ИНАУГУРАЦИЈА ДОНАЛДА ТРАМПА

Наслеђе на које ћу бити најпоноснији биће наслеђе миротворца и ујединитеља – рекао је Доналд Трамп током свог другог инаугурационог говора развејавши сумње и својих пријатеља, и својих непријатеља у то какву политику намерава да води из Овалног кабинета. Поједини аналитичари његов говор су оценили најодважнијим од Роналда Регана, који је на чело САД дошао 1981. године
Твој успех мерићемо не само по биткама у којим ћемо победити, него и по ратовима које ћемо обуставити и, што је, можда и најважније, по ратовима у које никада нећемо ући – сигурно је, макар за свет изван Сједињених Држава, најважнија реченица коју је Доналд Трамп изрекао у свом другом инаугурационом говору. Он је, наравно, додао да ће „изградити најјачу војну силу коју је свет икада видео“, како би се САД „вратиле на место које им припада, на место највеће, најснажније, најпоштованије државе на свету“. Ово помињање војне силе, наравно, може бити схваћено као агресивност и најава ратоборних потеза, али и не мора. Прво, сваки лидер жели да његова земља има оружане снаге које ће јој гарантовати не само способност да се одбрани од спољне агресије, него и да може својом силом да утиче и на развој међународних односа који ће бити позитиван по њене интересе. У томе се Трамп ни по чему не разликује од Владимира Путина, Си Ђинпинга, Анджеја Дуде, или Александра Вучића. Можда се мало разликује од неких попут Олафа Шолца који су своју војну силу расули у интересу других држава, али то је сада нека сасвим друга прича. Да његова реченица не садржи у себи ратоборност на коју смо навикли од ранијих америчких председника, укључујући и оне који су добили Нобелову награду за мир, указује чињеница да Трамп жели да Сједињене Државе учини поново поштованим, да парафразирамо његов слоган „учинимо Америку поново великом“. Као паметан политичар, Трамп је свестан да се поштовање које је његова земља некада имала не може вратити бахатим интервенционизмом, него вођењем супротне, мировније политике. Трамп је и до сада увек критиковао ратове 21. века. Потреба за миром је његово суштинско уверење, као што се може рећи да је било и Реганово.Наравно, Трамп није пацифиста. Његове новије (али и старије) изјаве о Гренланду, Панамском каналу, опасностима од мексичких картела, али и кинеског утицаја у западној хемисфери јасно показују да иде путем својих претходника који су желели да Америку учине великом, а не малом, и свакако не рањивом. Пацифизам у америчкој традицији никада није значио одустајање од ширења или потпуно одбијање употребе силе. Реган је доказао парадокс да човек којег и пријатељи и непријатељи процењују као јастреба и милитаристу може бити најуспешнији миротворац. А Трампов задатак у 21. веку неће бити лакши од Регановог у осамдесетим годинама прошлог века када је успео да оконча Хладни рат. Реган је успео да донесе мир између две највеће светске силе свог времена, а његови наследници су ти који тај успех нису умели да искористе, него су га злоупотребили и увукли Америку у бесконачне ратове од 1991. године и у агресивну светску политику ширења чије последице трпимо и данас и чији је сукоб у Украјини најеклатантнији пример. На Трампу је сада да покуша да исправи 35 година погрешне политике и републиканаца (неоконзервативаца) и демократа (неолиберала).
