ГРЧКА ОД ПРОТЕСТА ДО ПРОТИВЉЕЊА

Две године након железничке трагедије у Грчкој избили су нови протести широм те земље. Зашто се то сада поновило?

Наша дешавања са пуним правом највише заокупљају пажњу човека у Србији данас. Кошуља је ближа од капута. Међутим, одмах после наших ствари, оно што нас дотиче, јесте наше окружење. Чули смо за протесте у Грчкој, сећамо се поништавања првог круга председничких избора у Румунији. Рат у Украјини, није стао, без обзира на то шта се дешава код нас и на Гренланду.
О ударима на Републику Српску, која живи и бори се, упркос плановима бројних центара моћи на Западу, који би Србе и православље да баце источно од Дрине, пише се редовно на страницама нашег и вашег листа. Црна Гора у раљама НАТО одржава борбени жар и све борбе за језик и српско име трају до пада империје лажи. Само, битно је да борба не стане, онда ће бити и плода. У првим редовима је и Веселин Матовић, па је поред њега излишно додати још нешто.
Тема је много, али ваља усредсредити се на једну (по једну). Па добро, шта је са Грчком, а повод за наше интересовање овога пута су протести.

ГРЧКА ТРАГЕДИЈА Пре око две године, тачније у ноћи између 28. фебруара и првог марта 2023. десила се трагедија на брзој прузи, код кањона Темпи. Дошло је до чеоног судара путничког воза и воза који је преносио робу у којем је страдало 57 особа. Већином су у питању били млади старости између 20 и 30 година, који су се враћали са карневала уприличеног пред Васкршњи пост, који је те године почео 27. фебруара. Последња идентификована жртва је био Сиријац, имигрант. Тада су избиле демонстрације у Атини са око 50 хиљада окупљених особа, а придружили су им се демонстранти и у другим градовима. Одмах је ухапшена особа одговорна за комуникацију са возовима (шеф станице у Лариси) и још три лица. Председник владе Киријакос Мицотакис се извинио родбини настрадалих и наложио јавном тужиоцу да започне детаљну истрагу. Ухапшени су оптужени за убиство из нехата, као и за немар и слична дела.
Пошто је Мицотакис обећао да ће ускоро доћи до дигитализације и аутоматизације контроле железничког саобраћаја, синдикати у железници, уз подршку студената и других су тада изразили неповерење у обећања, имајући у виду претходно искуство са дугогодишњим најавама модернизације железнице. Ипак, пошто је започета истрага, а влада обећала транспарентан процес утврђивања чињеница, протести су се смирили. Ускоро су два пута одржани и избори, прво у мају, када нико није могао да формира већину, па у јуну, на којима је Неа Димократија победила још једном после 2019.
Оно што је остало као мистерија јесте шта је било узрок пожара у судару два воза, а поставила су се и стара питања о корупцији, нестручности и несавесном трошењу фондова.

КОРУПЦИЈА Саме цифре које су се ускоро појавиле у јавности нама делују као ситнице, али се Грци и због њих буне. Председник владе је пре две године обећао улагање још 270 милиона евра у модернизацију железнице. Међутим, шта се до тада дешавало, још пре мандата Неа Демократије (дакле и пре 2019)? Појавила се цифра од око 160 милиона евра који су потрошени на модернизацију железнице, делом из домаћих, а мањим и из европских фондова. Посебно се апострофирало у грчким медијима на чињеницу да је 2014. уговорена модернизација дела железнице између Атине, Солуна и бугарске границе. Тада је издвојено 40 милиона евра у поменуте сврхе са намером да радови буду завршени до 2016. године. У међувремену је буџет нарастао на 51 милион евра за ту трасу која пролази планине и кањоне (ситница за наше трошкове по равници) да не би било урађено ништа.
Проблем је, како пише часопис Зугла и сума од 564.347,56 евра исплаћeних компанијама за радове на железници, који нису урађени, односно за које је недостајала документација. Иако наведене суме не делују велико, оне говоре о раширенијем проблему корупције, који суштински не заобилази ниједно друштво, па ни грчко. Но то не значи да се против ње не треба борити.
Оператер железница, који се данас зове Хеленски возови, продат је за мандата радикалне левичарске коалиције Сириза италијанској државној железничкој компанији Феровие дело стато за 45 милиона евра (исте године распродата је и лука у Солуну, а најављена је и касније спроведена распродаја још једног дела породичног сребра). Ова компанија запошљава преко хиљаду људи у самој Грчкој. Међутим, Грци се жале да приватизацију није пратила и модернизација. Занимљиво је да грчким државним фондом за приватизације (распродају) управљају готово искључиво ђаци, а потом и упосленици америчких универзитета и компанија.
Испоставило се да су запослени у железници годинама упозоравали да се на прузи на којој путнички возови саобраћају брзинама до 160 километара на сат, машинисти ручно управљају (што у сваком систему остаје као контролна мера, али за случај квара аутоматизованог система). Поред тога, испоставило се да систем сигнализације није радио, а сам машиниста путничког воза је 17 минута безуспешно покушавао да успостави комуникацију са станицом у Лариси.
Проблем је и сам, тада ухапшен шеф станице због нестручности. Он је претходно радио као курир у министарству.

