранте и сматрају их главним кривцима за пораст криминала и насиља у њиховој земљи. „Њујорк тајмс“ је у извештају о масакру у Оребру пренео речи више досељеника да се, „због свог изгледа, не осећају добро у Шведској“. Интеграција имграната у шведско друштво више не тече без проблема, а мере владе за заустављање таласа избеглица све су чешће.
Има и мишљења да је убица у Оребру у ствари пуцао у установу која помаже интеграцију имиграната, како би заплашио њене предаваче и полазнике. „Живимо у расистичком времену, а ово што се сад догодило је школа за многе имигранте“, оценио је Томас Лундстром, истраживач расизма на Универзитету Упсала. Према његовим речима, „влада Шведске и главна опозиција користе антиимигрантстку реторику“.

ПРОБЛЕМИ С ОРУЖЈЕМ Напади у шведским школама досад су били релативно ретки. У последњој десетак година забележена су само два, али ниједан није био ватреним оружјем. Шведска је дуго била позната по ниској стопи криминала уопште, али се то у новије време променило, па данас у Европској унији спада међу чланице са највишим стопама насиља уз употребу пиштоља па и „дугих цеви“. Неславни рекорд са 390 убијених забележен је 2022.
Свен Гранат, криминолог са Универзитета у Стокхолму, ту нежељену промену представља као последицу учесталих обрачуна банди, посебно оних које своје „пословање“ с дрогом „осигуравају“ ватреним оружјем прокријумчареним из балканских земаља насталих распадом Југославије, источне Европе и Турске. Пуцњава у Оребру, према његовом мишљењу, је ипак нешто друго и личи на масакре у школама у САД, јер је полиција објавила да је злочинац деловао сам.
Мере владе најављене непосредно после трагедије у Оребру предвиђају да се дозволе за оружје добијају теже, а одузимају брже, као и да се преиспитају све постојеће лиценце. План је да се максимално пооштри приступ полуаутоматском оружју, затим да се детаљније утврђује способност појединаца који траже дозволу за оружје, што у суштини значи већу одговорност лекара који дају препоруке. „Морамо осигурати да у Шведској само прави људи имају оружје“, рекао је премијер Кристерсон.
Намера његовог кабинета одмах је добила подршку водеће опозиционе странке Социјалдемократа. „У земљи имамо превише оружја“, рекла је тим поводом лидер странке Магдалена Андерсон. Она је, такође, казала и да је „превише романтизираног насиља на друштвеним мрежама“ и апеловала да се борба против тога поведе у читавој ЕУ.
По важећем закону, свако лице старије од 18 година које нема кривични досије може поднети захтев за дозволу за сачмарицу, пиштољ или полуаутоматску пушку. Особе са напуњених 20 година могу тражити да им се дозволи поседовање и потпуно аутоматског оружја. Према информацији јавног сервиса СВТ међу 10,5 милиона Швеђана је око 580.000 оних са дозволама за оружје.
Прошлонедељни напад је покренуо и питање да ли сигурност у шведским школама мора бити боља, јер су оне, што није случај у многим другим земљама, полујавни простори без контроле у које се може лако ући. Министар правде Гунар Стромер је након трагедије у Оребру рекао да ће влада убрзати доношење закона који ће школама олакшати постављање сигурносних камера.