За српски пут: Начела суверенистичке политике

Објављујемо документ и иницијативу групе универзитетских професора, насталу поводом актуелних догађаја у Србији, коју је потписало преко 100 универзитетских, научних радника, јавних личности 

Трагедија у Новом Саду која је однела 15 људских живота, показала је непобитну чињеницу да се базична физичка сигурност појединца и борба против корупције и партократије не може обезбедити у условима колективне неслободе полуколонијалног статуса Србије. Ми, српски родољуби, сматрамо да је чврст темељ праведне и добро уређене модерне државе њена сувереност.
Будући да је данашња Србија у многим аспектима самолишена капацитета суверености, одлучили смо да објавимо основна начела нове суверенистичке политике, као и на њима засноване минималне мере које би морале да се неодложно предузму да би Србија изашла из садашње дубоке друштвене и политичке кризе:
Начело меритократије подразумева да напредовање у каријери искључиво зависи од стручности, а не од партијске или идеолошке подобности. Да бисмо у блиској будућности добили професионалну државну управу и локалну самоуправу, морају се неодложно предузети следеће минималне мере: повећање броја инспектора за високо образовање, ванредни инспекцијски надзор свих факултета и универзитета – а пре свих приватних, ванредна провера диплома свих који су запослени у државној управи и локалној самоуправи и другим државним установама, те доношење закона о резервисаним занимањима, по коме би само свршени студенти државних факултета могли да раде у државној управи, локалној самоуправи и правосуђу.
Начело слободног изражавања политичке воље, без кога нема истинске представничке демократије, подразумева пре свега право и могућност заступника различитих политичких и идеолошких опција да своје ставове исказују у медијима, слободно и под једнаким условима, при чему приватно власништво над средствима информисања не може бити изговор за дискриминацију и ускраћивање овог уставног права. Полазећи од овог начела, у постојећим политичким приликама посебно инсистирамо на праву студената да се јавно изјашњавају о свим друштвеним и политичким питањима.
Начело демократског легитимитета подразумева пре свега, да се увек, па и у садашњој политичкој ситуацији у Србији, противимо свим револуционарним облицима преузимања власти, јер у демократији се легитимитет може једино добити од грађана Србије, путем слободних избора. У супротном грађани Србије престају да буду носиоци суверене политичке воље у сопственој држави и постају пуки објекти туђе политичке воље, коју у земљи спроводе компрадори који нису одговорни грађанима Србије, већ странцима који су их довели на власт. При том смо свесни додатне политичке чињенице да у условима револуционарног преноса власти може бити још више угрожен положај Срба на Косову и Метохији, као и уставни положај Републике Српске, али и поједини важни елементи мултивекторске спољне политике Србије.
Начело транспарентности политичког организовања, без чије примене није могућ слободан политички живот у сувереној Србији,у овом моменту чини неопходном пре свега меру обезбеђења јавности финансирања непрофитних тзв. невладиних организација, пошто су оне постале важан чинилац нашег политичког живота, али насупрот томе нису подвргнуте строгим захтевима транспарентности који важе за друге актере политичког живота у Србији. Зато је неопходно неодложно доношење закона о агентима страног интереса и формирање посебног регистра таквих организација.
Начело заштите природних богатстава и животне средине подразумева пре свега неприкосновено право грађана Републике Србије, односно локалних самоуправа, да непосредно, путем референдума, одлучују о свим најзначајнијим питањима која се тичу експлоатације природних богатстава (руде, воде, шуме и сл), као и о питањима која могу трајно да угрозе и поремете еколошку равнотежу у Републици Србији.
Начело примата националног права над међународним сама је срж суверенистичке политике, која одговара виталном интересу српског народа да своје државне творевине ослободи иностраног туторства, а истовремено је у потпуности у складу са захтевима мултиполарног света у настајању. Полазећи од овог начела, а имајући у виду ограничења постојећег Устава Републике Србије, залажемо се да Уставни суд Републике Србије, сходно чл. 16. ст. 2. Устава који изричито прописује да потврђени међународни уговори морају бити у складу са Уставом, што пре претресе и прогласи неуставним све ратификоване међународне уговоре који су у супротности са Уставом Србије.
