Turistički špijuni

Hrvatska „Služba“ i Srbija

Hrvatska obaveštajna služba, uz snažnu podršku i koordinaciju moćnih zapadnih službi, u talasima pokreće destruktivne akcije unutar Srbije, iza kojih se kriju ne samo težnje atlantista da Srbiju rastoče i ugase Republiku Srpsku, već i ostvare stare ustaške hegemone težnje

Ništa se ne može razumeti od aktuelnih političkih i podrivačkih poteza Hrvatske prema Srbiji, ako se ne shvati kako i zašto je u Hrvatskoj na vlasti ustaški pokret, formiran davne 1929. godine od strane zloglasnog Ante Pavelića. Ovaj teroristički i zločinački pokret ima ogromna iskustva opstanka i delovanja u egzilu, što pre, što posle Drugog svetskog rata. Iako su u ratu učinili stravične zločine nad Srbima i Jevrejima, britanske i američke obaveštajne službe su im iz sopstvenih interesa omogućile opstanak zbog poznate maksime da „nema boljeg mehanizma za borbu protiv komunizma od fašističkih kadrova“.
Prvi pokušaj otcepljenja Hrvatske bio je preko unutrašnjih separatističkih snaga u vidu „Hrvatskog proljeća“ koji nije uspeo. Drugi pokušaj bio je izvana, kada su ubacivane ustaške terorističke grupe iz Australije, od kojih je najpoznatija grupa „Raduša“, sa ciljem podizanja oružanog ustanka u Hrvatskoj ali ni oni nisu uspeli. Američka CIA uspela je da poveže i pomiri unutrašnje, Tuđmanove, i vanjske, ustaške separatističke grupacije. Zajedno su formirali HDZ i uspeli da stvore nezavisnu Hrvatsku.
Zapad je verovao ustašama a ne Tuđmanovim kadrovima iz komunističkog miljea tako da su oni postepeno oteli kompletnu vlast koju drže do danas. Druga faza bila je etničko čišćenje Srba iz Hrvatske i u tome su uspeli uz otvorenu zapadnu podršku. Ostao je treći i poslednji strateški cilj ustaškog pokreta, proširenje granica Hrvatske i na tome sada uveliko rade.

USTAŠKA SOA Stvaranje dobro naoružane hrvatske paravojske ne bi uspelo bez prethodnog preotimanja Službe državne bezbednosti Hrvatske koju je vodio Josip Perković. Tako visoko specijalizovani kadrovi i respektivna služba nisu se mogli stvoriti preko noći. Uspeli su da preko Josipa Boljkovca i Josipa Manolića ubede Perkovića da prevuče SDB Hrvatske, skoro u celini, na ustašku stranu, tako da su oni, umesto da spreče naoružavanje i paravojno organizovanje, otvorili preko stotinu tajnih kanala za ilegalno ubacivanje oružja u Hrvatsku. Drugi kapitalni zadatak Perkovića bio je da njegovi najstručniji kadrovi obuče u obaveštajnom i kontraobaveštajnom smislu probrane ustaše iz emigracije koje su postepeno preuzimale sve konce rukovođenja službom.
Upravo ta činjenica govori da je nova nezavisna Hrvatska od prvog dana osnivanja imala obučenu i kadrovski respektivnu obaveštajno-bezbednosnu službu koja se ne sme potcenjivati. U tu službu su pored one stare jugoslovenske škole, veoma poštovane u svetu, ugrađene još dve – ustaška teroristička škola spremna na svaku vrstu zločina i škola NATO koju su provodili kroz „napredne kurseve“ kako bi alijansa imala svoju novu obaveštajnu i podrivačku ekspozituru na Balkanu. Ta poustašena služba uspešno je provela tiho etničko čišćenje Srba kao dopunu „Bljesku“ i „Oluji“, a danas je sve prisutnija sa špijunskim i podrivačkim akcijama u Srbiji.
Pored obučenosti, druga nepovoljna okolnost je što su kompletni hrvatski obaveštajno-bezbednosni kapaciteti usmereni na Srbe i Srbiju, a treći problem u borbi protiv njih je što se svojim planovima potpuno uklapaju u planove velikih zapadnih sila koje kreću u konačni obračun sa srpskim suverenitetom, nezavisnom politikom, vojnom neutralnošću, vezama sa Rusijom i Kinom, po starom planu još iz vremena agresije, da se Srbija mora „nivelisati“ i „rastočiti“ a Republika Srpska ugasiti kao „genocidna tvorevina“.
To je hrvatskim ambicijama dalo krila jer im se, kako oni veruju, pored teritorijalnih otvaraju i liderske ambicije na Balkanu. Odatle tolika upornost i drskost SOA da uspostavi tesnu saradnju sa unutrašnjim prevratničkim snagama u Srbiji i da sa drugim partnerskim službama i paraslužbama NATO satelita na Balkanu uz snažnu podršku i koordinaciju moćnih zapadnih službi koje vode hibridni rat protiv Srbije, provociraju i podstiču unutrašnje sukobe, destabilizaciju i prevrat u vidu neke nove „obojene revolucije“.
Još se nije slegla prašina oko špijunske afere kada su naše obaveštajno-bezbednosne službe razbile špijunsku mrežu koju je oformio i eksploatisao hrvatski profesionalni obaveštajac Hrvoje Šnajder, maskiran diplomatskim statusom, a već imamo seriju novih afera SOA koje se mogu okarakterisati kao dubinski podrivačke, za koje je stvorena osnova prethodnim vrbovanjem i pridobijanjem brojnih pogodnih pojedinaca i grupa, težišno na području Vojvodine ali i u Beogradu, jer su Beograd i Novi Sad projektovani kao centri destabilizacije. Beograd kao centar destabilizacije Srbije u celini, i Novi Sad kao centar „kosovizacije“ Vojvodine sa krajnjim ciljem otcepljenja od Srbije.
Prevrat i marionetska vlast u Srbiji je krajnji cilj ustaškog pokreta koji provodi preko SOA, a ako to nije moguće, unutrašnji sukobi oslabiće Srbiju do mere da će Hrvatska opet moći da ostvari liderske i teritorijalne ambicije. Pri tome lansiraju jaku propagandu da je nastup Hrvatske dobronamerna saradnja u rušenju aktuelne vlasti, što je „u interesu srpskog naroda“ i korisna usluga „susjeda“, sa očekivanjima da će dobar deo srpske javnosti „progutati mamac“, a kada shvate o čemu je reč i da nije u pitanju sama vlast nego Srbija i srpski narod u celini, biće isuviše kasno da se greška u proceni ispravi.

ZA BLOKADU SPREMNI Plan koji su sami sebi postavili u dogovoru sa zapadnim mentorima i drugim satelitskim službama NATO-a u našem okruženju jeste isuviše ambiciozan a time i teško ostvariv. Upornosti i drskosti nije falilo ali kratki rokovi realizacije verovatno vezani za smenu predsednika SAD su operativne prodore i špijunske podrivačke aktivnosti pretvorili u srljanje koje uzrokuje dekonspiraciju i „provale“ planova i pravih namera.
Stvaranje političkog podrivačkog jezgra u Vojvodini koje treba da proširi pokret za „osamostaljivanje“ Vojvodine uz potenciranje „istorijskih razloga“ i „bežanje od diktatora i diktature iz Beograda“, mora se priznati, odradili su profesionalno i uspešno u vezi sa pitanjem destrukcije državnosti Srbije, a izazivanjem protesta, nemira i sukoba, ulaze u višu fazu verovatnoće ostvarenja strateških interesa, kako ustaške Hrvatske, tako i NATO-a. Uspeli su da pridobiju i u svoje „dobre namere“ upregnu deo uticajnih profesora, novinara i opozicionih političara koji će tek možda nekada shvatiti o čemu se radi. Tako je Novi Sad postao centar „bunta“, po snazi ravan Baogradu, najviše zahvaljujući minulom i aktuelnom delovanju SOA.
Nakon toga aktivnosti su proširili i na Beograd ali, reklo bi se da to prevazilazi njihove mogućnosti i tu nastaju srljanje, dekonspiracija i provale. Naše obeveštajno-bezbednosne službe i istraživačko novinarstvo naprosto su ih razobličili i raskrinkali do mere da samo krajnje naivni i oni zlonamerni ne prepoznaju njihove prave namere i ambicije. U nerealnoj želji da baš oni doprinesu omasovljavanju protesta animiranjem i uključivanjem studenata u proteste, nastup im je bio toliko drzak da su išli na direktno angažovanje i prisustvo dobro pripremljenih agenata SOA na beogradskim fakultetima.
Prva dekonspirativna greška bila je „Blokadna kuharica“, prepuna konkretnih instrukcija prezentiranih kroz 80-ak stranica teksta, sa detaljnim uputstvima o sistemu organizacije „studenata“ i uličnog nasilja i maltretiranja građana. Tačno je da je „kuharica“ naivno prihvaćena od strane organizatora „studentskih“ protesta i blokada fakulteta, ali je ona probudila srpsku stručnu i građansku javnost, sugestijom da delovanje Hrvatske preko SOA nije više u domenu samo špijunskog delovanja, nego duboko usmereno na prevratničke aktivnosti u Srbiji. I kako to obično biva u operativnom radu, jedna velika greška aktivira nezaustavljivi lanac grešaka koje ruše kompletan tajni plan kao kulu od karata.
Tako su naše službe odmah uočile i pratile famozni autobus prepun „turista“ iz Hrvatske, a u stvari pripremljenih agenata SOA koji su se nametnuli kao instruktori i savetnici „studentima“, ako ne i kao direktni izvršioci konkretnih aktivnosti na ulicama Beograda. Imali su dovoljno drskosti da uđu na beogradski fakultet i zajedno sa našim naivnim „studentima“ ili ranije vrbovanim pojedincima razrađuju plan omasovljavanja protesta, „tačkastih blokada“, sukoba na ulicama i napada na državne institucije i centre javnog informisanja. Nisu hapšeni iako je bilo elemenata za to, kao i za one koje su posetili, nego su samo raskrinkani kroz medije. Tada je nastala prava panika u njihovim redovima pa su potrčali u „kuću cveća“ da bi demonstrirali turističku posetu i da bi prikrili ustašku suštinu delovanja jer, naravno da prave ustaše ne bi posećivale Tita, kao simbol Jugoslavije koju su tako uporno rušili.
Kao profesionalci bili su sigurni da predstoji hapšenje uz jake dokaze nezakonitog rada, pa su pobegli u Konzulat hrvatske ali su ih naše službe jednostavno pustile da se vrate u Hrvatsku dajući im do znanja poklonima na granici da sve znaju. Da okolnosti još više zakomplikuje, s njima je bio i Ukrajinac već hapšen zbog špijunskih aktivnosti u Beogradu, gotovo sigurno oficir ukrajinske vojnoobaveštajne službe GUR, koja je, usput rečeno, usavršila izvođenje terorističkih akcija u inostranstvu (u Rusiji, sami tvrde da su minirali „Severni tok“, prisutni su i u prevratu u Siriji i drugde), tako da pored njegove uloge da protestantima objasni način „majdanizacije“ Beograda, postoji jaka sumnja i za nešto gore od toga.
Nakon toga pokazalo se da protestima studenata upravljaju braća Lazar i Luka Stojković koji imaju hrvatsko državljanstvo i da značajan broj Hrvata dolazi na proteste kao na hodočašće, gde sumnja opet pada na prljave ruke SOA. Kada je i to raskrinkano odlučili su da nastavak podrivačkog delovanja i podstrekavanja studenata ipak bude sa distance, iz Zagreba, dok ne smisle novi plan upada agenata u Srbiju.
Tako je, na primer, čuveni profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu, Aleksandar Maršavelski, preuzeo ulogu analitičara događaja u Srbiji (sa kojom inače nema baš nikakve veze), glasnogovornika, instruktora i savetnika srpskih „studenata“, naravno po instrukcijama SOA, ali možda i ozbiljnih zapadnih službi jer je on svoje visokostručno usavršavanje obavio kao stipendista na prestižnom američkom „Jejl“ univerzitetu i nekim fakultetima u Nemačkoj. On kaže (šalje poruku preko „naših“ medija TV N1 i lista „Danas“): „Studenti trebaju biti istrajni a njihovi zahtjevi će morati da budu politički formulirani i oni to neće moći sami, moraće tražiti pomoć EU jer sa ovom vlasti Srbija neće moći da nastavi svoj put ka EU.“

