Туристички шпијуни

Хрватска „Служба“ и Србија

Хрватска обавештајна служба, уз снажну подршку и координацију моћних западних служби, у таласима покреће деструктивне акције унутар Србије, иза којих се крију не само тежње атлантиста да Србију расточе и угасе Републику Српску, већ и остваре старе усташке хегемоне тежње

Ништа се не може разумети од актуелних политичких и подривачких потеза Хрватске према Србији, ако се не схвати како и зашто је у Хрватској на власти усташки покрет, формиран давне 1929. године од стране злогласног Анте Павелића. Овај терористички и злочиначки покрет има огромна искуства опстанка и деловања у егзилу, што пре, што после Другог светског рата. Иако су у рату учинили стравичне злочине над Србима и Јеврејима, британске и америчке обавештајне службе су им из сопствених интереса омогућиле опстанак због познате максиме да „нема бољег механизма за борбу против комунизма од фашистичких кадрова“.
Први покушај отцепљења Хрватске био је преко унутрашњих сепаратистичких снага у виду „Хрватског прољећа“ који није успео. Други покушај био је извана, када су убациване усташке терористичке групе из Аустралије, од којих је најпознатија група „Радуша“, са циљем подизања оружаног устанка у Хрватској али ни они нису успели. Америчка ЦИА успела је да повеже и помири унутрашње, Туђманове, и вањске, усташке сепаратистичке групације. Заједно су формирали ХДЗ и успели да створе независну Хрватску.
Запад је веровао усташама а не Туђмановим кадровима из комунистичког миљеа тако да су они постепено отели комплетну власт коју држе до данас. Друга фаза била је етничко чишћење Срба из Хрватске и у томе су успели уз отворену западну подршку. Остао је трећи и последњи стратешки циљ усташког покрета, проширење граница Хрватске и на томе сада увелико раде.

УСТАШКА СОА Стварање добро наоружане хрватске паравојске не би успело без претходног преотимања Службе државне безбедности Хрватске коју је водио Јосип Перковић. Тако високо специјализовани кадрови и респективна служба нису се могли створити преко ноћи. Успели су да преко Јосипа Бољковца и Јосипа Манолића убеде Перковића да превуче СДБ Хрватске, скоро у целини, на усташку страну, тако да су они, уместо да спрече наоружавање и паравојно организовање, отворили преко стотину тајних канала за илегално убацивање оружја у Хрватску. Други капитални задатак Перковића био је да његови најстручнији кадрови обуче у обавештајном и контраобавештајном смислу пробране усташе из емиграције које су постепено преузимале све конце руковођења службом.
Управо та чињеница говори да је нова независна Хрватска од првог дана оснивања имала обучену и кадровски респективну обавештајно-безбедносну службу која се не сме потцењивати. У ту службу су поред оне старе југословенске школе, веома поштоване у свету, уграђене још две – усташка терористичка школа спремна на сваку врсту злочина и школа НАТО коју су проводили кроз „напредне курсеве“ како би алијанса имала своју нову обавештајну и подривачку експозитуру на Балкану. Та поусташена служба успешно је провела тихо етничко чишћење Срба као допуну „Бљеску“ и „Олуји“, а данас је све присутнија са шпијунским и подривачким акцијама у Србији.
Поред обучености, друга неповољна околност је што су комплетни хрватски обавештајно-безбедносни капацитети усмерени на Србе и Србију, а трећи проблем у борби против њих је што се својим плановима потпуно уклапају у планове великих западних сила које крећу у коначни обрачун са српским суверенитетом, независном политиком, војном неутралношћу, везама са Русијом и Кином, по старом плану још из времена агресије, да се Србија мора „нивелисати“ и „расточити“ а Република Српска угасити као „геноцидна творевина“.
То је хрватским амбицијама дало крила јер им се, како они верују, поред територијалних отварају и лидерске амбиције на Балкану. Одатле толика упорност и дрскост СОА да успостави тесну сарадњу са унутрашњим превратничким снагама у Србији и да са другим партнерским службама и параслужбама НАТО сателита на Балкану уз снажну подршку и координацију моћних западних служби које воде хибридни рат против Србије, провоцирају и подстичу унутрашње сукобе, дестабилизацију и преврат у виду неке нове „обојене револуције“.
Још се није слегла прашина око шпијунске афере када су наше обавештајно-безбедносне службе разбиле шпијунску мрежу коју је оформио и експлоатисао хрватски професионални обавештајац Хрвоје Шнајдер, маскиран дипломатским статусом, а већ имамо серију нових афера СОА које се могу окарактерисати као дубински подривачке, за које је створена основа претходним врбовањем и придобијањем бројних погодних појединаца и група, тежишно на подручју Војводине али и у Београду, јер су Београд и Нови Сад пројектовани као центри дестабилизације. Београд као центар дестабилизације Србије у целини, и Нови Сад као центар „косовизације“ Војводине са крајњим циљем отцепљења од Србије.
Преврат и марионетска власт у Србији је крајњи циљ усташког покрета који проводи преко СОА, а ако то није могуће, унутрашњи сукоби ослабиће Србију до мере да ће Хрватска опет моћи да оствари лидерске и територијалне амбиције. При томе лансирају јаку пропаганду да је наступ Хрватске добронамерна сарадња у рушењу актуелне власти, што је „у интересу српског народа“ и корисна услуга „сусједа“, са очекивањима да ће добар део српске јавности „прогутати мамац“, а када схвате о чему је реч и да није у питању сама власт него Србија и српски народ у целини, биће исувише касно да се грешка у процени исправи.

ЗА БЛОКАДУ СПРЕМНИ План који су сами себи поставили у договору са западним менторима и другим сателитским службама НАТО-а у нашем окружењу јесте исувише амбициозан а тиме и тешко остварив. Упорности и дрскости није фалило али кратки рокови реализације вероватно везани за смену председника САД су оперативне продоре и шпијунске подривачке активности претворили у срљање које узрокује деконспирацију и „провале“ планова и правих намера.
Стварање политичког подривачког језгра у Војводини које треба да прошири покрет за „осамостаљивање“ Војводине уз потенцирање „историјских разлога“ и „бежање од диктатора и диктатуре из Београда“, мора се признати, одрадили су професионално и успешно у вези са питањем деструкције државности Србије, а изазивањем протеста, немира и сукоба, улазе у вишу фазу вероватноће остварења стратешких интереса, како усташке Хрватске, тако и НАТО-а. Успели су да придобију и у своје „добре намере“ упрегну део утицајних професора, новинара и опозиционих политичара који ће тек можда некада схватити о чему се ради. Тако је Нови Сад постао центар „бунта“, по снази раван Баограду, највише захваљујући минулом и актуелном деловању СОА.
Након тога активности су проширили и на Београд али, рекло би се да то превазилази њихове могућности и ту настају срљање, деконспирација и провале. Наше обевештајно-безбедносне службе и истраживачко новинарство напросто су их разобличили и раскринкали до мере да само крајње наивни и они злонамерни не препознају њихове праве намере и амбиције. У нереалној жељи да баш они допринесу омасовљавању протеста анимирањем и укључивањем студената у протесте, наступ им је био толико дрзак да су ишли на директно ангажовање и присуство добро припремљених агената СОА на београдским факултетима.
Прва деконспиративна грешка била је „Блокадна кухарица“, препуна конкретних инструкција презентираних кроз 80-ак страница текста, са детаљним упутствима о систему организације „студената“ и уличног насиља и малтретирања грађана. Тачно је да је „кухарица“ наивно прихваћена од стране организатора „студентских“ протеста и блокада факултета, али је она пробудила српску стручну и грађанску јавност, сугестијом да деловање Хрватске преко СОА није више у домену само шпијунског деловања, него дубоко усмерено на превратничке активности у Србији. И како то обично бива у оперативном раду, једна велика грешка активира незаустављиви ланац грешака које руше комплетан тајни план као кулу од карата.
Тако су наше службе одмах уочиле и пратиле фамозни аутобус препун „туриста“ из Хрватске, а у ствари припремљених агената СОА који су се наметнули као инструктори и саветници „студентима“, ако не и као директни извршиоци конкретних активности на улицама Београда. Имали су довољно дрскости да уђу на београдски факултет и заједно са нашим наивним „студентима“ или раније врбованим појединцима разрађују план омасовљавања протеста, „тачкастих блокада“, сукоба на улицама и напада на државне институције и центре јавног информисања. Нису хапшени иако је било елемената за то, као и за оне које су посетили, него су само раскринкани кроз медије. Тада је настала права паника у њиховим редовима па су потрчали у „кућу цвећа“ да би демонстрирали туристичку посету и да би прикрили усташку суштину деловања јер, наравно да праве усташе не би посећивале Тита, као симбол Југославије коју су тако упорно рушили.
Као професионалци били су сигурни да предстоји хапшење уз јаке доказе незаконитог рада, па су побегли у Конзулат хрватске али су их наше службе једноставно пустиле да се врате у Хрватску дајући им до знања поклонима на граници да све знају. Да околности још више закомпликује, с њима је био и Украјинац већ хапшен због шпијунских активности у Београду, готово сигурно официр украјинске војнообавештајне службе ГУР, која је, успут речено, усавршила извођење терористичких акција у иностранству (у Русији, сами тврде да су минирали „Северни ток“, присутни су и у преврату у Сирији и другде), тако да поред његове улоге да протестантима објасни начин „мајданизације“ Београда, постоји јака сумња и за нешто горе од тога.
Након тога показало се да протестима студената управљају браћа Лазар и Лука Стојковић који имају хрватско држављанство и да значајан број Хрвата долази на протесте као на ходочашће, где сумња опет пада на прљаве руке СОА. Када је и то раскринкано одлучили су да наставак подривачког деловања и подстрекавања студената ипак буде са дистанце, из Загреба, док не смисле нови план упада агената у Србију.
Тако је, на пример, чувени професор Правног факултета у Загребу, Александар Маршавелски, преузео улогу аналитичара догађаја у Србији (са којом иначе нема баш никакве везе), гласноговорника, инструктора и саветника српских „студената“, наравно по инструкцијама СОА, али можда и озбиљних западних служби јер је он своје високостручно усавршавање обавио као стипендиста на престижном америчком „Јејл“ универзитету и неким факултетима у Немачкој. Он каже (шаље поруку преко „наших“ медија ТВ Н1 и листа „Данас“): „Студенти требају бити истрајни а њихови захтјеви ће морати да буду политички формулирани и они то неће моћи сами, мораће тражити помоћ ЕУ јер са овом власти Србија неће моћи да настави свој пут ка ЕУ.“

ПОДРИВАЊЕ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА Из његових „анализа“ и „савета“ види се и шта то мучи Хрватску и шта виде као проблем остварења својих циљева, а то је пре свега стабилност и економски развој Србије. Тако каже, „ако студенти наставе блокаде Вучић је у проблему“ и „ако би грађани сада одустали од протеста дозволиће власти да настави са следећом великом крађом јавног новца, која се зове ЕXПО 2027“. А професор Маршавелски је само један од многих који подривају Србију из Хрватске.
Координација са локалним партнерима СОА неће изостати. Тако злочинац Курти из Загреба подржава „студентске“ протесте а подржавају их и сви други из нашег окружења који Србима и Србији не желе добро. Одједном нико више не спомиње агресивни део опозиције који жели силом на власт нити припрему „обојене револуције“ и преврата, него сви причају о „подршци студентима који су наша младост и увек су у праву, ма шта тражили“. Наравно да то није тако јер имамо много лажних студената чији су циљеви антисрпски и имамо много наивних студената који некритички постају оруђе манипуланата који их злоупотребљавају док на перфидан начин желе да униште њихову државу и њихову будућност.
Не изостаје ни подршка моћника са Запада – САД баш сада, у време протеста и блокада, уводи санкције НИС-у (у ствари Србији) и баш сада, зими, намерно гура Србију у енергетску кризу која ће пореметити нормалан живот грађана и будући економски развој. Ми треба да помислимо да је то случајно и да смо сами криви за новонастале проблеме и да не приметимо да је то саставни део планова водећих држава НАТО у које се само уклопила хрватска СОА са својом некада успешном а некада траљавом деструкцијом.