ХАЈВАНСКИ ГУБИТНИК КУРТИ

Ни силна антисрпска кампања, ни војна глорификација и ратни покличи, нису помогли Аљбину Куртију да и даље комотно влада, већ су много већи изгледи да се врати опозиционом деловању, са чиме се он тешко мири

У недељу су на Косову и Метохији одржани први редовни парламентарни избори од проглашења независности 2008. године, што не значи да ће у приштини и на КиМ такође бити редовно стање, с обзиром на резултате избора. Ти резултати су унели озбиљне промене у политички пејзаж покрајине а сва је прилика да Аљбин Курти неће моћи да направи своју трећу владу, већ је вероватније да оде у опозицију. Само сат и по пре затварања бирачких места Курти је на мрежи Икс објавио хитан позив свима да изађу на гласање што је био први показатељ да је у проблему и да су њихови прелиминарни резултати унутар странке били лоши по њих.
Досадашња владајућа партија (прелиминарни су подаци Централне изборне комисије на основу скоро 99 одсто пребројаних гласова), освојила је око 41 одсто гласова. То би могло да значи око 47 мандата у косовској скупштини која има укупно 120 посланика. Прелиминарни подаци показују да је досадашња опозиција, Демократска партија Косова (ПДК) освојила 22 одсто гласова, а Демократски савез Косова (ЛДК) 17 одсто, што обема странкама може донети нешто више од 20 мандата. Алијанса за будућност Косова (ААК) и Нисма, коалиција Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, некадашњих команданата Ослободилачке војске Косова, добила је 7,4 одсто гласова. За избор владе „Косова“ потребно је више од 60 мандата, а у парламенту је по 10 посланичких места гарантовано српској заједници и мањинама.

НЕВЕРИЦА И БЕС Сва Куртијева агресивна деловања према Србима (на шта је највише и усмеравао своју кампању), које је хапсио и премлаћивао, угасио им и последње институције, лишавајући их основних животних потреба, нису изгледа били довољни да оствари већину у којој би се комотно осећао и наставио да влада. Ни ватромет испред канцеларије Самоoпредељења, у знак „победе“ (освојили највише гласова), нису могли да обуздају његову неверицу и бес према опозицији називајући их животињама и стоком, односно хајванима, турцизмом који анимализује људе, заборављајући да једино са тим „хајванима“ може формирати владу, под условом да они пристану.
Сам Курти је доста самоуверено рекао да ће он формирати нову владу. Колико је та опција реална и где би Курти могао да тражи коалиционе партнере, у бившој Руговиној странци, код Харадинаја, Тачија? После овог „хајванског“ испада, када је опозицију назвао „стоком“, тешко међу њима може да нађе партнера. Друго, те три партије неће са њим у коалицију без сагласности Вашингтона.
Већи део предизборне кампање у Приштини обележили су међусобни сукоби албанских опозиционих партија са Куртијевим Самоопредељењем, што је резултирало знатним губитком гласова за досадашњу власт. Курти је забележио велики пад у односу на изборе из 2021. године и суштински је изгубио 13 одсто подршке, или око 300.000 гласова. Косовска опозиција је у кампањи ставила акценат на економију, дистанцирајући се од ратне прошлости и оријентисавши се ка социјалним и привредним питањима, што је значајно допринело паду популарности Самоопредељења.
Осим унутрашњих неслагања међу албанским партијама, додатни проблем за Куртија представљају и затегнути односи са западним партнерима, што је један од кључних фактора у његовом паду подршке. Куртијевој влади је отворено замерено погоршање односа са Европском унијом и САД. Привремене институције у Приштини први пут су под санкцијама Брисела, а процене су да су због Куртијеве политике изгубили преко 500 милиона евра инвестиција које су требалo да дођу из ЕУ.
На албанско бирачко тело, као и на српско, пресудно је утицао став Вашингтона, а посебно две изјаве Гренела дате на рачун Куртија у последњој недељи пред изборе. Мислио је да ће лако бити заборављено да је он у америчкој изборној игри играо на Камалу Харис и неолиберални концепт који се све више урушава.
У последњих 18 година, на „Косову“ су пет пута одржани парламентарни избори и сви су били ванредни, јер је владајућа већина губила подршку, па тако испада да су последњи редовни избори у покрајини одржани 2007. године. Право гласа на овим изборима имало је укупно 2.075.868 бирача, од чега њих 1.970.944 на Косову, а њих 104.924 у иностранству. За 120 мандата борило се 1.280 кандидата, са 28 изборних листа.
Новина на овим изборима, поред изборне тишине само током изборног дана, била је и што се на бирачким местима броје само гласови за политичке странке, а наредних дана ће бити бројани гласови за посланичке кандидате, што многе наводи на стрепњу од могућих „штимовања“ резултата. Централна изборна комисија је чак усвојила одлуку којом се бирачима са истеклим личним тзв. косовским документима омогућава да гласају.
У трци је било 28 политичких субјеката и један независни кандидат, као и четири кандидата за премијера: Аљбин Курти из Покрета Самоопредељење, Бедри Хамза из Демократске партије Косова, Љумир Абдиџику из Демократског савеза Косова и Рамуш Харадинај из коалиције Алијанса за будућност Косова – Социјалдемократске иницијативе Нисма и других партнера. Куртијеви кључни противници су странке ПДК, чији је оснивач Хашим Тачи, некадашњи портпарол Ослободилачке војске Косова, премијер и председник Косова и ЛДК, коју је основао Ибрахим Ругова, некадашњи политички лидер Албанаца са Косова, с краја 20. века.
„Његови главни ривали ПДК и ЛДК, који су били на власти највећи део времена у периоду после стицања независности, представљају традиционалнији и прагматичнији прозападни приступ“. „Те две партије су за кандидате за премијера ставиле компетентне технократе чистих биографија и обе су усредсређене на обезбеђење међународног признања, економски развој и безбедносне гаранције“, наводи се у анализи тинк-тенка Европски савет за спољне односе.

