ПУТИН И ТРАМП ВРАЋАЈУ НАТО У РИКВЕРЦ

фотографије: wikipedia/ BrownHairedGirl, бета ап

Како пише лондонски „Фајненшел тајмс“, Кремљ планира да размотри са Трампом нове споразуме о безбедности, који ће подразумевати повлачење НАТО-а на његовим источним границама

Могуће припајање Гренланда САД-у војним путем у мандату изабраног председника Доналда Трампа може да постане најкраћи оружани сукоб у историји човечанства – наводи утицајни америчко-бриселски лист „Политико“ у свом аналитичком материјалу. Могуће припајање Гренланда војним путем? Оружано припајање дела суверене територије америчког НАТО савезника, Данске? Данске, која се у протеклих неколико година „разоружала до зуба“, предајући сву војну технику „савезничкој“ Украјини, укључујући и оно најскупље, америчке борбене авионе Ф-16? Да би сад, тако разоружана, била жртва „најкраћег оружаног сукоба у историји“? Јер, чиме би се малена Данска и одбранила од највеће суперсиле света, чак и кад би то хтела да уради? На шта да се позове? На међународно право и Повељу УН, коју је Копенхаген сам згазио када је признао „независно Косово“? На „правила“ која диктирају Американци? На то једино могу. Проблем је само што у тим правилима постоји само једно правило – да правила пише, мења и диктира Вашингтон.

ДОЛАЗЕ ТЕШКИ ДАНИ ЗА ЕВРОПУ У овом случају, то ће бити председник Доналд Трамп. А он је јасно рекао: Гренланд, Канада и Панамски канал су САД. Крај приче. Почиње нова епоха. Трамп је довољно паметан да схвати да од „освајања света“ и слања америчких младића и девојака у разне забити широм света нема много користи, али често буде много штете, па је решио да се позабави много ближим територијама. И ту се показује сва погубност стратешке оријентације на само један центар моћи, у овом случају НАТО и Вашингтон. Јер, на кога да се ослоните ако претња вашем суверенитету дође баш од вашег „заштитника“? И када схватите да сте сами поверовали у Андерсенове НАТО бајке? Делује као да је Трамп спреман да трампи са Владимиром Путином и Си Ђинпингом много шта – и направе брзо нови свет. У коме неће бити места за слабе, и немоћне да одбране своје виталне интересе. Таквим бајкама дошао је крај. Долазе тешки дани за Европу.
Истовремено, Трамп је дао још једну важну изјаву – потврдивши да је „Путин изразио жељу да се сусретну“. Најавио је да се овај сусрет припрема и да лидери морају „што пре да окончају“ украјински сукоб. Иако је Трампов „специјални изасланик“ за Украјину Кит Келог изјавио да Трамп не планира „никакве уступке“ Путину, пред америчким лидером је доста широка палета могућности када је реч о овом питању. Довољно је да не буде екстремно проукрајински оријентисан, као садашња администрација на челу са Џозефом Бајденом, па ће то већ довести до брзог окончања сукоба. Без америчких пара, оружја и политичке протекције, конструкција Владимира Зеленског распашће се као кула од карата за само неколико месеци. Ништа више од тога Путин и не очекује од Трампа. И то ће тако и бити – без уступака Путину, и без подршке Зеленском. Путин ће све што му треба узети сам. И Трамп ће узети своје.
Изабрани амерички председник, говорећи о сусрету са Путином, нагласио је: „Он жели да се сусретнемо и ми се о томе договарамо“. За сада, додуше, није познато када би тај сусрет могао да се догоди, али су неки битни оквирни детаљи већ процурили у јавност. Како је Трамп истакао, преговори на ову тему воде се и са председником Народне Републике Кине Си Ђинпингом, али није прецизирао да ли би то био тројни самит, нешто попут нове Јалте, или у неким другим форматима. Симптоматично је да лондонски „Фајненшел тајмс“ пише да Европска унија страхује да „Трамп после доласка на власт може да укине све декрете и санкције које је Бајден донео против Руске Федерације“.
Са друге стране, Москва је јасна да жели самит Путина и Трампа, и да се спрема за то. „Путин је спреман за сусрет за Трампом, за то је потребна политичка воља САД. Активности за организацију контаката Путина и Трампа почеће када Трамп званично ступи на дужност председника САД“, нагласио је портпарол руског председника Дмитриј Песков. Ако ништа друго, сада је јасно да „политичка воља САД“ постоји. Постоји, такође, и прилично хладнији став новог Вашингтона према Зеленском – колико тачно, показаће се веома брзо. Колико год Трамп и његов тим били „демократични“, нико од њих није заборавио „шлихтање“ Зеленског, како Бајдену, тако и Камали Харис током изборне кампање. Све то ће, пре или касније, доћи код Трампа на наплату – без обзира на нова шлихтања.

МОГУЋИ СЦЕНАРИО КОЈИ ТРАМП ПРИЖЕЉКУЈЕ? Вратимо се опет на питање Гренланда. У случају Донбаса и Крима, нико од НАТО савезника није признавао вољу руског народа јасно изражену на референдумима о независности. Говорили су само о „суверенитету Украјине“, руској агресији и „референдуму под пушчаним нишаном“. Пошто је већ најављено да би већински ескимски грађани Гренланда, где су већ деценијама стационирани амерички војници, могли да се изјасне за припајање САД без обзира на став званичног Копенхагена, занимљиво је да нико на Западу не помиње „суверенитет Данске“ и америчку агресију – иако чак и „Политико“ пише да предстоји војни сукоб. То ће се, ваљда, гледати Америци кроз прсте. Ипак она „пише правила“ западног света. И то ће бити крај европских лицемера, који много брину за суверенитет и територијални интегритет Украјине, али газе и бришу ноге са Повељом УН када је реч о Србији. Сви ће они, заправо, стрепети да не наљуте америчког лидера који нема превише симпатија за НАТО, сматрајући да европске нације сувише мало плаћају за америчку заштиту.
И ту је Трамп потпуно у праву. Неки од „савезника“, попут Литваније и других, толико су се опустили под (Бајденовим) НАТО кишобраном, да су почели да се понашају ирационално. Слично, уосталом, као и бахати Аљбин Курти у Приштини, који је умислио да је лидер некакве суперсиле. Тако је, рецимо, председник Литваније Гитанас Науседа, лупио и остао жив да је руска Калињинградска област, за коју је, поред осталог, Русија дала живота више него што Литванија има становника – некаква историјска „мала Литва“! Већ је Науседа преименовао и сам Калињинград, назвавши га „Караљаучјус“! Он се огласио поводом тога што је власт у Калињинграду музеј литванског песника Кристијонаса Донелаитиса у Чистим Прудима преименовала у „Литерарни музеј“. Заборавио је Науседа да каже да меморијални комплекс зачетника литванске књижевности руска власт није преименовала, за разлику од литванских које су уништиле све споменике и промениле све називе улица и тргова, изграђених и названих по руским и совјетским ратним и мирнодопским великанима. Не зна Науседа да је то велика, огромна разлика.
Одговор му је стигао муњевито из Државне думе РФ, од депутата Алексеја Журављова. „Ако ревидирамо резултате Другог светског рата, онда цео Прибалтик мора да припадне Русији, као што је било пре Октобарске револуције. Укључујући и Виљно, данашњи Виљнус, који је од 1795. године био главни град Виљенске губерније Руске империје. Армија Литваније је једна од најслабијих на свету“, поручио је руски парламентарац. Зато би за Науседу много боље било да пази на то где му је Виљнус, а не „Караљаучјус“. Као што је и Зеленски пре три године требало мање да мисли на Крим, већ на Донбас и покуша да га задржи у саставу Украјине. А сада, требало би да се сконцентрише на Кијев, Одесу…
Он, ипак, и даље живи у свом ирационалном свету. Тако сада очекује долазак британског премијера Кира Стармера – оног истог што није по вољи Трампу – да „разматрају размештање мировних снага после завршетка рата“! Није ни чудо кад онда портпарол за безбедност Беле куће Џон Кирби изјави да „Зеленски за сада није спреман за преговоре са Руском Федерацијом“. Како се понаша, неће никад бити спреман. Путин му је више пута појаснио да неће бити страних трупа у Украјини, ни сад, ни убудуће. И да са њим никад неће разговарати док не стекне демократски легитимитет на изборима. Потпуно је јасно да странци неће слати „мировњаке“ на територију Украјине, јер ће постати жртве страшног „орешника“. Тачније, ако уђу у Украјину, то онда неће бити мировне, већ ратне снаге и према њима ће се примењивати војна сила. И поготово према њима. Још прецизније – позив страним „мировњацима“, значи директно ступање ових држава у рат.
Да ли је то сценарио који Трамп прижељкује? Можда, ако је одлучио да седи по страни и посматра Европу како убија саму себе, што за САД свакако није најгори сценарио. Док се други туку, Трамп би без много муке могао да заврши своје послове око Панаме, Канаде, Гренланда… А кад се слегне барутни дим, да на миру подели преостало са Путином и Сијем. Неко би то погрешно назвао светским ратом, јер би то био контролисани сукоб иза кога следи договор великих сила и ново устројство света.

ПУТИНОВ ЦИЉ – НОВИ СПОРАЗУМИ О БЕЗБЕДНОСТИ Како пише утицајни „Фајненшел тајмс“, Кремљ планира на преговорима са Трампом да размотри нове споразуме о безбедности, који ће подразумевати повлачење НАТО-а на његовим источним границама. „По речима бившег високог чиновника Кремља, и још једног човека који је о овим питањима дискутовао са руским председником, главни циљ Путина на било каквим преговорима су нови споразуми о безбедности који гарантују да Украјина никад неће ући у НАТО и да ће војна алијанса под командом САД одустати од неких позиција на истоку. Путин жели да измени правила међународног поретка, да не би било претњи за Русију. Он је врло забринут над тиме како ће изгледати свет после рата. Трамп у сваком случају жели да редукује НАТО савез. Свет се мења, све је могуће“, пише лондонски дневник, позивајући се на изворе из Кремља. Овде би требало додати само једну исправку: свет се већ променио, само што некима то још нису јавили. Слање овог дописа биће Трампов први посао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *