ОДЛАЗАК ДРАЖЕНА ДАЛИПАГИЋА

Опраштамо се од спортског великана

Популарни Праја је у кошарци освојио „све што се могло освојити“, остајући скроман човек који није волео публицитет

Великан југословенске и европске кошарке, члан обе светске куће славних, Дражен Далипагић преминуо је у Београду у 74. години, после дуже болести. Вест о смрти популарног Праје растужила је читав кошаркашки свет који се дивио његовом изузетном играчком умећу и поштовао га као човека са најлепшим особинама.
У саопштењу о Далипагићевом вечном одласку, Кошаркашки савез Србије (КСС) је навео да је освојио „све што се могло освојити“. Тај непревазиђени стрелац има медаље са највећих такмичења – пет златних (ЕП 1973, 1975,1977, СП 1978, ОИ 1980), три сребрне (СП 1974, ОИ 1976, ЕП 1971) и четири бронзане (ЕП 1979, СП 1982, 1986, ОИ 1984). Примљен је у америчку кућу славних у Спрингфилду 2004, а три године касније и у Фибину.

МОСТАРАЦ У БЕОГРАДУ  Дражен Далипагић је рођен 27. новембра 1951. у Мостару. Пре кошарке, играо је фудбал у јуниорима Вележа где је добио надимак Прајо, по првотимцу тог клуба који се звао Дане Прајо. Кад је, као двадесетогодишњак дошао у београдски КК Партизан, где је развио свој вансеријски таленат, његов надимак се „развио“ у – Праја. Са црно-белима је два пута био првак Југославије, а освојио је и национални куп и два европска купа Кораћа. На 305 утакмица убацио је 8.278 кошева па је и даље најбољи стрелац у историји Партизана. Играо је још за Реал, Удине, Венецију, Верону и Црвену звезду. Сви ови клубови су се врло дирљивим речима опростили од свог некадашњег аса, а из Венеције су подсетили и на његов рекорд каријере: 70 поена на једном мечу.
Имао је изванредне физичке предиспозиције, а посебно се одликовао високим скоком, што му је омогућило прецизност са свих позиција. По шуту са дистанце – био је крилни центар висок 197 центиметара – у Европи није имао премца. Прилику да заигра и у америчкој НБА лиги није искористио зато што није хтео да се одрекне играња за репрезентацију Југославије, што би, по тадашњим прописима, морао да учини да је отишао у САД.
Сви тренери са којима је радио, попут највећих српских стручњака Александра Николића, Ранка Жеравице и Душана Ивковића истицали су његову посвећeност игри, кошгетерску савршеност, али и најлепше особине правог спортсмена због чега је био омиљен међу саиграчима и љубитељима кошарке где год би се појавио.

ЧЛАН „МАШИНЕ ЗА МЕДАЉЕ“ Дражен Далипагић је 13 година носио дрес репрезентације Југославије коју су у његове време звали „машином за медаље“, због серије великих успеха. Његова генерација, у којој су били Крешимир Ћосић, Драган Кићановић, Зоран Мока Славнић, Мирза Делибашић, Жељко Јерков, Ратко Радовановић… пленила је лепотом плодоносне игре. Са њима и – што је Праја увек истицао – уз њихову помоћ, био је проглашаван за најбољег спортисту Југославије, најбољег кошаркаша Европе и МВП-ија Светског првенства 1978 у Манили. На Олимпијади у Лос Анђелесу (1984) он је на свечаном дефилеу носио југословенску тробојку.
За државни тим је одиграо 246 утакмица и постигао 3.700 кошева – више него било ко пре и после њега све до данас. За дивљење је и податак да је Далипагић у репрезентацији дебитовао после само две године озбиљног бављења кошарком, што је убедљив показатељ његовог огромног дара за тај спорт.
По завршетку играчке каријере, био је тренер у Италији, Македонији и Србији, а био је ангажован и у свом Партизану и КСС, као функционер. Као изразито скроман човек, никада није волео публицитет и ретко је говорио за медије. Важио је за поузданог пријатеља и породичног човека. Са супругом Соњом, бившом тенисерком, имао је сина и кћерку.

Саучешће Вучића Председник Србије Александар Вучић је у саучешћу породици Далипагић истакао да је Дражен „био и остао симбол победничког духа и понос свих љубитеља врхунске кошарке“. Додао је да ће остати упамћен по томе што су његове игре „инспирисале генерације талентованих младих кошаркаша“.