PODRIVANJE EKONOMSKOG RAZVOJA Iz njegovih „analiza“ i „saveta“ vidi se i šta to muči Hrvatsku i šta vide kao problem ostvarenja svojih ciljeva, a to je pre svega stabilnost i ekonomski razvoj Srbije. Tako kaže, „ako studenti nastave blokade Vučić je u problemu“ i „ako bi građani sada odustali od protesta dozvoliće vlasti da nastavi sa sledećom velikom krađom javnog novca, koja se zove EXPO 2027“. A profesor Maršavelski je samo jedan od mnogih koji podrivaju Srbiju iz Hrvatske.
Koordinacija sa lokalnim partnerima SOA neće izostati. Tako zločinac Kurti iz Zagreba podržava „studentske“ proteste a podržavaju ih i svi drugi iz našeg okruženja koji Srbima i Srbiji ne žele dobro. Odjednom niko više ne spominje agresivni deo opozicije koji želi silom na vlast niti pripremu „obojene revolucije“ i prevrata, nego svi pričaju o „podršci studentima koji su naša mladost i uvek su u pravu, ma šta tražili“. Naravno da to nije tako jer imamo mnogo lažnih studenata čiji su ciljevi antisrpski i imamo mnogo naivnih studenata koji nekritički postaju oruđe manipulanata koji ih zloupotrebljavaju dok na perfidan način žele da unište njihovu državu i njihovu budućnost.
Ne izostaje ni podrška moćnika sa Zapada – SAD baš sada, u vreme protesta i blokada, uvodi sankcije NIS-u (u stvari Srbiji) i baš sada, zimi, namerno gura Srbiju u energetsku krizu koja će poremetiti normalan život građana i budući ekonomski razvoj. Mi treba da pomislimo da je to slučajno i da smo sami krivi za novonastale probleme i da ne primetimo da je to sastavni deo planova vodećih država NATO u koje se samo uklopila hrvatska SOA sa svojom nekada uspešnom a nekada traljavom destrukcijom.