Начело одбране територијалне целовитости државе сматрамо темељним начелом, полазећи од уверења да нема слободног појединца без суверене државе, а суверене државе без очуване територијалне целовитости. Полазећи од тога, залажемо се за неодложну суспензију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније и Републике Србије, на основу права уговорне стране, из чл. 133. ст. 3. ССП, да једнострано суспендује Споразум уколико друга страна не поштује неки од његових суштинских елемената. При том имамо у виду чињеницу да су 22 чланице Европске уније у међувремену признале тзв. Републику Косово, а да је Европска унија 27. 10. 2015. са тзв. Републиком Косово закључила посебан Соразум о стабилизацији и придруживању. Тиме су ЕУ и њене државе чланице, као потписнице ССП са Србијом, прекршиле његов чл. 135, који у светлу примене ССП, а сходно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, гарантује статусну неутралност Косова и Метохије. Србија може обновити преговарачки процес са Европском унијом само под условом да Европска унија измени став према поштовању територијалне целовитости наше државе и под условом да је обнављање приступних преговора у складу са стратешким интересима Србије и српског народа у целини. Полазећи од начела одбране територијалне целовитости државе, захтевамо безусловно поништење свих противуставних споразума које су представници Србије закључили са властима из Приштине, уз посредовање Европске уније, почев од 2011. године до данас. Наставак дијалога са властима у Приштини могућ је и неопходан, али само у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН и уз посредовање УН.
Начело очувања националног и државног јединства у постојећим политичким приликама пре свега подразумева активну и најширу борбу на свим пољима против формирања, у оквиру српског националног корпуса, „синтетичких нација“ на основама регионалне и завичајне посебности на целокупном историјском српском етничком простору, као и супротстављање било каквом облику федерализације Србије, под видом привредне, културне или политичке регионализације целокупне њене територије или проширења постојећег обима територијалне аутономије Војводине.
Начело првенства српских интеграција полази од очигледне геополитичке чињенице, да је успостављање чврстих, стабилних и институционалних културних, привредних и политичких веза између Републике Србије, Републике Српске и Републике Црне Горе услов не само међународне респектабилности нашег народа и његових државних творевина, већ и самог идентитетског, али и биолошког опстанка српског народа на својим историјским просторима. У вези с тим се као најпречи задаци намећу, враћање изворне уставне позиције Републике Српске у оквиру дејтонске конфедералне БиХ и укидање установе Високог представника, уставна афирмација колективних права српског народа у Црној Гори, заштита личних и уставна афирмација колективних права српског народа у Хрватској и Северној Македонији.
Начело мултивекторске спољне политике и стриктне војне неутралности јесу минимални нужни предуслови за очување територијалног интегритета Србије, гарантованог Резолуцијом 1244 СБ УН, будуће реинтеграције Косова и Метохије у уставни поредак Србије, као и одбране дејтонске уставне позиције Републике Српске. Имајући то у виду, залажемо се за преиспитивање садашњег нивоа сарадње Србије и НАТО пакта који не одговара политици мултиполарности и истовремено се супротстављамо било ком виду усклађивања спољне и безбедносне политике Србије са политиком Европске уније.
Већинска воља студената, чијих 5 захтева у потпуности подржавамо, јасно је показала да је Србији потребна промена система, а не само промена људи на власти. Наше друштво мора да изађе из садашње вештачке поделе на две само персонално и интересно завађене политичке групације, које су зарад остварења својих себичних и болесних политичких амбиција спремне да државу и народ гурну у револуционарне немире и грађанске сукобе.
Зато, полазећи од наведених ОСНОВНИХ НАЧЕЛА НОВЕ СУВЕРЕНИСТИЧКЕ ПОЛИТИКЕ, а имајући у виду садашњу озбиљну друштвену и политичку кризу у нашој земљи, позивамо све патриоте да се што пре и у што већем броју окупимо око наведених НАЧЕЛА,имајући увек пред очима гесло, да је „спас Отаџбине највиши закон!“
У Београду, на Српску Нову годину, о празнику Св. Василија Великог 2025.

Предраг Адамовић, Ризница, Бањалука
Др Евстатије Аздејковић, архимандрит
Проф. др Слободан Антонић
Академик САНУ Данило Баста
Проф. др Синиша Боровић, генерал
Проф. др Павле Ботић
Проф. др Наташа Вилић
Проф. др Слободан Владушић
Срђан Воларевић, књижевник
Александар Вујовић, уредник Новог Стандарда
Проф. др Игор Вуковић
Др Стеван Гајић, научни сарадник
Проф. др Владимир Грујић
Проф. др Василије Гвозденовић
Миљан Глишић, редитељ
Ранко Гојковић, публициста и преводилац
Филип Грбић, књижевник
Душан Гујаничић, мастер права, стручни сарадник
Др Исак Давидов
Проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
Мср Дејан Дошлић, виши асистент
Др Драгана Дракулић-Пријма, виши научни сарадник
Проф. др Јован Душанић
Проф. др Александар Ђикић
Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
Др Горан Ђорђевић, адвокат
Проф. др Божидар Зарковић
Игор Ивановић, публициста
Свештеник Ненад Илић, редитељ и писац
Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
Проф. др Петар Јевремовић
Миодраг Д. Јовановић, магистар уметности, првак Опере Народног позоришта у Београду
Проф. др Данко Јоцић
Др Радован Калабић, историограф
Проф. др Радивоје Керовић
Проф. др Зоран Кинђић
Др Снежана Кирин, научни саветник
Проф. др Душко М. Ковачевић
Проф. др Вања Ковић
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Леон Којен
Др Владимир Коларић
Доц. др Исидора Комадина
Проф. др Часлав Копривица
Зоран Костић, књижевник
Драгoмир Крстовић, пуковник у пензији
Проф. др Душан Крцуновић
Марко Кустудић, економиста
Др Маринко Лолић
Проф. др Славољуб С. Лекић
Доцент др Ђорђе Мариловић
Бранислав Матић, књижевник
Бранислава Матић Савићевић, prim. dr sci. med.
Филип Матић, асистент, мастер политикологије
Проф. др Горан Машановић
Михаило Меденица, књижевник и новинар
Доцент др Петар Мелентијевић
Вера Мијановић, адвокат
Др Оља Мијановић, научни сарадник
Проф. др Вера Миланковић
Проф. др Александар Милановић
Душан Милић, редитељ
Никола Милованчев, историчар и публициста
Мирослав Милосављевић, професор
Проф. др Милован Митровић
Др Софија Мојсић
Проф. др Слободан Орловић
Др Бојана Павловић, научни сарадник
Драгана Павловић, мр медицине
Проф. др Александар Пајкановић
Проф. др Марија Панић
Проф. др Наталија Панић-Церовски
Марко Паовица, књижевни критичар
Проф. др Јасмина Пекић
Проф. др Срђан Перишић
Проф. др Драган Петровић
Проф. др Валентина Питулић
Проф. др Душан Пророковић
Проф. др Саша Радојчић
Милош Рацић, професор историје
Проф. др Слободан Рељић
Проф. др Митра Рељић
Др Дејан Ристић
Проф. др Ратко Ристић
Виктор Савић, драмски уметник
Др Александар Седмак, професор емеритус
Стефан Синановић, проф. српског језика и књижевности, докторанд УБ
Лука Спасојевић, проф. српског језика и књижевности
Бранислав Станковић, историчар
Проф. др Добривоје Станојевић
Стефан Стефановић, адвокат
Јован Стојановић, професор
Слободан Стојичевић, писац и преводилац
Mарко Танасковић, публициста и књижевник
Проф. др Александар Ћорац
Др Драган Хамовић, научни саветник
Проф. др Дијана Црњак
Проф. др Ђорђе Чантрак
Проф. др Зоран Чворовић
Проф. др Љиљана Чолић
Др Јована Шијаковић, научни сарадник
Никола Шијан, редитељ, Хелмкаст
Лазар Шкобо, мастер историје, професор историје
Радомир Штула, судија
Доцент др Љиљана Шушњаревић

5 коментара

  1. глас народа

    За српски пuт: Начела суверенистичке поитике:

