ВАШИНГТОНУ ОТКУЦАО ТИК-ТОК

Баш као и у случају НИС-а, Американци сматрају да ТикТок треба да буде у њиховом власништву

Пре десетак година, супруга аутора ових редова разговарала је у Пекингу са својом кинеском колегиницом. Двојица дечака, П. и Д, били су тога дана веома несташни у школи. Клинци су били неодољиво немирни, али на граници безобразлука коју захваљујући својој ванредно високој интелигенцији ипак нису прелазили.
Потегло се питање њихових родитеља (да ли их позвати или не). Супруга је питала колегиницу чиме се њихови, иначе врло богати родитељи уопште баве, ова је одговорила да су власници врло успешне компаније М. (поменула је које) и да су управо уложили значајан новац у потпуно нову друштвену мрежу, некакав Тик-Ток, али да је то мала мрежа, тек у припреми, од које највероватније неће бити ништа, јер је Кину тада већ освојио неприкосновени Вичет који поред комуникације омогућава приступ свим значајним услугама у земљи.
Било како било, ова епизода, први сусрет са Тик Током, данас је тема славских и осталих окупљања рођака и пријатеља.

ДО ТАДА НЕВИЂЕНИ АЛГОРИТАМ Тик Ток је за свега десетак година, од 2016. до данас, постао једна од најпознатијих и најпопуларнијих друштвених платформи на свету. Ову друштвену мрежу развила је кинеска компанија „ByteDance“ под изворним називом „Douyin“.
Мрежа „Douyin“ 2017. године постала је Тик Ток, када се проширила у иностранство, али са значајним разликама како би била прилагођена корисницима у свету.
Вероватно кључни догађај у међународном развоју Тик Тока била је аквизиција апликације Musical.ly. Колико је аутору ових редова познато, ову апликацију Тик Ток је платио око милијарду долара. Поменута апликација корисницима је омогућавала ефикасно и једноставно снимање и постављање кратких видео записа са музиком. Тик Ток је тако доспео међу младе и у њихов онлајн живот.
Проблем у остатку света, не и у Кини, представљао је, до тада невиђени, алгоритам Тик Тока. Изузетно противречан и ефикасан, Тик Током алгоритам невероватном брзином региструје корисничке преференције и навике, приказујући свакоме оно што корисника „занима“.
Алгоритам Тик Тока, тако пише у многим анализама ове друштвене мреже, заснован је на вештачкој интелигенцији, а успех на алгоритамској способности да корисницима пружи персонализоване препоруке, скоро одмах након што се региструју као корисници.
Окупивши у више од милијарду корисника широм света и око 170 милиона корисника у самим САД, поменута друштвена мрежа је постала незаобилазни медиј размене порука и видео садржаја. ТикТоком су дељене политичке објаве, информације, снимци, али, следствено природи политичког система, њиме су дељене и дезинформације.
Тик Ток је врло брзо у САД проглашен за безбедносну претњу, јер се, премда за тако нешто нису предочени конкретни докази, страховало да би подаци о Американцима могли да буду генерисани и прослеђивани кинеској влади.
Ова друштвена мрежа употребљавана је за организовање протеста, представљање политичких идеја, као и за ширење вести о различитим питањима.
За разлику од Кине, која је одавно саопштила да је ограничила широку употребу Фејсбука (не и забранила, — Фејсбук је у Кини доступан, нарочито странцима) и ту одлуку регулисала прописима, управо због претње од неконтролисаног ширења дезинформација, САД су се, на први поглед парадоксално, нашле у ситуацији коју су у кинеском случају осуђивали.
Индија је резоновала слично САД, па је још 2020. године забранила Тик Ток.
Од светске онлајн платформе намењене првенствено младима и њиховој музици, која је незаобилазни алат за промоцију песама, Тик Ток је постао важно светско геополитичко питање.
Ова мрежа је експанзију направила управо 2020. године, у време пандемије коронавируса и кампање закључавања грађана. Тик Ток је тада постао врло популаран управо због начина забаве коју је нудио другачије, занимљивије онлајн интеракције међу људима, у време када је добар део човечанства био закључан.
У анализама ове друштвене мреже пише да је Тик Ток постао платформа која је успешно спојила забаву, технологију, и друштвене промене, а да је његов раст и утицај на глобалну културу још увек у експанзији.
Ту експанзију у суботу су, барем на својој територији на којој, опет барем формално, владају најшира права и најшире слободе, привремено обуставиле САД, након што је тамошњи Врховни суд пресудио да тамошњи Тик ток треба да прекине све везе са матичном кинеском компанијом, или да се суочи са забраном, у складу са Уставом, како не би кршио Први амандман.
Закон о заштити Американаца од апликација под контролом страних непријатеља ступио је на снагу у недељу, у поноћ.

