СРПСКА „ЗАЛЕДИЛА“ СВОЈ „ЕВРОПСКИ ПУТ“

Народна скупштина РС на 16. посебној седници усвојила закључак којим се обавезују представници Српске у заједничким институцијама БиХ да „обуставе одлучивања из домена европских интеграција све док се не успоставе сви услови да се процес европских интеграција одвија у складу са постулатима демократије и владавине права“

Суд у БиХ, у ком се води политички монтирани процес против Милорада Додика направио је нечувен гаф игнорисањем препоруке лекара из Београда, где је он 9. децембра подвргнут сложеној операцији на једњаку и желуцу, да председник Српске има тромесечни опоравак код кући. Уместо да прихвати закључак конзилијума професора и абдоминалних хирурга из Србије, суд је улогу судског вештака, који је требало да оцени да ли је Додик способан за наставак суђења, доделио Харису Вранићу, специјалисти опште и васкуларне хирургије из Сарајева. Потврда апсурдности овог потеза је чињеница да је Вранић, иначе специјалиста опште и васкуларне хирургије из Сарајева, својевремено Додика поредио са Хитлером и јавно се питао да ли је он „уопште човек“. „Налаз“ Вранића био је у складу са очекивањем оних који су га ангажовали, јер је, и без прегледа Додика, утврдио да је он способан да се појави на рочишту заказаном за 25. децембар, али је потом, ипак, уследило одлагање наставка процеса.

ПАД И СПАСАВАЊЕ ЛЕКАРСКЕ ЕТИКЕ – На Вранићев „налаз“ уследила је оштра реакција Додикових адвоката, који су одмах по његовом изласку из болнице упутили захтев Суду да се процес одгоди на неодређено време, али и јавности у Републици Српској и Србији. Било је очигледно да је циљ Вранићевог „вештачења“, које је прихватила судија Сена Узуновић, био да се Додику, ако би се одлучио да дође на рочиште, озбиљно угрози здравље па и живот или да се, у случају недоласка, дискредитује као особу која не поштује Суд. Суткиња Узуновић је, ипак, прво одгодила рочиште заказано за 30. децембар, а потом је, претпоследњег дана 2024. године, за многе неочекивано, за наставак суђења одредила 29. јануар.
Одлука о скоро једномесечној „паузи“ донесена је након закључка лекарског тима сарајевске Опште болнице „Прим. др Абдулах Накаш“ да Додик „не може присуствовати суђењу најмање шест недјеља од дана операције“. Вођа тима из ове болнице хирург Самир Чустовић је на Статусној конференцији саопштио да је овакав став донет након прегледа медицинске документације али и непосредног прегледа Додика који је, по његовој оцени „одавао утисак средње тешког пацијента“.
Очигледно је да је за „режисере“ процеса Додику, као и њихове извршиоце у Суду БиХ, ипак, било превише да форсирају „експресно“ суђење Додику у ситуацији кад је потпуно јасно да он, након оперативног захвата, није способан да се појави у судници. Што је потврдио и већ споменути доктор Чустовић констатујући „да је пракса на међународним клиникама да, после оперативног захвата какав је имао Додик, мировање траје од четири до шест седмица“.
Привремено потискивање намере да се председнику РС експресно пресуди не значи, међутим, и одустајање од плана да на „монтираном процесу“ осуде Додика и изрекну у меру забране политичке активности. Индикативно је да је судија Сена Узуновић истог 30. децембра кад је саопштила одлуку о одлагању рочишта за 29. јануар, одбила захтев Додикове одбране за изузећем Хариса Вранића иако је свима јасно да закључак тима из Опште болнице „Прим. др Абдулах Накаш“ потпуно дискредитује овог србофобног вештака.

Хапшење министра Нешића, нови удар на Српску! Министар безбедности БиХ Ненад Нешић ухапшен је, по налогу који је на захтев Тужилаштва БиХ спровела Управа за организовани криминал МУП-а Српске, због оптужбе за „коруптивна кривична дела“. Нешић и још шесторица ухапшених лица су осумњичени да су као руководиоци ЈП Путеви Српске (Нешић је у периоду од 2016. до 2020. године обављао функцију вршиоца дужности директора Путева Српске) „починили кривична дела удруживање ради чињења кривичних дела прања новца, злоупотребе службених положаја или овлашћења и примања мита“, наводи се у саопштењу Тужилаштва БиХ. Тужилаштво тражи једномесечни притвор за Нешића, коме је, иначе позлило на рочишту за одређивање притвора. Милорад Додик је оценио да хапшења Нешића, по налогу Тужилаштва БиХ, представља прогон кадрова из Српске са циљем њене дестабилизације.

БУРНО У СКУПШТИНИ РС – Народна скупштина Републике Српске је на 16. посебној седници, одржаној 24. и 25. децембра у Бањалуци усвојила гласовима посланика владајуће коалиције закључке у вези са Информацијом о урушавању правног поретка у БиХ кршењем Дејтонског споразума, као и предлозима закона о граничној контроли БиХ и заштити личних података БиХ. Предлози усвојених закључака су претходно неколико пута били мењани како би били прихватљиви и за посланике прозападне опозиције али су они и овај пут одбили да буду део скупштинске већине. Одбијање да их подрже су образложили изношењем на жалост тачних аргумената да је Скупштина већ раније усвајала исте или сличне закључке који, међутим, нису били спровођени у пракси.
„Питам се, по чему су ови закључци другачији од оних које смо усвојили, па прекршили. Ниједан закључак Народне скупштине није издржао тест времена, а ниједан није поништен. Да ли ми доносимо закључак на закључак који већ постоје“, рекао је Драшко Станивуковић, нови председник ПДП-а и градоначелник Бањалуке у свом обраћању Скупштини.
Тужилаштво БиХ је, уочи одржавања ове ванредне седнице парламента мањег ентитета затражило од Скупштине РС и њеног председника Ненада Стевандића да „хитно доставе службене документе које се односе на сазивање Колегијума Народне скупштине, као и сва пратећа документа са предлозима дневног реда за посебну седницу Скупштине“. Овај захтев, који представља несумњиви вид притиска и претње, се – како је истакло Тужилаштво – „темељи на основу Закона о кривичном поступку БиХ и доступних података који указују на сумњу у почињење више кривичних дела – Неизвршавање одлуке Уставног суда БиХ, Суда БиХ и Европског суда за људска права“. Захтев Тужилаштва за доставу службених докумената је, према неким информацијама, био мотивисан страхом бошњачких и западних фактора да би Народна скупштина на предстојећој седници могла усвојити закључке о забрани деловања Суда, Тужилаштва БиХ и СИПА на територији Српске, што се, међутим, није догодило.
У закључцима Скупштине РС о „урушавању правног поретка БиХ рушењем Дејтонског споразума“ се констатује „да правни систем ЕУ не прихвата могућност да неизабрани странац доноси законе уместо демократски изабраних институција“ али и „захтева од именованих и изабраних представника РС из српског народа у заједничким институцијама БиХ да обуставе одлучивања из домена европских интеграција све док се не успоставе сви услови да се процес европских интеграција одвија у складу са постулатима демократије и владавине права“. Скупштина РС такође захтева да се „пониште акти који су проистекли из неуставних радњи страног појединца, који по Уставу није ни овлаштени предлагач, ни законодавац, те да се отклоне девијације које су проистекле из таквог неуставног деловања“.
Подсећајући да су институције правосуђа на нивоу БиХ (Суд БиХ, Тужилаштво БиХ и Високи судски и тужилачки савет)“ неуставна категорија које је наметнуо високи представник доношењем незаконитих одлука“, парламент РС у свом седмом по реду закључку „захтева да се одмах обустави политички монтирани процес против председника Републике Српске“. Ништа мање значајна није ни наредна осма тачка закључака у којој Народна скупштина РС, уз подсећање „да европски правни стандарди забрањују вођење нехуманих судских поступака против лица здравствене угрожености“, сматра да „Милорад Додик и Милош Лукић не треба да се одазивају позиву Суда БиХ све док председник РС не буде способан да учествује у поступку.“
Народна скупштина РС је такође обавезала представнике Српске у заједничким институцијама „да обуставе одлучивање на нивоу БиХ, осим у случају одлучивања по којем се врши пријенос надлежности РС на БиХ или се на други начин угрожавају позиције Српске, све док Европска унија не обезбеди нормалне и правичне услове суђења у БиХ“. Осуђујући „мешање Тужилаштва БиХ у њен рад“, Скупштина је затражила да „ти покушају мешања морају бити персонализовани и процесуирани“ али и упозорила „ да ће у супротном бити принуђена да предузме посебне мере у служби заштите Дејтонског споразума“.

Химна „Боже правде“, застава и грб Немањића враћени у Српску Од 30. децембра 2024. године у Републици Српској је поново у службеној употреби химна „Боже правде“, као и застава и грб Немањића, саопштио је председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић. Претходно је Уставни суд РС утврдио да изменама Закона о грбу, химни и застави усвојеним у новембру није нарушен витални национални интерес Бошњака , односно да химна „Боже правде“, застава и грб Немањића не вређају никог у Републици Српској.

РАЗЛИКЕ У СТАВОВИМА ВРХА СРПСКЕ – Амбасаде земаља „Квинте“ у БиХ и делегација ЕУ у Сарајеву су, према очекивању, у заједнички изнетом ставу упозориле да „усвојени закључци Народне скупштине РС представљају озбиљну претњу уставном поретку Босне и Херцеговине“. Почетком ове године огласио се и лажни високи представник Кристијан Шмит. „Гаулајтер“ из Баварске је својим декретом „забранио провођење антидејтонског закључка Народне скупштине РС“ и запретио „да ће њихово спровођење бити законом кажњиво“, а његову одлуку је „експресно“ поздравила и подржала Амбасада САД у БиХ.
Од очекиваног Шмитовог потеза је, чини нам се, ипак важније питање хоће ли Народна Скупштина РС овај пут заиста истрајати на реализацији усвојених закључака или ће они – као што је био случај са онима којим је на седници одржаној у децембру 2021. године најављено враћање отетих дејтонских надлежности Српској – остати само „мртво слово на папиру“? Може се претпоставити да је на одустајање од најављених мера утицала процена да су у питању превелики ризици, као и препоруке добијене из „матице“ али не треба бежати ни од чињенице да у руководству из Бањалуке – и поред заједничке жеље да се одбране интереси РС – постоје различити погледи на нека важна питања, односно мере које треба предузимати.
Подсетимо да је Додик у једном интервјуу саопштио „да је због противљења најближих сарадника одустао од намере да у првом Трамповом мандату прогласи независност РС“. Мада није конкретно именовао те сараднике верујемо да је међу њима Жељка Цвијановић која је – за разлику од Додика који оштро критикује ЕУ и не предвиђа јој лепу будућност – не само чврсти заговорник „европског пута“ (што је потврдила својим наступу на седници Народне скупштине 25. децембра кад је говорила о Закону о личним подацима БиХ. чије доношење тражи Брисел), већ и знатно „кооперативнија“ према западним силама са којима се, како верује (то тврде добро обавештени извори), може пронаћи „заједнички језик“. Иако несумњиво брани интересе Српске, и председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић је „еластичнији“ од Додика и склон да прихвата савете добијене из Београда, док „тврђе“ ставове председника Српске деле председник Владе Радован Вишковић и министар унутрашњих послова Синиша Каран, који, међутим – према тврдњама добро обавештених извора – немају велики утицај у доношењу најважнијих одлука.
У Сарајеву и на Западу добро знају да нико из актуелног руководства из Бањалуке не поседује харизму нити „чврстину“ Милорада Додика и зато желе да га пресудом на монтираном процесу елиминишу са политичке сцене. При томе вероватно процењују да би након његовог одстрањивања лакше „решили проблеме“ са „попустљивијим“ члановима Додиковог тима али и рачунају да би на наредним изборима за председника мањег ентитета победу могао да оствари кандидат прозападне опозиције (вероватно Драшко Станивуковић) што би још више убрзало процес трансформације Српске у „празну љуштуру“.
Треба подсетити да је пре скоро три деценије (1996. године.) руководство СДС-а, због немогућности да се Радован Караџић кандидује за председника Српске (због тадашње хашке оптужнице) изабрало „тешка срца“ Биљану Плавшић за кандидата ове странке на изборима. Убрзо је нова председница почела да води „своју политику“ што је довело до сукоба Пала и Бањалуке који је окончан 1997. године, уз помоћ међународних мировних снага, победом тада „умерене“ Биљане Плавшић. Српска демократска странка се од тог пораза никад није опоравила, а након Ешдаунове „сече“ њених кадрова кренула је садашњим прозападним путем. Мада су данас многе ствари у свету и БиХ знатно другачије него пре три деценије, плашимо се да би судско одстрањивање Милорада Додика са политичке сцене могло да има за РС негативне последице можда још веће него те давне 1997. године.