ЗАШТО ОПЕТ ПРОТЕСТИ? Две године касније, дан пред Светог Саву у 97 градова и места сунчане Грчке у коју идемо на летовање, али и на поклоничка путовања, поново су избили немири. Придружили су им се и Грци који у расејању живе диљем света. У току истраге несреће пред избијање протеста испливало је неколико детаља. Наиме, још раније се пoјавио проблем недостајућих снимака у истрази. Док је тужилаштво добило снимке укрцавања и проласка брзог међуградског, путничког воза, снимци поласка товарног воза су делује неповратнo изгубљени. Ватра и дим који ју је пратио су судећи по сада откривеним аудио снимцима били главни узрок погибије. То јест претпоставља се да је од самог удара страдало њих око 20, док су остали били жртве гушења и можда саме ватре. Зато су и протести вођени под слоганом „Немам ваздуха“. Управо тај пожар поставља и питање природе товара који је превожен у возу који је ударио у путнички.
Саме протесте сазвало је удружење породица и родбине настрадалих уз подршку левичарских (Сириза, Пасок и мање) и комунистичке партије Грчке, који оптужују владу да покушава да заташка случај. Грчка влада предвођена Мицотакисом одбацила је такве тврдње. Портпарол владе Павлос Маринакис је рекао „Ако би влада хтела да то заташка, онда би вршила притисак на правосуђе да се (истрага) брзо оконча.“ Осим тога, он је указао да власти желе да се све радње обаве темељно, те да не могу да се мешају у рад тужиоца.
У сваком случају, импозантан број људи се окупио на чувеном тргу Синтагма у Атини. Поред престонице велики број људи изашао је на улице у Солуну, Патри и у још преко 90 места широм ове земље митова, легенди, чувених манастира, Крфа, прелепих плажа, бродовласника, гироса и дома чувене Чучук Стане, сахрањене у Атини. По лошем обичају ту су били и анархисти који су дошли у сукоб са полицијом. Неке истраге се не окончају никад, познато је из упоредне праксе.

Грчка против продаје модерног ракетног система Турској Поред дела народа који је недавно протестовао у Грчкој и влада има зашто да се буни. А због чега или против кога? Најновије је против споразума о делимитизацији, тј. о разграничењу на мору између тренутне сиријске управе и Анкаре. О томе ће бити више речи у наредним бројевима „Печата“. Деценијама у чврстом НАТО загрљају, Грчка је за првог мандата Трампа појачала војну билатералну сарадњу са Вашингтоном и наставила је. Тада су договорена појачана улагања америчких компанија Гугл, Мајкрософт и других у северни део Грчке, као и продаје дела луке у Александрополису, граду надомак Турске у којем је и терминал за пријем течног гаса са танкера. На том крајњем североистоку оперишу једна поред друге, грчка цивилна и америчка војна лука. Овај део Грчке је претходно у периоду 2011-2016. на локалу остварио повећану сарадњу са руским градовима и општинама, а после присаједињења Крима Русији и са Симферопољем. Тада су Американци послали Џефрија Пјата за амбасадора (који ће у Бајденовој администрацији бити задужен за енергетику, па је и Србију позивао да „диверсификује изворе енергије“) и почели да раде, упоредо са приватизацијама и на ликвидацији руског утицаја. Грчкој су САД у јулу понудиле 102 застарела (да ли и отписана?) оклопна возила Бредли 164 М2, затим нефункционалне транспортне авионе Ц 130 и четири старе фрегате. Грчка је у случају прихватања била дужна да покрије трошкове реновирања ове опреме, после чега је можда требало да их и проследе Украјини. Од свега наведеног, влада у Атини је прихватила на поклон 40 Бредли возила. С друге стране, ових дана, грчки премијер Мицотакис је протестовао против француске одлуке да прода ракетне системе ваздух-ваздух Метеор Турској за потребу авиона Јурофајтер. Бунио се и министар одбране Никос Дендијас, који је затражио објашњење од француског амбасадора, како је могуће да поред толике сарадње са Паризом, они наоружавају Турску — грчког и француског савезника у НАТО.