СТАРИ ПОЛИТИЧКИ ИГРАЧИ На сцену у Приштини враћају се стари играчи попут ПДК, ЛДК и АБК, са којима Вашингтон спрема широку коалицију, која ће вероватно обухватати и неке мањинске странке, како би се формирала влада. Ако би се опозиција ујединила и добила подршку мањинских листа, онда би Курти био на улици, поново сузавац у парламенту јер, Курти је осетио власт и он то неће тек тако заборавити. У Приштини су међу албанским странкама већ почело лицитирања ко би могао да буде нови премијер па је тако у први план избило име Љумира Абдиџикуа из ДСК који је имао подршку и Америке и Немачке.
У највећем делу избори су протекли регуларно. Спорадично, било је неправилности. Три особе су ухапшене у Гњилану, Подујеву и Звечану због сликања гласачких листића. Две особе ухапшене у Вучитрну због ометања гласања. У српским срединама на северу Косова и Метохије, синоћ је приведено пет особа, због наводног утицаја на бираче. Иако су приштински медији још у петак увече јавили да неће бити дозвољен организовани превоз Срба расељених са КиМ из централне Србије на бирачка места на КиМ, велики број избеглих Срба још ноћас је аутобусима, комбијима и приватним возилима кренуо из Београда на КиМ на гласање, тако да су гласали и расељени са Косова и Метохије, који тренутно живе у централној Србији. Изборни процес у Лепосавићу почео је са кашњењем на неколико бирачких места, углавном због материјала који није стигао на време, чланови албанских партија нису дошли на време на бирачка места, а сниматељима је, мимо процедура, забрањено да снимају гласање. У Северној Митровици био је приметан велики број полицајаца и у униформама и у цивилу…
За скупштинска места српске заједнице такмичила се до сада неприкосновена Српска листа (иза које стоји званични Београд), али ове године уз пет изазивача, од којих су многи раније били управо њихови чланови. За 10 посланичких места гарантованих српској заједници надметало се шест партија – Српска листа, Српски народни покрет, Српска демократија, Партија косовских Срба, Листа „За слободу, правду и опстанак“ и Грађанска иницијатива Народна правда. Иако је очигледно да је Срба на КиМ мање него што их је било пре четири године, на ове изборе су изашли у рекордном броју, њих чак 55.000 је гласало, што је 10.000 мање него на изборима пре четири године. То је „заслуга“ Аљбина Куртија и његовог четворогодишњег труда да Србима отежа живот не би ли се иселили са Косова и Метохије.
На основу пребројаних гласова у свим српским срединама на Косову и Метохији, Српска листа је апсолутни победник ових избора, рекао је председник те листе Златан Елек и истакао да је у рукама Српске листе свих 10 мандата у парламенту у Приштини. „Прелиминарни резултати показују да смо освојили више од 40.000 гласова у овим немогућим условима. Желим да вас подсетим на најпрљавију и најбруталнију кампању која је вођена против Српске листе и терора који је спроводио режим Аљбина Куртија“, навео је Елек.
Док је Курти тзв. косовске-безбедносне снаге називао наследницом тзв. Ослободилачке војске Косова, а тзв. косовску полицију настављачем борбе тзв. ОВК, његова министарка спољних послова Доника Гервала, обраћајући се из Брисела, поручивала је да „да ‘Косово’ може да допринесе као шампион демократије и владавине права на Западном Балкану успостављању нових стандарда“. Током изборне кампање, овај „вечити бунтовник“, како су га својевремено описали поједини европски медији, најављивао је да ће према припадницима српског народа наставити да се понаша исто као и до сада, што су Срби доживљавали као тиранију и гетоизацију. Говорећи на свим скуповима „Самоопредељења“, ратнохушкачки је подсећао да има „војску и полицију“ за „паралелне српске структуре“, што је чинило окосницу његових обраћања.

КОАЛИЦИЈА ИЛИ ОПОЗИЦИЈА Да ли ће Српска листа остати у опозицији или ће ући у власт са албанским странкама које буду формирале коалициону већину, зависиће стриктно од тога шта би та коалиција могла да испуни од захтева које би Српска листа затражила, неподељен је став српске стране. Ту је и питање повратака Срба у косовске институције, полицију, правосуђе и тако даље, што тек треба да буде део постизборних преговора. За сада сигурно могу да остану у опозицији и да учествују у раду парламента и на тај начин онемогућавају усвајање закона који захтевају и подршку невећинских посланика, а који су на штету интереса српског народа.
Иако многи мисле да ће се западни фактори у новој ситуацији залагати за учешће Српске листе у новој власти и да онај ко буде састављао владу мора то узети у обзир, сва је прилика да ће нова влада бити нестабилна, а од Куртија у опозицији може се очекивати све оно што је радио и раније док је био ван власти, од сузавца до перформанса. Иначе, ове године су и локални и председнички избори на КиМ, а председник се бира у парламенту где су гласови мањинских странака неопходни.
Срби са Космета су јединствени у ставу да је константа косовске стварности од 1999. до данас кршење свих споразума од стране Албанаца. Њихове политичке елите показале су се као мајстори кршења споразума, неиспуњавања обавеза, и на то треба обратити пажњу, рећи ће историчар Александар Гуџић из Грачанице. Српски представници, сматра он, морају инсистирати и пред косовским институцијама и пред међународном заједницом да се преузете обавезе испуне.
А да им се не може веровати, Срби су се уверили већ по завршетку избора, док је група албанских младића прослављала победу Самоопредељења, каменована је кућа породице Ђорић у Липљану, и том приликом су поломљена и прозорска стакла. „Напад на моју кућу почео је у 21 час и трајао је око сат времена. Бацали су петарде и камење…“, описао је Ђорић шенлучење Албанаца.. „Они имају намеру да отерају мене, нас Србе из Липљана. Остало је нас 300. Ја нећу да продам кућу. У последње три године врше константан притисак, видите да је кућа на самом путу“, рекао је Ђорић.
Не би се рекло да су то само последњи трзаји Куртијевих следбеника, имајући у виду низ таквих албанских атака, без обзира на политичку припадност, мада ће у будуће много тога зависити не само од локалних изборних промена, већ и од оних много већих, на светском нивоу, што се управо дешава. То и Србима на КиМ буди наду да ни њихово трпљење и борба нису узалудни, већ да могу очекивати и боље дане.