ДРЖАВОТВОРНИ ЈАНИЧАРИ

Косово, Албанија и Бекташка држава

Када не може намах да створи Велику Албанију, албански премијер Еди Рама прави мини муслиманску државу у Тирани. Његов конкурент Аљбин Курти и даље сања велике снове и спроводи етничко чишћење Срба како би их остварио, а помагача има доста- и намерних и ненамерних

Да државе више нису онако независне и суверене како је то у теорији замишљено одавно није ништа ново. Ратови су прекрајали границе и формирали или гасили државе а ни у време „мира“ није било много боље. Идеологија подупрта силом, верска задртост, економски интереси а нарочито геополитика, одлучивали су шта ће бити држава, колико независна и самостална а колико октроисана и потчињена. Некадашња Брежњевљева доктрина „ограниченог суверенитета“, толико критикована као тежња наднационалном поретку током хладног рата, после гашења социјалистичког „лагера“ се сели и у свет којим доминира демократија као општеприхваћени политички узор, са НАТО-ом као његовим „буздованом“ (српска јужна покрајина Косово и Метохија је њен флагрантан пример), све до данашњих дана и најављене жеље америчког председника Доналда Трампа да Канада постане 51. америчка држава, да „купи“ (анектира) Гренланд и да поврати контролу над Панамским каналом (уједно ограничи суверенитет Панаме)…
Да ли се албански премијер Еди Рама угледао на америчког председника, тек каприциозни и питорескни албански лидер најављује формирање суверене муслиманске државу у Тирани, за муслимански верски поредак бекташе, по узору на Ватикан у Риму. Ако већ не може да обједини све Албанце у велику Албанију, са све Куртијевим „Косовом“, што и један и други желе, али још не могу да спроведу, међусобно се борећи за примат у остварењу те идеје, Рама је решио да код себе направи бар малу верску државу, све уз образложење како би се „очувала и промовисала верска толеранција“.
Према историјским подацима, Албанија је од њеног настанка (1912) секуларна држава и као таква је „неутрална по питању веровања и савести“. Бивша социјалистичка влада прогласила је Албанију првом „атеистичком државом“ на свету, иако је Совјетски Савез то већ учинио. Верници су се суочили са оштрим казнама, а многи духовници су убијени. Верски обреди су данас генерално слаби, а анкете су показале да, у поређењу са становништвом других земаља, мали број Албанаца сматра религију битним фактором у њиховим животима. Албанци се углавном позивају на историјско верско наслеђе своје породице, а не на сопствени избор вере. По подацима из 2023. године, најбројнију верску групу чине муслимани, док Хришћани представљају значајну мањину. Нерелигиозни људи су такође значајан део друштва.
Занимљиво је да вест о плану премијера Едија Раме да створи суверену микродржаву унутар Тиране која ће следити праксу Бекташијског реда, први објавио амерички „Њујорк Тајмс“ још у септембру прошле године, али је Рама актуелизује пред најављене изборе у Албанији (11. мај) и уочи избора на КиМ (9. фебруар)
„То би била енклава исламског суфијског поретка, једна од најмањих држава на свету и имала би сопствену администрацију, али без пореза или полиције и не би доводила у питање суверенитет Албаније“, рекао је Рама на церемонији поводом обележавања 95 година од пресељења седишта Светског центра бекташа у Албанију из Турске. Нова микродржава би се простирала на 27 хектара територије данашњег Светског центра бекташа, који се од 1930. године налази у источном делу албанске престонице. По површини би била готово пет пута мања него Ватикан.

ПОТОМЦИ ЈАНИЧАРА Ред је основан у Отоманском царству у тринаестом веку као изданак суфизма, у турској регији Анадолији и убрзо је постао званични ред елитних војника, јањичара, чији развој је повезан са „данком у крви“ – одвођењем дечака и младића са Балкана на школовање у данашњу Турску. Заједница је званично забрањивана чак два пута – први пут у 17. веку, од стране отоманског султана Махмута II, а онда је 1925, оснивач Турске Републике, Мустафа Кемал Ататурк забранио све гране ислама које нису биле признате од стране Дирекције за верска питања у Турској, односно сва представништва заједнице бекташи између осталих.
Суфизам, мистична грана ислама, не спроводи строга правила религије, а бекташи су једна од његових најлибералнијих грана. Бекташијски ред има седиште у Албанији од 1929. године, након што га је новостворена Турска Република Кемала Ататурка спречила да ради. Према неким проценама, у свету постоји између седам и 20 милиона бекташа, укључујући око 12,5 милиона у Турској.
Рама је прошле године рекао да Албанија планира да формира државу у источном делу главног града земље као духовни центар Бекташијског реда, чији су чланови расути широм региона на „Косову“ у Србији и Северној Македонији, као и у Албанији. Према последњем попису, око 10 одсто становништва земље припада овом реду.
Још онда, када се вест први пут појавила, за многе је та одлука била потпуно неочекивана, било да је у питању стручна или обична јавност. Бесник Синани, истраживач у Центру за муслиманску теологију на Универзитету у Тибингену и суоснивач Института Конак са седиштем у Тирани, за „Дојче Веле“ је тада рекао да је то „невиђен случај савременог верског инжењеринга“. „Слаба су поређења са случајем Ватикана, аранжманом који је папској држави наметнуо Бенито Мусолини 1929. године, и не могу да издрже историјско преиспитивање“, рећи ће Синани, уз примедбу да „албанска влада није понудила ниједан уверљив аргумент који би оправдао такав потез.“
Међутим, Поглавар римокатоличке цркве папа Фрања, приликом састанка са поглаваром светске бекташке заједнице Хаџи Деде Бабаом Едмондом Брахимајем (16. јануара ове године), изразио je подршку за стварање бекташке државе у Албанији.