АМЕРИЧКА „ЗАБРИНУТОСТ ОКО НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ“ Након одлуке америчког Врховног суда у петак, која је потврдила ранију пресуду тамошњег Апелационог суда, Бела кућа је саопштила да Тик Ток треба да остане доступан Американцима, али једноставно под америчким власништвом или другим власништвом које, како је дословно наведено, решава забринутости у вези са националном безбедношћу које је Конгрес идентификовао приликом израде овог закона, уз симпатичну напомену да ће спровођење овог закона бити у делокругу одговорности администрације Доналда Трампа.
Лист „Чајна дејли“ констатовао је да то значи да је администрација Џоа Бајдена предала „отровни пехар“ — ми бисмо рекли врућ кестен — свом наследнику.
Након што је прошлог месеца разговарао са извршним директором Тик Тока Шоу Ци Чеуом, Доналд Трамп је рекао медијима да ће размотрити да ли ће покушати да спречи да забрана Врховног суда ступи на снагу. У телефонском интервјуу који је дао Ен-Би-Си Њузу у суботу, Трамп је рекао да још увек није донео одлуку, али да ће вероватно одобрити Тик Току одлагање забране у трајању од 90 дана, након што преузме власт, а о томе је, наводно, разговарао са својим кинеским колегом Си Ђинпингом.
„Мислим да би то свакако била опција коју ћемо размотрити. Продужетак од 90 дана је нешто што ће вероватно бити учињено, јер је то одговарајуће. Знате, то је одговарајуће. Морамо да га пажљиво размотримо. То је врло велика ситуација“, рекао је Трамп.
Лист „Чајна дејли“ је, у уредничком коментару, подсетио да поменути амерички закон омогућава такав деведесетодневни прекид забране рада Тик Тока, уколико дође до значајног напретка у процесу продаје Тик Тока америчком ентитету, пре него што закон ступи на снагу.
„Међутим, према ономе што је Министарство правде изнело у судским документима, продаја Тик Тока тренутно није на видику и, иако стручњаци кажу да апликација неће нестати са телефона постојећих корисника након што закон ступи на снагу, нови корисници неће моћи да је преузму, а ажурирања неће бити доступна“, наводи се у поменутом чланку.
Ситуација прилично подсећа на уцену којој је Србија изложена у процесу увођења санкција руским компанијама од стране одлазеће администрације у САД. Разлика је у томе што у случају Тик Тока САД макар привидно покушавају да прикажу како се залажу за своје интересе на свом тлу, док у Србији покушавају да спроведу властите геополитичке интересе, не обазирући се на интересе самих грађана.
Уколико Тик Ток настави да функционише у САД (што се и десило), без усклађивања са законом, могао би да буде изложен казнама до 5.000 долара по кориснику. Због тога је обустава рада апликације Тик Ток стратешки потез за смањење правних ризика и финансијских обавеза.
„Медијски свесни Трамп придаје велику важност односима са медијима, све док мисли да су медијске организације наклоњене њему, што је доказано чињеницом да су неки чланови његовог кабинета бивши ветерани из медија.
Његов лични однос са Чеуом и важна улога Тик Тока у помагању да придобије младе гласаче на изборима значи да би Тик Ток могао бити сматран пријатељском платформом друштвених медија која може допринети његовој владавини, под условом да се реше наводне претње по националну безбедност САД“, наводи лист „Чајна дејли“.
„Такође се сматра“, у горе поменутом часопису, да Трамп неће желети да забрани Тик Ток, јер би могао да покуша да искористи питање те мреже као преговарачку карту са Пекингом у замену за помоћ Кине на неким другим фронтовима. Трамп је добро свестан да је ‘претња’ Тик Тока по националну безбедност САД само изговор за неке са стране који покушавају да америчке апликације присвоје, а забрана Тик Тока, један од ‘поклона’ који Бајденова администрација оставља (Трампу), има за циљ да поткопа Трампову популарност међу младим Американцима и омета његове напоре да поправи односе са Кином“, наводи лист, уз констатацију да је Трамп сигурно веома свестан да је поменути „поклон“ Бајденове администрације без икакве суштине.
„Стога не би требало да буде тешко новој администрацији да пронађе одговарајуће решење за ово питање“, наводи лист „Чајна дејли“, што свакако треба читати као став Пекинга према овом питању.