Maskov pohod na Evropu

Američki milijarder, dodatno politički ojačan (Trampov bliski saradnik i savetnik) rešen je da prodrma „uspavani“ Stari kontinent izričitom podrškom desničarskim, suverenističkim strankama: njegova ocena da je Alternativa za Nemačku „jedina iskra nade“ za državu koja „tetura na ivici privrednog i kulturnog sloma“, data usred zahuktale izborne kampanje, uskovitlala je političke i medijske strasti u ovoj zemlji

Čovek koji voli dramu, a tako Ilona Maska portretiše njegov biograf Volter Ajzekson, dodatno je izdramatizovao, ionako dramatičnu političku situaciju u Nemačkoj. Očigledno rešen da prodrma „uspavanu Evropu“, otvoreno pružajući podršku (uključujući i onu finansijsku) desničarskim strankama širom Starog kontinenta, američki milijarder se direktno uključio u nemačku izbornu kampanju, dovodeći je, u njenoj vreloj fazi do usijanja. Sintagma s „vrelom fazom“ odnosi se u ovoj zemlji, po pravilu, na završnicu izborne kampanje, i dane s najviše političkog elektriciteta. Ovoga puta sve je, međutim, u Nemačkoj, bilo izvan uobičajenog: raspao se prvi, od početka riskantan (i problematičan) eksperiment u parlamentarnoj (posleratnoj) istoriji zemlje sa tri vladajuće stranke („koalicija nespojivih“), kancelar je (u iznuđenoj i haotičnoj situaciji) izdejstvovao izglasavanje nepoverenja sopstvenoj vladi, šef države Frank Valter Štajnmajer je, potom, 27. decembra (tek) minule godine raspustio Bundestag, a datum održavanja saveznih izbora utvrđen je za 23. februar, s nikad kraćom izbornom (ni dva puna meseca) kampanjom, kad su se njen početak i kraj gotovo „dotakli“.
Ta vremenska teskoba je, očigledno, bila (dodatni) razlog da Maskova „politička bomba“ – njegovo direktno uplitanje u izbornu kampanju – izazove tako snažan (rezonantan) potres na političkoj i medijskoj sceni Nemačke. Sa (još) nepredvidljivim (konačnim) učinkom i (mogućim) posledicama. Čime je to američki milijarder izazvao nemački politički cunami?
Mask je, da podsetimo, najpre, na sopstvenoj platformi Iks podržao desničarsku Alternativu za Nemačku kao jedinu šansu za zemlju „posrnule“ ekonomije i „ugroženog“ nacionalnog identiteta. Dovoljno da izazove uzbunu kod svih ostalih političkih stranaka koje su sve činile, i učinile, anatemišući je kao opasnu jeres (dosad potpuno neuspešno!) da Alternativu izopšte iz političkog života. U tom kontekstu, sklopljen je zavetnički (čvrst) sporazum svih parlamentarnih stranaka o uspostavljanju „sanitarnog kordona“ protiv (i oko) AfD – a koji isključuje saradnju sa ovom strankom.

JEDINA „ISKRA NADE“ Mask je ionako zapaljivu (kratku) opasku sa platforme Iks pojačao dodatnim političkim eksplozivom u (razvijenijem) autorskom tekstu objavljenom u nedeljnom izdanju uticajnog konzervativnog (Špringerovog) dnevnika „Velt“ (u „Velt am zontagu“). Najbogatiji čovek sveta bio je izričit: samo bi AfD mogao da spreči Nemačku da „postane senka sebe same“. Alternativa za Nemačku je jedina iskra nade, napisao je, za državu koja tetura na ivici privrednog i kulturnog sloma. Samo ta stranka može da oživi nemačku ekonomiju i spreči gubitak (njenog) identiteta „uvođenjem kontrolisane imigracione politike“. Odlučno se usprotivio žigosanju stranke kao ekstremno desničarske i (gotovo) nacističke. Iskoristio je u tom kontekstu primer kopredsednicu stranke i njenog kandidata za kancelara: Alis Vajdel ima, podsetio je, za životnu saputnicu partnerku iz Šri Lanke. Uz pitanje: zvuči li vam (ona) kao Hitler? Hajte, molim vas!
I bez ovoga, bilo je dovoljno za nemačku političku elitu Maskovog iritirajućeg materijala. Amerikanac je bespoštedno i provokativno, ne birajući reč, napao (i napadao) dve ključne ličnosti nemačke države, kancelara i predsednika republike. Olafa Šolca je nazivao „klovnom“ i „budalom“. Franka Valtera Štajnmajera „nedemokratom“ i „tiraninom“. Bio je to njegov odgovor (utuk) na predsednikov govor održan 27. decembra prošle godine povodom raspuštanja parlamenta. Šef države je tom prilikom upozorio na opasnost od manipulisanja (predstojećih) parlamentarnih izbora. Uz konstataciju da spoljni uticaji predstavljaju „opasnost za demokratiju“, bilo da su skriveni, kao nedavno na (predsedničkim) izborima u Rumuniji, ili „otvoreno i neuvijeno kako se to sada intenzivno radi na platformi Iks“. Direktna prozivka upućena Masku. Promptni odgovor (ono o Štajnmajeru kao „nedemokratskom tiraninu“) vlasnik platforme Iks je završio rečima: „sram ga (Štajnmajera) bilo!“
Predsednik republike i šef vlade su se, u početku, poneli krajnje uzdržano. Prevladali su, očigledno, državnički rezoni i razlozi. Nije bilo uputno ishitreno juriti lisicu a isterati vuka: Mask nije samo najbogatiji čovek planete nego i (uskoro i zvanično) najbliži savetnik i čovek od (posebnog) poverenja najmoćnijeg državnika na svetu.
U Štajnmajerovom uredu su ostali pri prvoj izjavi i konstataciji da su Maskove kritike „primili k znanju“. Olaf Šolc je, međutim, bio u drukčijoj, delikatnijoj poziciji. Našao se usred izborne kampanje, s pretenzijom (trenutno malo realnom) da se posle vanrednih izbora opet domogne kancelarskog trona, pa ćutanje nije bilo preporučljivo. Primetno je, međutim, bilo u odgovoru Trampovom savetniku „hodanje na vrh prstiju“ i filigransko biranje (manje iritantnih) reči. Najpre je vladina portparolka pokušala da to učini benignom duhovitošću kako (i) Mask ima pravo na sopstveno, slobodno mišljenje, uz (poentiranu) opasku kako i sloboda mišljenja, na kraju krajeva, može da pokriva moguće besmislice. Kancelar je, u sličnom tonu, primetio da sloboda mišljenja važi i za milijardere, ali ona takođe znači pravo drugome (u ovom slučaju njemu) da ukaže na stvari koje nisu uredu. Konkretno: Maskove konstatacije, zaključuje kancelar, nisu dobar politički savet, „odlučno kažem da demokratske stranke u Nemačkoj to vide drukčije…“
Ono što je kancelar obazrivo „cedio kroz zube“, stranački prvaci su, oslobođeni državničkih obzira, otpozdravljajući Masku, činili direktnije i glasnije. Lider demohrišćana (konzervativaca) Fridrih Merc, najizgledniji kandidat za kancelara (ne i apsolutno siguran) bio je, kao i Šolc, uzdržano škrt: čoveku koji je, izletom iz politike, postao milioner u američkom (prebogatom) Blek roku, posebno je stalo do transatlantskih (američkih) odnosa i veza. Konstatovao je, ipak, da su Maskove izjave u prilog AfD-u „nasrtljive i arogantne“. On ne može, kaže, da se seti „da smo u istoriji zapadne demokratije imali takav slučaj mešanja u predizbornu kampanju jedne prijateljske zemlje“.

OPASNE NAMERE Lider Socijaldemokratske partije (SPD) Lars Klingbaj bio je, međutim, izričitiji i direktniji. Oštro je osudio milijarderovo mešanje u nemačke parlamentarne izbore i Maska, u tom kontekstu, uporedio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. I jedan i drugi, kaže Klingbaj, žele da utiču na nemačke izbore. Podržavajući Alternativu za Nemačku, stranku koja je, za njega, „neprijatelj demokratije“, i jedan i drugi žele da „oslabe Nemačku i gurnu je u haos“. Klingbaj poziva upomoć Evropsku komisiju. Potrebni su nam, kaže, pravni instrumenti protiv lažnih vesti ali i obuzdavanja moći pojedinaca koji koriste svoj uticaj (američkog milijardera na društvenim mrežama prati dvesta miliona osoba!) kako bi uticali na tokove svetske politike. Zato u Evropi, upozorava, treba da se prenemo i „podignemo guzice“.
Za njegovog stranačkog kolegu i šefa socijaldemokratske poslaničke grupe Rolfa Miceniha (razgovor s novinarima „Špigla“) intrigantno (i zagonetno) pitanje je: koliko su Maskova „klevetanja“ u dosluhu sa politikom nove (Trampove) vlade Sjedinjenih Američkih Država. Micenih, inače, konstatuje da je Mask „prekoračio granicu koja se u odnosima između prijateljskih država ne sme prekoračiti. Vicekancelar i kandidat Zelenih za kancelara Robert Habek je uveren da Maskovi napadi imaju „logiku i sistem“: ciljaju na slabljenje Evropske unije…
Ima među nemačkim političarima (i) onih koji u Maskovim pohvalama Alternativi za Nemačku kao jedinoj „iskri nade“ za ovu zemlju, vide milijarderov poslovni interes. On već ima fabriku „Tesla“ u Brandenburgu, prvu američku firmu koja proizvodi električne automobile na evropskom tlu. Hvali program Alternative, čija namera je da smanji prekomernu državnu regulativu, smanji poreze i „oslobodi tržište“.

OSTAVKA U „VELTU“ Komentar Ilona Maska u „Velt am zontagu“ izazvao je, uz politički, snažan medijski potres. Mediji su, naime, oštro politički opomenuti (a slično upozorenje stiglo je i iz esnafskog udruženja) da ne smeju biti platforma sa koje će se lansirati „stanovišta autokrata“ (u ovom slučaju ciljalo se očigledno na Trampa) i „njihovih prijatelja“ („nacrtan“ je Mask).
Epicentar medijskog potresa bio je, očekivano, u redakciji „Velta“, lista koji je zasut kritikama. U uredničkom timu planula je žustra i žučna rasprava. Ona je, za sada, odnela jednu žrtvu: urednica komentara, na čijoj strani je objavljen sporni Maskov tekst, podnela je neopozivu ostavku. Tekst je, očigledno, osvanuo na stranicama „Velt am zontaga“ mimo nje.
Jedni su u uredničkom timu oštro osudili objavljivanje teksta. Drugi su branili pravo na slobodu mišljenja, a time i pravo na objavljivanje tekstova „koji polarizuju“. Tako se, upozoravali su, jačaju i demokratija i novinarstvo. Jedan od ključnih urednika objavio je autorski tekst, na istoj strani, uz onaj Maskov. Saglasio se sa milijarderovom dijagnozom koja se tiče (prevashodno) ekonomske situacije u zemlji ali ne i sa Maskovom terapijom koja je, kaže, fatalno pogrešna…
U medijskim i političkim spekulacijama nastalim povodom objavljivanja teksta Ilona Maska, koje su poprimile razmere afere, nije mimoiđen ni prvi čovek velike Špringerove imperije (prisutna je, najviše preko tabloidnog „Bilda“ u četrdesetak zemalja) Matijas Defner. Neki su, naime, izvlačili zaključak da je upravo on, na diskretan način, „kumovao“ objavljivanju Maskovog teksta iz činjenice da je Defner prijatelj (čak obožavalac) američkog milijardera…
Jedno je u čitavom ovom slučaju, koji je poprimio razmere smišljene političke diverzije – usred izborne kampanje, od čoveka s bliskim vezama sa ponovnim stanarom Bele kuće – sigurno: od svega bi na februarskim izborima, usred zime kad im vreme nije, mogla da profitira anatemisana Alternativa za Nemačku. Njene akcije ionako trenutno stoje dobro: prilično pouzdana istraživanja predviđaju ovoj stranci osvajanje drugog mesta, odmah posle Mercovih demohrišćana.
U svakom slučaju, Alis Vajdel, kandidatkinja ove stranke za saveznog kancelara, požurila je da se srdačno zahvali Ilonu Masku. U kratkoj poruci na (njegovoj) platformi Iks Vajdel se „saglasila“ sa Maskom da je Alternativa „jedina alternativa“ za Nemačku i njena „poslednja (spasonosna) opcija…“