НЕЈЕДИНСТВЕНИ БЕКТАШИ Најава о оснивању верске државе изазвала је реакције међу бекташима у Турској. Они, наиме, сматрају да верска држава није у складу са начелима бекташа. Представници организација алевити-бекташа из Турске у изјавама објављеним у „Хабер Глобалу“ кажу да су бекташизам и „верска држава“ неспојиви појмови. „Као алевити који живе у Турској, задржавамо своју позицију у корист секуларности. Бекташизам је систем вере који потиче из Турске. Међутим, у Албанији живи око 115.000 бекташа. То представља пет одсто популације Албаније. Не разумем тачно зашто постоји потреба за таквом државом. Да ли то укључује бекташизам Турске или је то случај искључиво Албаније? Ми ни у једном тренутку не одобравамо државу засновану на вери“, рекао је председник Федерације алевита Турске Зејнел Абидин Коч.
И Исламска заједница Албаније сматра да је та иницијатива „опасан преседан за будућност земље“ и наглашава да је она једини званични представник ислама у Албанији. „Ова иницијатива, за коју смо сазнали путем медија, није разматрана с верским заједницама, које су основале посебну институцију за такве случајеве – Међурелигијски савет Албаније – похваљену од свих западних земаља“, наводи се.
Влада бојазан да ће тај план утицати на односе између религија у Албанији, јер ситуација у земљи ни приближно не оправдава такву одлуку и може нарушити историјске аранжмане односа између религије и државе у Албанији, који су успостављени визијом оснивача албанске државности, од којих су многи били Бекташи, како наводе експерти. Бројни стручњаци су забринути да би тај потез могао довести до тога да се Албанија означи као „исламска држава“. Нарочито ако се присетимо да је албанска влада била умешана у различите глобалне и верски засноване политичке тензије, да Албанија угошћава организацију која је раније била означена као терористичка организација од стране САД-a, „Муџахедин-е-Калк“, која је посвећена рушењу иранске владе; да угошћава чланове Гуленовог покрета, који се у Турској сматра терористичком организацијом и да је прихватала бивше затворенике из Гвантанама, које влада САД није могла да пошаље у њихове матичне земље.
Лидер бекташија на Косову, Рауф Радонићи, својевремено није могао да коментарише ту иницијативу, јер није имао никакав званични документ од Светског седишта бекташија, који би и требао да пружи више званичних информација. Такође, ову иницијативу нису желели да коментаришу ни представници Муслиманске заједнице Албаније, Исламске заједнице „Косова“, нити Српске православне цркве у Албанији.
Док Рауф Радонићи, лидер бекташија на КиМ, својевремено није могао да коментарише ту иницијативу, професор социологије на Универзитету у Приштини, Артан Мухаџири, каже да не очекује да ће иницијатива или евентуална реализација нове бекташијске државе у оквиру албанске државе утицати на заједницу бекташа на Косову. Ако бекташијска заједница буде издвојена и буде имала неупоредиво већу подршку албанске државе, у односу на друге верске заједнице, онда ће то изазвати незадовољство. Према његовим речима, верске заједнице на „Косову“ и у Албанији функционишу одвојено, имају посебне и специфичне традиције и имају посебан развој.
Међутим, како додаје, евентуално успостављање нове државе поздравила би заједница бекташија на Косову. „Уверен сам да је та идеја затекла представнике других вероисповести, јер није било реакција. Али што се тиче деликатне верске равнотеже, то би могло створити нови ефекат. Све ће зависити од тога како ће таква држава бити осмишљена“, рекао је Мухаџири за РСЕ.

ПРОМОЦИЈА ПАНАЛБАНИЗМА Председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије муфтија Мухамед Јусуфспахић каже да бекташи нису муслимани, да се не клањају Алаху, већ поштују култ Алије, заправо га обожавају. Он најаву премијера Албаније Едија Раме о промоцији толерантне верзије ислама објашњава кроз идеју паналбанизма. „Они нити посте Рамазан, нити клањају пет дневних молитви, нити било шта од муслиманских верских обреда. Онако како је то Алах драги у Курану објавио, они то не чине“, објашњавао је муфтија за РТС.
Муфтија Јусуфспахић каже да не зна тачан број следбеника бекшатизма на подручју Косова и Метохије, Албаније, Северне Македоније и Црне Горе, али је проценио да их је на овим просторима између два и три милиона. Истиче да их је мање на Косову и Метохији где су у значајнијем броју муслимани. „Они су доста били снажни у лобирању за независност Косова и онда су кроз те токове могли да остваре снагу те лобистичке групе“, истиче муфтија.
С друге стране, Аљбин Курти се не бави тако „малим креацијама“, већ тежи уједињењу Албаније и његове квазидржаве Косово и успостављање иредентистичке Велике Албаније. Србофоб који спроводи етничко чишћење српског народа са КиМ, тренутно је заокупљен изборима (9. фебруар) обећава да за српске „паралелне“ структуре има војску и полицију, вређа политичке противнике и најављује улагања у тзв. косовске-безбедносне снаге и наоружање. Чак је на митингу у Јужној Митровици обећао да, са њим као премијером, неће бити Заједнице српских општина, и на тај начин коначно признао да му никада није ни падало на памет да формира ЗСО, иако је то загарантовано Бриселским споразумом и Охридским анексом.
„Република ‘Косово’ са нашом владом на челу, каже не Заједници и да Асоцијацији општина ‘Косова’, где сада имамо и нашу вољену северну општину Митровицу“, рекао је Курти на изборном скупу организованом на централном тргу. Колико се од доласка на власт лажног премијера ситуација променила „на боље“ говори и чињеница да су од тада забележена чак 572 инцидента, који укључују физичке нападе, као и нападе на српску имовину, цркве, манастире и гробља, што је за 60 одсто више у односу на претходни период.
Да аверзија, боље рећи мржња Куртијевог режима према Србима иде тако далеко да Приштина крши чак и своје законе у вези са питањем, рецимо, посматрача и чланова одбора које би Српска листа требало да има на бирачким местима, кад већ није успела да забрани Српској листи да се кандидује за изборе.
Срби са севера КиМ, фебруарске изборие доживљавају као једну од могућности да се изборе против агресивног режима Аљбина Куртија али и да обзнане најаву повратка на власт у четири општине на Северу. Сви се слажу да је политика бојкота „косовских“ институција пропала и да се проблеми српске заједнице морају институционализовати. Враћају се тамо где су били пре две године, за које време су изгубили и оно мало самосталности и слободе.

УСТУПАЊЕ ДРЖАВНИХ АТРИБУТА По усвајању Бриселског споразума, Србија је од 15 тачака усвојиле све од 7. до 15. тачке. Ту спада учествовање на парламентарним изборима по „косовским“ законима; предат им је „Телеком“ чиме су добили свој позивни број; предато им је правосуђе и судство, регионална полиција и укинуте (наоружане) јединице цивилне заштите. Из овог споразума до данас једино није испуњено првих 7 тачака које се односе на заједницу српских општина. И поред тога што за Србе на КиМ ништа није испуњено, у задњих неколико година Шиптари су добили „Газиводе“, признате су им личне карте „Републике Косово“, регистарске таблице, као и њихови „државни симболи“ . Још само да се прихвати шиптарски пасош па да Србија изгуби апсолутно све атрибуте државности на Косову и Метохији.
Мала је утеха што у предвечерје избора на КиМ из Вашингтона стижу упозорења да се премијеру привремених приштинских институција Аљбину Куртију не може веровати. Куртија су критиковали и републиканци и демократе, и ЕУ и НАТО, због „једностраних потеза који дестабилизују регион“, написао је Ричард Гренел, изасланик за специјалне мисије председника САД Доналда Трампа, на мрежи Икс. „Трампова администрација је радила и наставиће да ради за мир за све на Балкану, али су нам потребни партнери у које можемо да имамо поверења“, написао је Гренел, додавши да Курти то није био ни за време Трамповог првог мандата, ни током владавине председника Џоа Бајдена. „Међународна заједница је уједињена против Куртија“, додао је Гренел. „Реторика коју Курти сада користи, тврдећи да је близак САД и бољи од свих других тзв. влада, апсолутно је лажна. Немојте се заваравати“, закључио је Ричард Гренел. То не значи да ће бити доведена у питање и ова назови државна творевина, коју су управо Американци створили и осигурали својом базом на КиМ.
Иако је познато да државе настају и нестају у рату, као и државне територије, сведоци смо да је то могуће и у мирнодопско време. Додуше, под претњом силе, што Трамп управо демонстрира. Можда би и „Косово“ пустио низ воду, ако би га у то убедила добра аргументација. Мада увек може рећи: а што је Србија до сада толико попуштала? Е, то је већ наш проблем са којим се морамо кад тад суочити.