„DEEPSEEK“ У АМЕРИЧКОМ ГРЛУ

Кина постаје лидер у области вештачке интелигенције коју жели да употребљава као разумно успостављен алат у научним истраживањима, производњи роба и пружању услуга, а не као бесловесни пословни пројекат за монетарно усисавање ФЕД-а

Kажу да је један од магова савременог маркетинга и писања маркетиншких порука рекао да у случају пословног неуспеха не треба да кривимо употребљене алате, већ себе, јер смо ми главни „алат“.
Читава ствар са феноменом „DeepSeek“-а и његовом недавном експлозијом на америчким берзама може се посматрати у контексту алата. Кина постаје лидер у области вештачке интелигенције коју жели да употребљава као разумно успостављен алат у научним истраживањима, производњи роба и пружању услуга, а не као бесловесни пословни пројекат за монетарно усисавање ФЕД-а и згртање хипербогатства.
То значи да су „развојници“ америчке индустрије вештачке интелигенције до сада спискали стотине милијарди наштампаних долара, које им у џепове напросто гура ФЕД, а да им је, на плану четботова, доскочио поменути кинески стартап установљен 2023. године са улогом од свега 6 милиона долара и са америчким санкцијама на плећима.
Сетимо се да је Сем Алтман, извршни директор, такозвани ЦЕО компаније „OpenAI“ лане навео да ће америчка индустрија вештачке интелигенције морати да уложи билионе долара како би подржала развој чипова и инфраструктуре потребне за напајање огромних дата центара. Конкретно, пре око годину дана Алтман је изјавио да тражи инвеститоре који би уложили фантастичних седам билиона (хиљада милијарди) долара у америчку вештачку интелигенцију, у шта је хтео да укључи и улагаче из Уједињених Арапских Емирата

ПОНОВО О АМЕРИЧКОМ ЗЕЦУ И КИНЕСКОЈ КОРЊАЧИ Општепознато је да је западни зец сматрао да је у технолошком и економском смислу седам гора и седам мора испред кинеске корњаче. Да би отежао кретање поменуте „корњаче“ током протекле четири деценије, западни системи су јој приређивали Тијенанмен (уз медијске лажи да се на том тргу догодио масакр), терористичке нападе исламиста, побуне у Хонгконгу и на Тибету, економске санкције и на концу војни притисак у Јужном кинеском мору и наоружавање власти острва Тајван.
Кина је узвратила конфучијански стрпљиво и мудро, радећи вредно, производећи и успостављајући пријатељства по свету, кроз глобалне пројекте и формуле поштовања интереса, те обострано корисне сарадње.
Најпре је доскочила Западу на плану (муњевитог) развоја инфраструктуре. У поређењу са Кином, САД су данас инфраструктурно неразвијена земља. Потом су на ред дошле железнице и производња машина, па рачунари и мобилни телефони. Последњих година, сведоци смо фантастичног развоја кинеске аутомобилске индустрије, кинеског космичког програма, националне авионске индустрије која сада већ озбиљно почиње да конкурише Боингу и Ербасу и на концу сведоци смо муњевитог развоја вештачке интелигенције у Кини, том последњем упоришту америчке економске и технолошке предности.
Логика улагача у амерички сектор вештачке интелигенције била је да од хиљаду долара, уложених пре две деценије у компанију „Nvidia“, данас, не радећи у међувремену дословно ништа, нагомилају скоро 736.000 долара капитала.
Кина је врло брзо прозрела тај модел. Доскочила му је у тренутку када су Си Ђинпинг и покојни премијер Ли Кећијанг 2012/2013. годину покренули нацију ка друштву знања, максималне додате вредности производа и иновација.
Баш као и са првим мобилним телефонима, када се на Западу тврдило да Кина никада неће направити добар мобилни телефон без западних технологија, Кина је онда када то скоро нико није очекивао, оптерећена трговинским зађевицама и увођењем додатних царина, те забранама извоза чипова, начинила асиметрични пробој на плану властите вештачке интелигенције, за коју се колико до јуче тврдило да је никада ваљано неће направити.
Тако се догодило да објективно мали кинески стартап изазове разорни потрес на америчким берзама претпрошлог понедељка, када је компанија „Nvidia“ одједном била изгубила око 600 милијарди долара. Чак је и Си-Ен-Ен том приликом признао да је кинески стартап запретио аури непобедивости америчке технолошке индустрије.

