
Нови-стари шеф државе захвалио и бирачима ХДЗ-а, а његов штаб истакао да је убедљива победа Милановића показатељ става грађана Хрватске према премијеру и лидеру владајуће партије Андреју Пленковићу
Зоран Милановић, актуелни председник Хрватске, биће на тој функцији и у наредних пет година, пошто је у другом кругу гласања за шефа државе остварио историјску победу освојивши 74,6 одсто гласова бирача. Његов противкандидат Драган Приморац из владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) добио је 25,32 процената подршке гласача, објавило је Државно изборно повереништво (ДИП). Од 3,8 милиона људи са правом гласа, на биралишта изашло 44,15 одсто, нешто мање него у првом кругу.ИСТОРИЈСКА ПОБЕДА Милановић (58), кандидат опозиционе Социјалдемократске странке (СДП), осим у свим жупанијама у Хрватској, више гласова од свог ривала добио је и у земљама региона – Србији, Словенији, Црној Гори и Северној Македонији, као и на такозваном Косову, док је Приморац успешнији био само у БиХ.
„Ово је велики дан за мене лично, победу доживљавам као признање за свој досадашњи рад, али и као поруку коју сви треба да чују“, рекао је Милановић, ког западни медији називају проруским кандидатом због његових критика НАТО и ЕУ, чији је Хрватска члан, противљења војној подршци Запада Украјини у рату против Русије и санкција Москви.
Милановић је, захваљујући бирачима, казао да је захвалан и делу присталица ХДЗ чијег лидера и актуелног премијера Андреја Пленковића назива „озбиљном претњом хрватској демократији“ и сматра га одговорним за раширену корупцију, високу инфлацију и недостатак радне снаге. Упркос томе, изразио је спремност за сарадњу са владом, али је упитно у којој мери ће до тога доћи, имајући у виду податак да ни Пленковић ни Приморац нису честитали победу Милановићу.
Иако је истакао да главну одговорност у вођењу државе има влада, Милановић је нагласио да ће, држећи се устава, инсистирати на доследном поштовању овлашћења шефа државе кад се ради о спољној политици и безбедности. Ваља подсетити да су током претходног мандата новоизабраног председника и Пленковићевог кабинета баш ова питања била узрок њихових оштрих спорења.
Доста пажње и изван Хрватске изазвало је недавно Милановићево одбијање да подржи владин предлог за учешће хрватских војника у мисији подршке Украјини (НСАТУ). Након председниковог вета, та одлука је, по хрватском уставу, могла да „прође“ само уз подршку двотрећинске већине свих посланика, што није било реално. Истовремено, стари/нови шеф хрватске државе држи се става да је Украјина жртва руске агресије и да Хрватска треба да јој пружа искључиво хуманитарну помоћ.
Памти се Милановићева реченица: „Док сам ја председник, хрватски војник неће водити туђе ратове“. Исто важи и за његову изјаву да је међународна заједница „Србији отела Косово“, иако он, у принципу, не показује довољно разумевање за политику коју води Београд, као и за тврдње да у Сребреници није било геноцида и да ЕУ злоставља земље Западног Балкана отезањем процеса њиховог пријема.
ИСКУСАН ПОЛИТИЧАР Зоран Милановић је правник и политичар. Дипломирао је на Правном факултету у Загребу, а потом радио у суду и министарству спољних послова. Члан Социјалдемократске партије (СДП) је од 1999, а њен председник 2007. Исте године Сабор му је поверио праћење преговора између Хрватске и ЕУ. Премијер је постао 2011, а на тој функцији је остао до 2016, после чега се посветио приватном бизнису. У његовом мандату Хрватска је постала чланица ЕУ.
Након повратка у политику 2019, кандидовао се и победио на председничким изборима, а 2020. године постао је пети председник Републике Хрватске. Важи за најпопуларнијег политичара у земљи што је потврдио добијањем новог петогодишњег мандата.
Срби за Милановића
Поново изабрани председник Хрватске Зоран Милановић био је надмоћан и у срединама где живи већи број припадника српске националне мањине. |