SRPSKA „ZALEDILA“ SVOJ „EVROPSKI PUT“

Narodna skupština RS na 16. posebnoj sednici usvojila zaključak kojim se obavezuju predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama BiH da „obustave odlučivanja iz domena evropskih integracija sve dok se ne uspostave svi uslovi da se proces evropskih integracija odvija u skladu sa postulatima demokratije i vladavine prava“

Sud u BiH, u kom se vodi politički montirani proces protiv Milorada Dodika napravio je nečuven gaf ignorisanjem preporuke lekara iz Beograda, gde je on 9. decembra podvrgnut složenoj operaciji na jednjaku i želucu, da predsednik Srpske ima tromesečni oporavak kod kući. Umesto da prihvati zaključak konzilijuma profesora i abdominalnih hirurga iz Srbije, sud je ulogu sudskog veštaka, koji je trebalo da oceni da li je Dodik sposoban za nastavak suđenja, dodelio Harisu Vraniću, specijalisti opšte i vaskularne hirurgije iz Sarajeva. Potvrda apsurdnosti ovog poteza je činjenica da je Vranić, inače specijalista opšte i vaskularne hirurgije iz Sarajeva, svojevremeno Dodika poredio sa Hitlerom i javno se pitao da li je on „uopšte čovek“. „Nalaz“ Vranića bio je u skladu sa očekivanjem onih koji su ga angažovali, jer je, i bez pregleda Dodika, utvrdio da je on sposoban da se pojavi na ročištu zakazanom za 25. decembar, ali je potom, ipak, usledilo odlaganje nastavka procesa.

PAD I SPASAVANJE LEKARSKE ETIKE – Na Vranićev „nalaz“ usledila je oštra reakcija Dodikovih advokata, koji su odmah po njegovom izlasku iz bolnice uputili zahtev Sudu da se proces odgodi na neodređeno vreme, ali i javnosti u Republici Srpskoj i Srbiji. Bilo je očigledno da je cilj Vranićevog „veštačenja“, koje je prihvatila sudija Sena Uzunović, bio da se Dodiku, ako bi se odlučio da dođe na ročište, ozbiljno ugrozi zdravlje pa i život ili da se, u slučaju nedolaska, diskredituje kao osobu koja ne poštuje Sud. Sutkinja Uzunović je, ipak, prvo odgodila ročište zakazano za 30. decembar, a potom je, pretposlednjeg dana 2024. godine, za mnoge neočekivano, za nastavak suđenja odredila 29. januar.
Odluka o skoro jednomesečnoj „pauzi“ donesena je nakon zaključka lekarskog tima sarajevske Opšte bolnice „Prim. dr Abdulah Nakaš“ da Dodik „ne može prisustvovati suđenju najmanje šest nedjelja od dana operacije“. Vođa tima iz ove bolnice hirurg Samir Čustović je na Statusnoj konferenciji saopštio da je ovakav stav donet nakon pregleda medicinske dokumentacije ali i neposrednog pregleda Dodika koji je, po njegovoj oceni „odavao utisak srednje teškog pacijenta“.
Očigledno je da je za „režisere“ procesa Dodiku, kao i njihove izvršioce u Sudu BiH, ipak, bilo previše da forsiraju „ekspresno“ suđenje Dodiku u situaciji kad je potpuno jasno da on, nakon operativnog zahvata, nije sposoban da se pojavi u sudnici. Što je potvrdio i već spomenuti doktor Čustović konstatujući „da je praksa na međunarodnim klinikama da, posle operativnog zahvata kakav je imao Dodik, mirovanje traje od četiri do šest sedmica“.
Privremeno potiskivanje namere da se predsedniku RS ekspresno presudi ne znači, međutim, i odustajanje od plana da na „montiranom procesu“ osude Dodika i izreknu u meru zabrane političke aktivnosti. Indikativno je da je sudija Sena Uzunović istog 30. decembra kad je saopštila odluku o odlaganju ročišta za 29. januar, odbila zahtev Dodikove odbrane za izuzećem Harisa Vranića iako je svima jasno da zaključak tima iz Opšte bolnice „Prim. dr Abdulah Nakaš“ potpuno diskredituje ovog srbofobnog veštaka.

Hapšenje ministra Nešića, novi udar na Srpsku! Ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić uhapšen je, po nalogu koji je na zahtev Tužilaštva BiH sprovela Uprava za organizovani kriminal MUP-a Srpske, zbog optužbe za „koruptivna krivična dela“. Nešić i još šestorica uhapšenih lica su osumnjičeni da su kao rukovodioci JP Putevi Srpske (Nešić je u periodu od 2016. do 2020. godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora Puteva Srpske) „počinili krivična dela udruživanje radi činjenja krivičnih dela pranja novca, zloupotrebe službenih položaja ili ovlašćenja i primanja mita“, navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH. Tužilaštvo traži jednomesečni pritvor za Nešića, kome je, inače pozlilo na ročištu za određivanje pritvora. Milorad Dodik je ocenio da hapšenja Nešića, po nalogu Tužilaštva BiH, predstavlja progon kadrova iz Srpske sa ciljem njene destabilizacije.

BURNO U SKUPŠTINI RS – Narodna skupština Republike Srpske je na 16. posebnoj sednici, održanoj 24. i 25. decembra u Banjaluci usvojila glasovima poslanika vladajuće koalicije zaključke u vezi sa Informacijom o urušavanju pravnog poretka u BiH kršenjem Dejtonskog sporazuma, kao i predlozima zakona o graničnoj kontroli BiH i zaštiti ličnih podataka BiH. Predlozi usvojenih zaključaka su prethodno nekoliko puta bili menjani kako bi bili prihvatljivi i za poslanike prozapadne opozicije ali su oni i ovaj put odbili da budu deo skupštinske većine. Odbijanje da ih podrže su obrazložili iznošenjem na žalost tačnih argumenata da je Skupština već ranije usvajala iste ili slične zaključke koji, međutim, nisu bili sprovođeni u praksi.
„Pitam se, po čemu su ovi zaključci drugačiji od onih koje smo usvojili, pa prekršili. Nijedan zaključak Narodne skupštine nije izdržao test vremena, a nijedan nije poništen. Da li mi donosimo zaključak na zaključak koji već postoje“, rekao je Draško Stanivuković, novi predsednik PDP-a i gradonačelnik Banjaluke u svom obraćanju Skupštini.
Tužilaštvo BiH je, uoči održavanja ove vanredne sednice parlamenta manjeg entiteta zatražilo od Skupštine RS i njenog predsednika Nenada Stevandića da „hitno dostave službene dokumente koje se odnose na sazivanje Kolegijuma Narodne skupštine, kao i sva prateća dokumenta sa predlozima dnevnog reda za posebnu sednicu Skupštine“. Ovaj zahtev, koji predstavlja nesumnjivi vid pritiska i pretnje, se – kako je istaklo Tužilaštvo – „temelji na osnovu Zakona o krivičnom postupku BiH i dostupnih podataka koji ukazuju na sumnju u počinjenje više krivičnih dela – Neizvršavanje odluke Ustavnog suda BiH, Suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava“. Zahtev Tužilaštva za dostavu službenih dokumenata je, prema nekim informacijama, bio motivisan strahom bošnjačkih i zapadnih faktora da bi Narodna skupština na predstojećoj sednici mogla usvojiti zaključke o zabrani delovanja Suda, Tužilaštva BiH i SIPA na teritoriji Srpske, što se, međutim, nije dogodilo.
U zaključcima Skupštine RS o „urušavanju pravnog poretka BiH rušenjem Dejtonskog sporazuma“ se konstatuje „da pravni sistem EU ne prihvata mogućnost da neizabrani stranac donosi zakone umesto demokratski izabranih institucija“ ali i „zahteva od imenovanih i izabranih predstavnika RS iz srpskog naroda u zajedničkim institucijama BiH da obustave odlučivanja iz domena evropskih integracija sve dok se ne uspostave svi uslovi da se proces evropskih integracija odvija u skladu sa postulatima demokratije i vladavine prava“. Skupština RS takođe zahteva da se „ponište akti koji su proistekli iz neustavnih radnji stranog pojedinca, koji po Ustavu nije ni ovlašteni predlagač, ni zakonodavac, te da se otklone devijacije koje su proistekle iz takvog neustavnog delovanja“.
Podsećajući da su institucije pravosuđa na nivou BiH (Sud BiH, Tužilaštvo BiH i Visoki sudski i tužilački savet)“ neustavna kategorija koje je nametnuo visoki predstavnik donošenjem nezakonitih odluka“, parlament RS u svom sedmom po redu zaključku „zahteva da se odmah obustavi politički montirani proces protiv predsednika Republike Srpske“. Ništa manje značajna nije ni naredna osma tačka zaključaka u kojoj Narodna skupština RS, uz podsećanje „da evropski pravni standardi zabranjuju vođenje nehumanih sudskih postupaka protiv lica zdravstvene ugroženosti“, smatra da „Milorad Dodik i Miloš Lukić ne treba da se odazivaju pozivu Suda BiH sve dok predsednik RS ne bude sposoban da učestvuje u postupku.“
Narodna skupština RS je takođe obavezala predstavnike Srpske u zajedničkim institucijama „da obustave odlučivanje na nivou BiH, osim u slučaju odlučivanja po kojem se vrši prijenos nadležnosti RS na BiH ili se na drugi način ugrožavaju pozicije Srpske, sve dok Evropska unija ne obezbedi normalne i pravične uslove suđenja u BiH“. Osuđujući „mešanje Tužilaštva BiH u njen rad“, Skupština je zatražila da „ti pokušaju mešanja moraju biti personalizovani i procesuirani“ ali i upozorila „ da će u suprotnom biti prinuđena da preduzme posebne mere u službi zaštite Dejtonskog sporazuma“.

Himna „Bože pravde“, zastava i grb Nemanjića vraćeni u Srpsku Od 30. decembra 2024. godine u Republici Srpskoj je ponovo u službenoj upotrebi himna „Bože pravde“, kao i zastava i grb Nemanjića, saopštio je predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić. Prethodno je Ustavni sud RS utvrdio da izmenama Zakona o grbu, himni i zastavi usvojenim u novembru nije narušen vitalni nacionalni interes Bošnjaka , odnosno da himna „Bože pravde“, zastava i grb Nemanjića ne vređaju nikog u Republici Srpskoj.

RAZLIKE U STAVOVIMA VRHA SRPSKE – Ambasade zemalja „Kvinte“ u BiH i delegacija EU u Sarajevu su, prema očekivanju, u zajednički iznetom stavu upozorile da „usvojeni zaključci Narodne skupštine RS predstavljaju ozbiljnu pretnju ustavnom poretku Bosne i Hercegovine“. Početkom ove godine oglasio se i lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit. „Gaulajter“ iz Bavarske je svojim dekretom „zabranio provođenje antidejtonskog zaključka Narodne skupštine RS“ i zapretio „da će njihovo sprovođenje biti zakonom kažnjivo“, a njegovu odluku je „ekspresno“ pozdravila i podržala Ambasada SAD u BiH.
Od očekivanog Šmitovog poteza je, čini nam se, ipak važnije pitanje hoće li Narodna Skupština RS ovaj put zaista istrajati na realizaciji usvojenih zaključaka ili će oni – kao što je bio slučaj sa onima kojim je na sednici održanoj u decembru 2021. godine najavljeno vraćanje otetih dejtonskih nadležnosti Srpskoj – ostati samo „mrtvo slovo na papiru“? Može se pretpostaviti da je na odustajanje od najavljenih mera uticala procena da su u pitanju preveliki rizici, kao i preporuke dobijene iz „matice“ ali ne treba bežati ni od činjenice da u rukovodstvu iz Banjaluke – i pored zajedničke želje da se odbrane interesi RS – postoje različiti pogledi na neka važna pitanja, odnosno mere koje treba preduzimati.
Podsetimo da je Dodik u jednom intervjuu saopštio „da je zbog protivljenja najbližih saradnika odustao od namere da u prvom Trampovom mandatu proglasi nezavisnost RS“. Mada nije konkretno imenovao te saradnike verujemo da je među njima Željka Cvijanović koja je – za razliku od Dodika koji oštro kritikuje EU i ne predviđa joj lepu budućnost – ne samo čvrsti zagovornik „evropskog puta“ (što je potvrdila svojim nastupu na sednici Narodne skupštine 25. decembra kad je govorila o Zakonu o ličnim podacima BiH. čije donošenje traži Brisel), već i znatno „kooperativnija“ prema zapadnim silama sa kojima se, kako veruje (to tvrde dobro obavešteni izvori), može pronaći „zajednički jezik“. Iako nesumnjivo brani interese Srpske, i predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić je „elastičniji“ od Dodika i sklon da prihvata savete dobijene iz Beograda, dok „tvrđe“ stavove predsednika Srpske dele predsednik Vlade Radovan Višković i ministar unutrašnjih poslova Siniša Karan, koji, međutim – prema tvrdnjama dobro obaveštenih izvora – nemaju veliki uticaj u donošenju najvažnijih odluka.
U Sarajevu i na Zapadu dobro znaju da niko iz aktuelnog rukovodstva iz Banjaluke ne poseduje harizmu niti „čvrstinu“ Milorada Dodika i zato žele da ga presudom na montiranom procesu eliminišu sa političke scene. Pri tome verovatno procenjuju da bi nakon njegovog odstranjivanja lakše „rešili probleme“ sa „popustljivijim“ članovima Dodikovog tima ali i računaju da bi na narednim izborima za predsednika manjeg entiteta pobedu mogao da ostvari kandidat prozapadne opozicije (verovatno Draško Stanivuković) što bi još više ubrzalo proces transformacije Srpske u „praznu ljušturu“.
Treba podsetiti da je pre skoro tri decenije (1996. godine.) rukovodstvo SDS-a, zbog nemogućnosti da se Radovan Karadžić kandiduje za predsednika Srpske (zbog tadašnje haške optužnice) izabralo „teška srca“ Biljanu Plavšić za kandidata ove stranke na izborima. Ubrzo je nova predsednica počela da vodi „svoju politiku“ što je dovelo do sukoba Pala i Banjaluke koji je okončan 1997. godine, uz pomoć međunarodnih mirovnih snaga, pobedom tada „umerene“ Biljane Plavšić. Srpska demokratska stranka se od tog poraza nikad nije oporavila, a nakon Ešdaunove „seče“ njenih kadrova krenula je sadašnjim prozapadnim putem. Mada su danas mnoge stvari u svetu i BiH znatno drugačije nego pre tri decenije, plašimo se da bi sudsko odstranjivanje Milorada Dodika sa političke scene moglo da ima za RS negativne posledice možda još veće nego te davne 1997. godine.