УНУТРАШЊИ ФРОНТ Пре него што се вратимо међународном фронту, осврнимо се на то шта Трамп треба да уради у свом дворишту и шта је најавио у инаугурационом говору. „Златно доба Америке почиње управо сада“, рекао је Трамп, додајући да ће САД „ускоро бити веће, снажније и много изузетније него икада раније“. Он је најавио да ће ослободити Американце „радикалног и корумпираног естаблишмента“ који је „издао“ народ. „Пропаст Америке сада престаје“, рекао је он обећавајући „потпуну обнову САД и револуцију здравог разума“. Под „здравим разумом“ чини се да на првом месту мисли на оно што је заправо најнеразумније у политици коју су водили прогресивци с Бајденом на челу – режим идентитетске политике која је у питање довела саме темеље не само америчког друштва, него би угрозила основе било ког друштва од памтивека до данас. Стога је одмах по ступању на дужност потписао извршну наредбу којом се укидају досадашње политике „разноликости“ и прогласио да ће од сада влада САД признавати само два „рода“, односно пола – мушки и женски – стављајући тиме тачку на, како је рекао „радикалне и узалудне“ програме „различитости, једнакости и инклузије“ у федералним агенцијама. У овој извршној наредби наводи се да ће „бранити права жена и штитити слободу свести употребом јасног и прецизног језика и политике која признаје да су жене биолошки жене, а мушкарци биолошки мушкарци“ и захтева се од федералних власти да престану са употребом појма „род“ (gender) и употребљавају појам „пол“ (sex) који ће поново морати да буде јасно назначен у свим државним идентификационим документима попут пасоша. „Широм земље, идеолози који негирају биолошку реалност пола су све више користили правна и друга друштвена средства принуде како би мушкарцима омогућили да се идентификују као жене, што им је омогућавало приступ интимним просторима и активностима осмишљеним за жене – од сигурних кућа до тушева на радном месту. Ово је погрешно. Напори да се искорени биолошка реалност пола су фундаментални напад на жене који им одузима достојанство, безбедност и благостање“, наводи се у наредби. Овом наредбом прекида се и пракса трошења новца пореских обвезника за операције промене пола и здравствену бригу која следи.
Трамп се осврнуо и на другу ствар која му је политички јако важна и коју је чврсто заступао и током своје прве председничке кампање и мандата – питање илегалне имиграције. Најавио је хитну обуставу „свих илегалних улазака“ на америчку територију преко јужне границе и поновно успостављање своје политике да сви азиланти морају у Мексику чекати одлуку о томе хоће ли им бити одобрен азил. Најавио је почетак депортације „милиона и милиона криминалних странаца“ назад у земље порекла. Истовремено, мексички нарко-картели биће проглашени за стране терористичке организације, док ће стране криминалне организације које делују на територији САД бити прогоњене у складу са Законом о страним непријатељима из 1798.
Трамп је најавио и да ће спровести политику „буши, бејби, буши“ (Drill, baby, drill) која подразумева интензивирање експлоатације фосилних енергената широм америчке територије, коју је одлазећа Бајденова администрација покушала да саботира забрањујући истраживања и експлоатацију ових ресурса дуж америчких обала. Трамп је најавио проглашење националног „енергетског ванредног стања“ што ће омогућити експлоатацију нафте и гаса и поништити „зелени њу дил“ који су демократе покушавале да спроведу. „Окончајмо ‘зелени њу дил’ и повући ћемо закон о електричним аутомобилима, чиме ћемо спасити своју аутомобилску индустрију и одржати мој свети завет нашим великим америчким радницима у аутомобилској индустрији“, рекао је он и додао: „Извозићемо америчке енергенте широм света. Поново ћемо бити богата држава и ово течно злато које се налази под нашим ногама ће нам помоћи да то остваримо.“
Трамп је одлучан и да поништи деценије трговинске политике обнављањем царина као значајног извора федералних прихода и алатке за нову индустријску политику. „Америка ће поново бити држава производње. „Уместо да се наши грађани опорезују како би се друге државе богатиле, ми ћемо царинити и опорезивати стране државе како бисмо обогатили своје грађане“, рекао је он.
СПОЉНА ПОЛИТИКА На спољном плану највише су пажње и страховања (односно спрдње када је у случају српски јавни простор) изазвале Трампове најаве везане за Гренланд. Председник је најавио да би чак у случају Гренланда могло доћи до употребе силе, што је његов потпредседник Венс потврдио. Бројне су теорије о томе због чега се Трамп толико фиксирао на ту територију и могу се сврстати у три главна сегмента. Први је да би Гренланд могао бити део ширег, али и даље нејасног Трамповог плана за геополитичку реорганизацију света, други је да је Гренланд значајан због ретких метала и стратешки важан за северозападни поморски пут који би Америци могао дати предност над Кином, и трећи је да се ради о личном каприцу. У исто време, Трамп је својим изјавама продрмао кавез и Канађанима и Панами.
Али вратимо се сада озбиљним стварима у шта Гренланд, Канада и Панама и не спадају, осим ако Трамп није изјављујући то глумио лудака него заиста мисли да уђе у рат са државама које су Америци до сада биле не савезници, него вазали. Нови амерички председник је по инаугурацији новинарима на питање да ли ће бити у стању да одржи више пута поновљено обећање да ће сукоб у Украјини окончати за 24 часа рекао „па имам још пола дана, видећемо“. Оно што је у свему овоме озбиљно јесте да је нови амерички председник поновио спремност да се сусретне са својим руским колегом Владимиром Путином што је већ пола пута до мира, односно пола пута више него што је био случај са Бајденом који је Путина упорно називао ратним злочинцем и другим погрдним именима. „Покушаћемо да то учинимо што је пре могуће. Знате, рат између Украјине и Русије никада није ни требало да избије“, рекао је Трамп, додајући да се током претходног мандата „одлично слагао“ са Путином и да се нада да ће и он „желети да се постигне споразум“.
Оваква спремност је, као што смо навели, велика промена у односу на претходну администрацију и сигнал да се заиста жели постићи мир. Мир који је крајем осамдесетих година прошлог века и Роналд Реган успео да постигне и то не повлачењем и клечањем, него истовременим показивањем снаге и спремности на дијалог. То управо ради и Трамп и зато су шансе за успех и за мир веће него икада у протекле четири године, а страх од нуклеарног армагедона све даљи.
Слично је и са Кином, коју Трамп све време сматра за већу опасност по америчке националне интересе и већег непријатеља него Русију. За разлику од Бајденове администрације која је Пекинг непрестано провоцирала шаљући своје највише званичнике на Тајван и наоружавајући одметнуто острво, Трамп и ту наступа одлучно, али помирљиво. Амерички медији наводе да Трамп намерава да отпутује у Кину већ током првих сто дана свог мандата и да жели да побољша односе са председником Си Ђинпингом. Ово доказује и чињеница да су двојица председника три дана пре инаугурације водили „врло плодан разговор“, како га је Трамп описао. „Очекујем да ћемо заједно решити многе проблеме и то почети одмах да радимо. Разговарали смо о трговини, фентанилу, Тик Току и многим другим стварима. Председник Си и ја ћемо учинити све у својој моћи да свет учинимо мирнијим и безбеднијим“, додао је.
Речи су речи и тек треба да видимо да ли ће их следити и дела. Досадашње искуство нам говори да је Трамп увек следио своје речи, колико је био у могућности и колико му је у првом мандату дозвољавао сукоб са дубоком државом не само у САД, него и оном која је укорењена у Европи. Сада изгледа да су његови ривали и на Новом, и на Старом континенту знатно ослабљени и да би и могао да спроведе у дело своје науме о миру. А ако је за то потребно удовољити његовом егу и то све назвати „Pax Trampiana“, нека буде тако.
Greenland je strateske teritorija za Sjedinjene Drzave. Sve trajektorije interkontinentalnih projektila lansiranih sa jedinih teritorija koje bi ih mogle ugroziti (Rusija i Kina) idu sjevernije od polarnog kruga. To je zato sto su najkraci putevi na Zemlji izmedju dvije tacke (koja je priblizno sfera, suprotno vidjenju ravnozemljasa) segmenti velikih krugova. Thule, najsevernija americka baza nalazi se na sjevernozapadnoj tacki Greenland-a i najvaznija je baza za rano upozorenje.