    НAČELO слободног изражаванја политичке волје –
    То начело скоро да не постоји ако се званично игнорише, цензурише, дају неадекватни, изврнути, двосмислени одговори, tumačenja, nametnute instrukcije i diktati без права на реплику, нема никаквог ефекта. Na tim osnovama je sproveden Briselski sporazum da se otme-preda KiM Šiptarima! У медијима под контролом власти игноришу се и цензуришу мишлјенја и коментари присталица патриотског-суверенистичког блока. Два примера: 1) Председник Вучић сам учествује у медијским-политичким емисијама, никада не прима саговорника-лидера из патриотског блока; 2) Вучић је 2018-те иницирао формiранје Демографског Савета за финанс. подстицај радјанја против беле куге (председник Савета у старту Вучић). Донето је решенје такмичарског карактера што није добро: даје се позамашан дечји-родителјски додатак за …3,4,5, 6-to dete, što najviše odgovara Šiptarima, Romima. Bošnjacima, muslimanima sa izraženim nadprosečnim natalitetom, – a kod Srba vlada izražena bela kuga. Srbima, Makedoncima, pravoslavcima u budućnosti preti manjinski status da izgube nac. identitet i državu. Postoje mnogo bolja da ne kažem idealna rešenja (ja sam imao neke predloge) ali mediji ne objavljuju. Demografija je kompleksna i posebna tema za obrazlaganje i predloge.
    NAČELO demokratskog legitimiteta. Podrazumeva da se jedino može dobiti od gradjana Srbije putem slobodnih izbora. Tačno! Ali izbori nisu slobodni ako se zasnivju na neadekvatnim principima! To znači da treba d se ustanovi princip „najmanje dvotrećinske većine“ da bi pobedio kandidat na izborima, da se bori za očuvanje nacionalnih i državnih interesa Srbije i nacionalnog identiteta! Na primer izbori za predsednika Srbije: Ako je on dobio 2,2 miliona glasova, od toga možda 700-800 hiljada nisu Srbi, a 3,5 miliona Srba nije glasalo (zašto?) tu je pogažen princip „najmanje dvotrećinska većina od ukupnog broja glasača sa pravom glasa – a Ne od broja izašlih glasača. Tu postoje i drugi remetilački faktori, da ne dužim. Ja bih voleo (ne samo ja) da naš predsednik Vučić dobije najmanje dvotrećinsku većinu i kod etničke državne srpske nacije za očuvanje države, nacionalnog identiteta i pravoslavne vere. Neće separatisti da nam očuvaju oni rade za sebe. Primera radi:

    FRANCUSKA, NEMAČKA: Tamo se desničarske snage visoko kotiraju da preuzmu vlast. Zašto? Zato što vlast, predsednici decenijama dobijaju izbore da vladaju državom pretežno od glasova stranaca muslimana, afrikanaca i iz mnogih država sveta, a manje od etničkh francuza. Oni su na neki način privilegovani i socijalno osnaženi, popularizovani, i siguran glasački faktor za vlast koja se bori za ekonomiju i lične interese-popularizaciju, – a ne bori se za nacionalnu državu, paritetsku demografiju i očuvanje nacionalnog identiteta i recciprociteta u svim interesnim sferama života. Desničarka Marin Le Pen se bori za suverenizam, da francuska izadje iz nacionalne krize, svaka joj čast! Da ne dužim. Hvala na razumevanju! … sledi nastavak (2)

    2
    1
    • глас народа

      Начела суверенистичке политике (предлог-допуна-анализа):

      НАЧЕЛО примата националног права над медјународним. Ово право је на првом месту по важности. Сматрам да је потребно КОНЦЕПТ ПРАВА допунити образложенјем: ЕУ је наметнула Србији концепт Бриселског споразума са уградјеним статусним одредбама да Србија преда своју покрајину Косово и Метохију Шиптарима-Албанцима, са ултимативним решенјима франц. немачког предлога-решенја за Косово, агенде Охридског споразума и целокупне ЕУ-политике притисака.

      НАЧЕЛО одбране територијалне целовитости државе је примарно такодје у врху темелјног начела.
      НАЧЕЛО очуванја националног и државног јединства – примарно. Једино
      Начело националног јединства је неадекватно-неиспунјено (посебна тема за дискурс да медији објаве): Где је то национално јеинство било када је КиМ деценијама отимано, исламиирано, а данас предато Шиптарима, Срби сманјени и сатерани у гето!

      НАЧЕЛО првенства српских интеграција такодје примарно, приоритетно.
      НАЧЕЛО мултивекторне сполјне политике и стриктне војне неутралности, такодне примарно-приоритетно.
      И остала НАЧЕЛА која нисам споменуо у склопу су НОВЕ СУВЕРЕНИСТИЧКЕ ПОЛИТИКЕ(…). Додао сам три тачке да се надовежем са неколико предлога за додатна Начела за која смтрам да су врло битна у склопу суверенистичке политике, а то су:

      1) Начело „реципрочне политике“ – „политика паритета и реципроцитета у медјуетничким и медјудржавним односима“ по медјународној конвенцији УН о лјудским правима! Србија Македонија… нису се придржавале медјународној конвенцији о правима и зато су доживеле да им је угрожен територијални интегритет, суверенитет и национални идентитет (данас отиманје-предаја КиМ)!!!

      2) Да Српска православна црква добије самостално политичко-независно право да исполјава свој политички „став“ у одбрани национац. интереса и нац. идентитета, да не зависи од диктата и опструкције и диктатуре политичара (такодне посебна тема за дискурс).

      3) Да се војска уклјучи -да добије политичку надлежност за независан „политички став“ на пр. о КиМ, и да заједно са политичким институцијама и СПЦ усагласе „јединствен став“ за, на пр., одбрану КиМ. А не да нам Запад намеће геоинтересну политику преко српских петоколонаша – да нам Шиптари отимају Косово! Сећате се након 2.000-те године да су преко ЕУ вршене политичке инструкције да – Србијом управлја демократски цивилни сектор а не државне институције: тако је и прихваћено, прихваћен је Вучић (врховно шеф са СНС-ом и коалицијом да сам води преговоре о Косову противуставним Бриселским споразумом, након чега су косметски Срби сатерани у гето до истреблјенја).

      4) Да Србија води „уравнотежену“ Демографску политику, а не да демограф. мерама за финанс. подстицај радјанја (Вучић решава деморафију) вишеструко наградјује Заједнице које имају надпросечно велики наталитет (да их не набрајам, због тога и КиМ губимо, и далје отворена деструкција) – а код Срба влада изражена бела куга. Проблем су и (једнострани) мешовити бракови који угрожавају национални идентитет православаца-хришћана, као и хришћана у ЕУ, али о томе треба посебна тема за отворени дијалог. Да не дужим далје,

      ТРЕБА ПРИХВАТИТИ НАЧЕЛА СУВЕРЕНИТЕТА крајнје је време које ради против српских националних интереса. Треба похвалити комплетну екипу за Концепт „Начела суверенитета!!!
      Хвала на разумеванју!

      3
      2
      • наставак

        (наставак)

        НАЧЕЛА СУВЕРЕНИТЕТА Додатак
        У склопу иницијативе треба додати још тачака – Начела за Суверенистичку политику за одбрану националног идентитета и суверенитета:

        5) НАЧЕЛО СТАТИСТИЧКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ То значи статистичка обрада броја гласача по етничкој основи – да се има увид по етничкој основи: на пример, колики је број гласача Срба, колики је број Шиптара-Албнаца гласача, број гласача Рома, бошнјака итд. То би било корисно за све градјане Србије да имају преглед броја гласача своје националне структуре. Таква статистика би посебно користила аутохтоним Србима да се има у виду зашто мали број Срба излази на гласанје – а требало би најманје две трећине да излазе на гласанје (најболја варијанта за заштиту нац. интереса), – Против злоупотребе да се у пракси, привилегијама, наградјиванјем и подмићивнјем за придобијанје гласача неких манј. заједница додје до победе на изборима. Као пример непримципијелне промоције нека послужи следећи пример:
        Када је Муамер Зукорлић (сада покојни) на телевизији у склопу председничких избора изјавлјивао, цитирам:

        Ако Вучић испуни сва обећанја која је у разговорима са мном дао – позваћу све Бошнјаке да гласају за Вучића!. Као и –
        „Као председник, Вучић је по званичним изјавама запослио сто Рома у државној администрацији, и сто у високо образовним и техничким институцијама (као да је он власник Србије), и других бројних привилегија, а остале нац. манјине (21) занемарене; такодје са демограском политиком преко Демогр. Савета 2018-те године донето демографско решенје (у старту предс. Савета Вучић по извештајима) највећи Финансијски подстицај радјанја, до шестог детета, добиле су Заједнице са већим-надпросечним наталитетом (Роми, Шиптари-Албанци, Бошнјаци, муслимани), – а код Срба влада изражена бела куга!? ЗАШТО НЕМА СТАТИСТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ – како се креће наталитет по етничкој основи? Да се види зашто је изражена бела куг код Срба, који су узроци и последице? Постоји адекватно Решенје али постоји и медијска цензура да се пита и народ! Да не наводим доста примера, да не дужим далје! Хвала на разумеванју!

        Постоје бројне државне институције и бројна министарства за све друштвено-политичке, образовне и културне области, – не мора све Вучић да решава и придобија гласаче, од Бриселског споразума, Косова, демографије итд. – а много тога иде на штету и против Србије. Јесте економски и привредни раст Србије на велико напредује због страних, западних кредита и инвестиција за фабрике и путеве итд., али зато Бриселски споразум Србије и Косова садржи све статусне државне елементе Реепублјик Косове (очекује се учланјенје КС у УН Охридским споразумом), а истовремено служи и за бројне политичке опструкције, санкције и претнје Србији ако до краја не испуни „правно свеобухватно поглавлје 35“ за медјусобно признанје са Косовом без које нема напретка Србије! Да не дужим, хвала на разумеванју.

  2. По државу је погубно кад се власт разулари толико да се осети свемогућом и недодирљивом! Кад јој се причини да народ постоји ради остварења њених жеља и циљева!
    Сад кад је добро продрмана студентским бунтом, који неће стати и који постаје општенародни, било би добро да се на прави начин замисли над судбином земље којој својим самоуверено-неуким, често и непријатељским, делањем укидају суверенитет. У одсуству јасно дефинисаних националних интереса суверенитет се стално нагриза под захтевима свих оних држава које би да нам „објасне“ шта је све за Србију добро. И
    НИЈЕ у националном интересу копање литијума за рачун Америке или Немачке, нити изградња прескупог стадиона, нити будућа куповина енергената по вишеструко већим ценама, нити изградња пута прама Албанији, нити склапање штетних уговора, нити бесмислени преговори са Шиптарима с унапред изгубљених позициција, нити срљање у ЕУ… нити штампање школских уџбеника у Немачкој, увођење џендера, парадирање педера, развлашћивања породица… нити трчање да будемо пионири у увођењу вештачке интелигенције… ноћи вештица итд. итд.
    Националне планове и стратегије треба да раде стручњаци, а не политичари, опседнути визијама летећих аутомобила итд. Транспарентно! Држећи се Устава, баш као да је Свето писмо (док га нису променили!). И руководећи се већинском вољом народа у чије име Влада – влада.
    Пред нама је списак основних начела на којима треба да почива суверенистичка политика, потписан од стране наших умних глава, чему се придружујем.

    4
    1
  3. Drei Professoren, Vterlad verloren (чувена немачка крилатица)
    Једна група студената уобразила је да има животну шансу да, макар у једној илузији, укрсте копља са никад горим кадром ex ktedre. И онда узму и ураде најглупљу ствар коју су могли са циљем да притисну државу,постану корисни идиоти својих професора. Блокирају рад високошколских установа и самим тим испале ћорак, или још боље бумеранг, јер блокаде факултета, захваљујући фамозној, али ипак законом заокруженој аутономији универзитета, утичу и производе практичне, али и правне последице, али само на оне који те установе користе и ни на кога другог у читавој држави! Рука која вас тапше по рамену,и „даје ветар у леђа“ и која те је нахушкала да сам себи ископаш раку, обећава ти некакву будућност у слободи. А та слобода ће ти најпре дозволити да са групом мање-више истих људи без икаквог отпора упадаш на факултете, прогласиш прекид и забрану свих високошколских активности, легитимишеш (!) и одређујеш ко може да улази у зграде, а ко не. Рука са којом у тајности координирате и која те саветоветује за сваки идући корак, и која ће онда на наставно-научном већу да потврди све одлуке које ти, наводно самостално, доносиш на пленуму. И то вам суфлирају баш они који су све само не алтруисти, којима ништа друго није битно осим да наставе што богоугодније да живе на вашој и грбачи државе, и који су се уплашили да више неће моћи толико да узимају „ако страни универзитети уђу на тржиште“ и привуку део студената. Насели сте на „правну државу“, „за боље сутра“, „за будућа поколења“ и остале разводњиве фразе, којима само још недостаје „мир у свету“, јер такви захтеви имају неограничени рок трајања, а значе и све и ништа. Тако ће
    се Србија променити. Али док се ноћима смрзавате на све прљавијим факултетима, они имају своје аранжмане у скупим зимовалиштима и наздрављају ем што вам покупише сав новац и од пријава за испитни рок којег нема, ем што не иду на посао и не морају ништа да раде, са даљине вам шаљући поруке подршке. Завршите оно што ми нисмо умели! Још смо дужни – ти одужи! То је есенција професорског олоша. Време не ради за студенте у блокади јер су блокаде факултета од самог старта слепа улица, ћорсокак, а све остало је само покривање лишћем да се то не види и намерно занемаривање свих који су оштећени и који им све више дишу за вратом. За случајеве неиспуњавања делатности високог образовања, као што су актуелне блокаде факултета, а опет у складу са том аутономијом универзитета, није одговорна држава, па чак ни студенти у блокади, већ искључиво и једино управа сваког од блокираних факултета, коју чине декан и продекани углавном из редова професора и секретар, баш као што закон само њима даје овлашћење да, ради поновног успостављања делатности високог образовања, одблокирају своје факултете, било у договору са студентима у блокади, или онима из сенке који су суштински својим чињењем и нечињењем омогућили блокаде и њихово трајање, дакле, учинили све да се делатност високог образовања прекине и не испуњава. У надлежности је Министарства просвете да иницира пријаве којим би се због овог прекршаја процесуирали сви декани блокираних факултета, њихови продекани, секретари, као и ректори универзитета који нису ниједном радњом указали овима на прекршај који праве. Но, академска боранија све то одлично зна и због тога сад сви ћуте. Знају да је тачка без повратка у стање без санкција наступила, да им, све док трају блокаде, ниједан студент више ни за шта неће уплатити динар јер је сведок њихове беспризорне љигавштине. Знају да су искључиво својом кривицом доспели у милост и немилост државе, али не знају како да се извуку. Сваки студент кад упише факултет, а касније и приликом уписа сваке наредне године, у основи потписује уговор и улази у облигациони однос са факултетом који се обавезује да ће за надокнаду у износу школарине, било да је измирује студент (самофинансирајући) или држава (буџетски), за ту годину, одређену бројем семетара и обимом и садржајем студијског програма, пружити студенту услугу делатности високог образовања у складу са законом. И сада ми реци, ти корисни идиоте, шта мислиш, како ће се све то завршити? Шта ће пре да ураде надигнути носеви који, за разлику од вас „алтруиста“, када им прети оваква опасност, како од државе, тако и од преварених и опљачканих студената, на концу мисле само на своју „позадину“ и од почетка знају да су крила на којима летите бушна? Мислите да ће они који су вам слали поруке са раскошних дестинација током зиме желети да раде са вама преко лета? Мислите да ће вам ти израбљивачи и бедне варалице, какве само професори умеју да буду, идуће године можда умањити школарине пропорционално трајању блокада и да ће њихово височанство моћи да поднесе да ’имају, па немају’? И све под паролом: то је нама наша аутомонија универзитета дала! Управа факултета, које ће се, колико сутра, пред свима посипати пепелом и правити да нису имале никакве везе са овим. Али шта ће бити са вама и вашим животима, којима су академски медокритети приредили ултимативно адолесцентско разочарење које се не може ни изблиза мерити са оним од којег сте пошли?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *