Osiguranje štiti budućnost

Sve se manje razmišlja o potrebi osiguranja, građani svi više razmatraju ponude

Industrija osiguranja je i u 2024. godini nastavila višegodišnju tendenciju rasta. Na dobrom je putu da ostvari zacrtani cilj, a to je da dostigne nivo na kojem građani više neće pitati da li im je osiguranje potrebno, već koja ponuda je najbolja. Broj osiguranih konstantno raste, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.
Posle krize koju je izazvala pandemija korona virusa, već godinama unazad superćelijske oluje nanose štetu od nekoliko stotina miliona evra na godišnjem nivou. Tu je i efekat klimatskih promena, u vidu poplava ili prolećnih mrazeva, koji nanose ogromnu štetu poljoprivredi. Drugim rečima, konstantno raste potreba da se polisom osiguranja obezbede imovina, život i zdravlje i naši građani to shvataju. Raste broj osiguranih, ali ima prostora za veći i brži rast.

Ima li rešenja za superćelijske oluje?
Ono o čemu treba razmišljati, a mi u Udruženju radimo na tome već godinama, jesu polise osiguranja od katastrofalnih rizika, koji bi obuhvatale i štetu od tih oluja, ali i od zemljotresa, poplava, možda i od još nekog rizika. Jedna takva polisa rešila bi problem osiguranja imovine, sa jedne, a sa druge strane rasteretila bi državu koja više ne bi sama finansirala saniranje šteta. Smatram da bi takva polisa trebalo da bude obavezna, jer će samo tako biti jeftinija i dostupna svima. Osiguravači bi deo prikupljenih sredstava vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte, što je dodatna korist za građane i državu. O toj vrsti javno-privatnog partnerstva države, osiguravača i reosiguravača, moramo ozbiljnije da pričamo.
Šta očekujete od 2025. godine?
Po svim prognozama, doći će do smirivanja globalne inflacije, što će pozitivno uticati i na osiguranje, pa očekujem još bolje rezultate, veći broj osiguranih i nastavak rasta sektora. Najveći rizici kojima smo kao industrija izloženi su rastuće kamatne stope, inflacija i porast katastrofalnih šteta. Ali, upravo u tome vidim potencijal za dodatni rast. Od industrije očekujem da kreira proizvode koji su prilagođeni potrebama osiguranika i da ih učini još dostupnijima.
Da li će se i u kojoj meri menjati uslovi poslovanja?
Očekujem nastavak rada na izmenama i usvajanje Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Tu nas očekuje dodatno približavanje uslovima poslovanja koji važe na razvijenijim tržištima od srpskog. Pre svega, limiti za naknadu šteta po saobraćajnoj nezgodi biće povećani sa postojećih 200.000 evra za materijalnu štetu i milion evra za nematerijalnu, što ide u korist oštećenih građana. Očekujem i preciziranje statusa garantnog fonda iz kojeg se isplaćuju štete koje pričini neosigurano, nepoznato ili vozilo nad čijim društvom za osiguranje je pokrenut stečaj. To je izuzetno značajno za nas jer treba proširiti regresna prava sa vlasnika vozila i na vozača vozila kojim je pričinjena šteta. Očekujem i proširenje javnih ovlašćenja UOS u delu distribucije Zapisnika MUP o uviđaju. Trenutno, a pre svega zbog akata kojima se štite podaci o ličnosti, postoje poteškoće da oštećeni dobiju Zapisnik o uviđaju. MUP ih elektronskim putem dostavlja UOS, ali mi nemamo pravo da ih distribuiramo oštećenima. Sve te izmene koje pominjem, a koje su najavljene, u interesu su oštećenih građana.
Pojedine polise su poskupele u prethodnom periodu. Da li je to bilo potrebno?
Zakonska obaveza, ali i interes osiguranih građana jeste da premija bude dovoljna za naknadu šteta. Zbog toga su društva za osiguranje bila prinuđena da intervenišu povećanjem premija. Pri tome, vođeno je računa o socijalnoj komponenti i ograničenim budžetima građana, a značajan faktor predstavljaju i dugoročni ugovori, u kojima smo se obavezali na poštovanje i očuvanje ugovorenih elemenata premije iz Ugovora o osiguranju. To, pored ostalog, uključuje i dogovorenu visinu premije.
Rizika je sve više, biti neosiguran znači biti neodgovoran, poručuje Jovanović. UOS radi na podizanju svesti građana da se bez osiguranja ne može, a sa osiguravačima na tome da proizvode učine još dostupnijim građanima, u cilju većeg broja osiguranih, zaključuje Jovanović.

Ključni pokazatelji poslovanja sektora udvostručeni su u prethodnoj deceniji. Premija po glavi stanovnika povećana je sa 83 na 200 evra, a ukupna premija sa 70 milijardi dinara na 155,3 milijarde. Dupliran je i iznos rešenih šteta.