ШТА СЕ У СТВАРИ ДОГОДИЛО? Стартап „DeepSeek” представио је у јануару модел вештачке интелигенције који је створио за поменутих шест милиона долара. Ова апликација је у самим САД муњевито претекла „ChatGPT” четботове, па је технолошки индекс „Насдак“ (Nasdaq) пао за 3,1, a S&P 500 за 1,5 одсто.
Марк Андресен, симпатизер председника Доналда Трампа и један од водећих инвеститора у технологије, назвао је „DeepSeek“, како је пренео Си-Ен-Ен, једним од најневероватнијих и највећих светских пробоја које је икада видео.
„Остварење ове релативно непознате АИ стартап компаније постаје још шокантније када се узме у обзир да САД годинама раде на ограничавању снабдевања Кине високоразвијеним АИ чиповима, позивајући се на забринутост због националне безбедности. То значи да је ‚DeepSeek‘ успео да постигне свој модел по ниским трошковима, користећи чипове са мањим капацитетом“, упозорио је Си-Ен-Ен.
Али, у берзанској експлозији „DeepSeek“-а није страдала само поменута „Nvidia“, иначе водећи добављач чипова, која је остала кратка за скоро 600 милијарди долара. Огроман пад вредности претрпеле су Мета и Гугл (Алфабет), као и конкуренти „Nvidia“-e: „Marvell“, „Broadcom“, „Micron“, TCM, „Oracle“ и многи други.

„DEEPSEEK“ И ФИЛОСОФИЈА ИСТОРИЈЕ Успон „DeepSeek“-а може се посматрати у оквирима философије историје. Када су немачке дивизије стигле пред Лењинград, Москву и Стаљинград, њихови тенкови „Панцер“, „Тигар“, „Пантер“ и остали, за које се тврдило да су неприкосновени на бојишту отприлике као америчка вештачка интелигенција данас у економији, коштали су вишеструко више од легендарног руског Т-34 који је био један од најважнијих кључева победе Совјета над Немачком. При том су механичка решења руског тенка била далеко једноставнија од оних, уграђених у тада „софистициране“ немачке ратне машине.
Способност да се уз мања, или најрационалнија, улагања постигне максимум, кључ је сваког, па и геополитичког рата у 21. столећу.
Колико је експлозија „DeepSeek“-а на америчком тржишту грандиозна и колико је заљуљала тамошњи систем показује податак да технолошка компонента чини око 45 одсто индекса S&P 500, барем према подацима које је изнео аналитичар Кејт Лернер који даље каже:
„Суштина је да је америчка надмоћ постигнута захваљујући технологијама и предности коју америчке компаније имају у вештачкој интелигенцији. Увођење ‚DeepSeek‘ модела тера инвеститоре да се запитају колико је предност коју америчке компаније имају стварна, колико се троши и хоће ли тај трошак довести до добити (или прекомерног трошења)?“

УДАР НА ШИРА АМЕРИЧКА ТРЖИШТА Западни медији извештавају и о удару који је „DeepSeek“ нанео осталим америчким тржиштима. Кроз систем спојених тржишта удар „DeepSeek“-а осетио се у америчком енергетском сектору који је захваљујући сукобу у Украјини почео значајно да паразитира на рачун грађана Европске уније. Вредност компаније ЦЕГ, на пример, пала је била за 21, а ВСТ-а за 28, ГЕВ-а за 21 одсто…

ПОКАЗНА ВЕЖБА Американци су се брзо консолидовали и започели кампању кроз медије, која сада, отприлике, каже да једна кинеска ласта не чини пролеће и да је, како извештава Си-Ен-Ен, масовни прелазак купаца на „DeepSeek“ мало вероватан, иако су бројке из јануара прилично убедљиве.
Потегли су се и стари добри амерички „алати“ који све успешне кинеске компаније, будући да ипак не могу да их бомбардују, покушавају да компромитују тврдњама да оне угрожавају америчку националну безбедност и да се по свету користе личним подацима корисника.
„Време ће показати да ли је претња ‚DeepSeek‘-а стварна – трка је у томе која технологија функционише и како ће велики западни играчи реаговати и еволуирати“, каже један од саговорника Си-Ен-Ена, потпуно превиђајући секторе који су овде само делимично побројани, а у којима је кинеска корњача изненађујуће брзо претрчала америчког зеца у области за коју се верује да је последња за коју САД тврде да још увек имају предност над Кином, изузимајући, наравно, број нуклеарних бојевих глава за које се остатак света нада да ипак због „DeepSeek“-а и осталих развојних изненађења које Кина може да им приреди, на крају неће добити политичку мигрену погубну за целу планету.