КЛИЗИ ЛИ ЕВРОПА КА УКРАЈИНСКОМ МОДЕЛУ

Да ли је рат у Украјини само увод у општеевропски сукоб, који може да постане неизбежан оног тренутка када економске и социјалне прилике у Европи постану неиздрживе?

Вашингтон је тајно снабдевао Украјину наоружањем месецима пре почетка руске Специјалне војне операције, саопштио је одлазећи амерички државни секретар Ентони Блинкен. Како је открио, Америка се „постарала да знатно пре почетка конфликта, још у септембру 2021. године, испоручи Украјини велику количину оружја“. То јест, исти човек који је то чинио, у тајности од целог света, сада то и признаје. Док су из Беле куће и Стејт департмента јавно говорили како су забринути због „руске агресије“, истовремено су кришом дотурали Кијеву све неопходно за рат дугог трајања – какав сада имамо. И са преко милион људских губитака, што погинулих, што на друге начине избачених из строја. О материјалним губицима, разарањима, избеглим и расељеним лицима, дечијим патњама и уништеним судбинама, да се и не говори. Све је то могло да буде избегнуто да се Америка није мешала са стране – и сукоб би био окончан за неколико месеци. Територијални и људски губици Украјине били би далеко мањи, чак и у најгорем случају. А заправо, до сукоба не би ни дошло, јер Кијев не би имао ресурса за борбу, па би били примењени Мински споразуми, потврђени још 2015. одговарајућом резолуцијом СБ УН.
Све је, међутим, испало другачије. То је доказ да је Вашингтон желео сукоб Русије и Украјине, баш какав имамо сада, јер је тиме убио више мува одједном. Москва је пала под санкције Запада, Русија је челичном завесом раздвојена од Европе, док је сам европски континент доспео под чврсту чизму Вашингтона – у политичком, економском и војном смислу. Истовремено, америчка привреда добила је прилику да у огромној мери усиса економске ресурсе својих НАТО „савезника“. Па, ко би томе одолео? То је показна вежба за све оне у Европи који су, можда, заиста веровали да „спасавају Украјину од злог Путина“, а сада све јасније могу да виде да су само спасавали поткопане америчке позиције, на сопствену штету.

ВАЖНЕ ЛЕКЦИЈЕ ЗА СВЕ ДИПЛОМАТЕ Чуди, донекле, политичка кратковидост – или је нешто друго у питању – Ангеле Меркел и Франсоа Оланда, који су признали да су варали Владимира Путина приликом потписивања Минских споразума. Желели су, кажу, само да дају Украјини више времена да се наоружа, консолидује и свом силом јурне на Русију! Као да су стварно веровали да тако могу да покоре Москву, што никад нико није успео, а многи су покушавали – између осталих њихове државе пре 100 и 200 година! Уместо да су извукли историјске поуке и постигли трајне споразуме са Русијом, обезбеђујући својим народима мир и просперитет за читав 21. век. Овако, данас сви стрепимо шта доноси 2025. година и да ли ћемо се живи извући из свега.
Ако постоји пример неодговорности, онда је то овај – када вас баш брига за будућност своје државе, али и за све друге који вас окружују и ослањају се на ваше „лидерство“. Америци се у том смислу може много мање замерити – она је далеко, сукоб је не дотиче скоро нимало, нити њене суседе, своје интересе заштитили су на најбољи начин. И што је најважније – ниједан Американац није потписао преварне Минске споразуме, за разлику од Француза и Немаца. Исто као што су шефови дипломатија Немачке, Француске и Пољске „гарантовали“ Виктору Јануковичу безбедност и миран изборни процес – само два дана пре него што је главом без обзира морао да бежи из Кијева! Важне лекције за све дипломате и оне који склапају споразуме са лидерима ЕУ. Јер, никад се не зна шта се крије иза „чврстих обећања и гаранција“.
Портпаролка Министарства иностраних послова РФ Марија Захарова осврнула се на Блинкенове речи, оценивши да је снабдевање Кијева западним оружјем један од главних разлога почетка Специјалне војне операције. „Русија је о томе говорила много година. И за пумпање оружјем из Америке и Велике Британије, као и о бесконачним НАТО вежбама у акваторију Црног мора уз нарушавање руских граница, као и о опасним приближавањима ратне авијације западних земаља нашим цивилним бродовима и границама. Управо зато је један од разлога покретања Специјалне војне операције демилитаризација Украјине“, рекла је директорка Департмана за информисање руског МИП-а.
Блинкен је навео да су тајне испоруке трајале током септембра 2021, али и у децембру, када је Путин упутио Џозефу Бајдену писмо-понуду да се пронађе мировно решење, не само за Украјину, већ за читаву Европу, па и шире. Путинов план за општу дугорочну безбедност у Европи је, поред осталог, подразумевао да Украјина мора бити демилитаризована, а војна инфраструктура НАТО враћена на позиције из 1997. године, када је и започето агресивно ширење алијансе – као директан пут у сукоб који сада имамо. И који може да прерасте у нешто много горе.

НЕКО ЖЕЛИ ДА СИТУАЦИЈА У ЕВРОПИ ПОЧНЕ ДА ВРИ Многи су, крајње површним, а суштински злонамерним тумачењем, рекли да Путин захтева да се све земље које су од 1997. ушле у НАТО – ишчлане! Али, Москва је само тражила да се војни објекти и ратна инфраструктура НАТО демонтира и врати на позиције од пре 25 година, јер представља озбиљну претњу за опстанак и безбедност Руске Федерације, док питање било чијег чланства није помињао. Другим речима, да се све војне снаге САД и других великих западних сила повуку са руских граница око 2.000 километара на запад, док је Москва са своје стране била спремна на сличан уступак – уз озбиљне обостране гаранције и поуздан систем мониторинга. Да се тада, у децембру 2021, кренуло тим путем, онда би 24. фебруар 2022. био само обичан зимски дан, са обичним вестима, као и сваки други. Овако, на осмогодишњицу свргавања Виктора Јануковича, Русија је донела најтежу одлуку да покрене СВО – као једини преостали начин да очува своју будућност као држава.
Да ли је и колико Путин био у праву, може се видети сада, из речи Ентонија Блинкена – да је Вашингтон без много буке снабдевао режим Владимира Зеленског и „џевелинима“ и „стингерима“. Како је рекао државни секретар, управо ови системи су послужили Украјинцима да зауставе Русе у почетку рата на прилазима Кијеву. Додао је још да су САД показале „изузетну дипломатичност“, обједињујући и одржавајући напоре преко 50 држава у снабдевању Украјине оружјем и финансијама.
Остаје без одговора то најважније питање: да ли би за саму Украјину, али и за Европу, било боље без те америчке „изузетне дипломатичности“ и снабдевања несрећних Украјинаца оружјем и парама за сукоб који они никако не могу да добију? И у чијем је све то интересу заиста било, а на коме ће на крају кола да се сломе и платиће највећи цех? И оно најважније – није ли то само увод у општеевропски сукоб, који може да постане неизбежан оног тренутка када економске и социјалне прилике у Европи постану неиздрживе. За сада се тај вентил напетости и незадовољства испушта кроз различите изборе (које припадници „ратних администрација“ редом губе), али када грађани Европе схвате да ни нове снаге немају чаробне штапиће да побољшају ствари без суштинске промене политике, онда на ред могу да дођу радикална, па и ратна решења по моделу Украјине. То је већ, не једном, виђено на европском тлу.
Да то некоме вероватно и јесте циљ, види се и из одлуке Кијева да од 1. јануара затвори доток руског гаса преко своје територије, од чега ће немерљиву штету имати суседна Словачка, али и Чешка и Аустрија. Као да неко жели да економска и социјална ситуација у Европи почне да ври. Део словачке јавности тражи да заузврат Украјини буду прекинуте испоруке електричне енергије преко њихове територије, па је јасно да се полако шири сукоб Кијева са незадовољним „западним савезницима“. Без гаса је остала и Молдавија, која додуше нема ни довољно новца да плати испоруке, што је њен вечити проблем од стицања независности. „Свака произвољна одлука Братиславе или наредба Фицу из Москве у вези електричне енергије, неће довести до прекида увоза струје у Украјину, али сигурно може да доведе до прекида односа актуелне власти Словачке са европском заједницом“, припретио је Зеленски словачком премијеру, уз оцену да је Братислава отворила „други енергетски фронт“ против Кијева.

ИРАЦИОНАЛНА САМОУВЕРЕНОСТ КИЈЕВСКОГ ЛИДЕРА Ова изјава показује да се Украјина од највећег европског извозника струје претворила у хистеричног зависника од европских испорука, што сведочи о слому њене привреде. Друго, демонстрира ирационалну самоувереност кијевског лидера, да може у име Европе да кажњава оне који му нису по вољи – и чији је једини грех што су имали дрскости да се побуне након што им је он укинуо испоруке гаса! Па ваљда једини он сме да уводи рестрикције и нико други. А уколико није ирационалан у својим изјавама, онда је то знак да је Зеленски преузео и управљање Европом, а да сви у Бриселу на то ћуте. То не би превише чудило, ако се зна да се сви праве луди на чињеницу да је човеку истекао мандат пре скоро годину дана и да наставља да влада противуставно.
Зато је у праву Илон Маск када каже да је „Зеленски извео једну од највећих оружаних пљачки у историји САД“! И не може му нико ништа, влада и царује како хоће, шаљући у смрт стотине хиљада људи. И када у интервјуу за „Скај њуз“ ових дана изјави да је „спреман за територијалне уступке“, онда се не само Украјинци с правом питају – а шта си чекао до сад? Сад када више немаш ни струју, ни паре, ни војнике, а остајеш доласком на власт Доналда Трампа и Илона Маска и без подршке Беле куће због које си помислио да си господар света – сада би предавао државну територију, на шта немаш право по Уставу Украјине. Можда баш зато неко и жели да управо нелегитимни и нелегални Зеленски „потпише“ нешто са Путином, па да после увек може да се тај документ прогласи ништавним. Међутим, Кремљ је јасно поручио – са Зеленским нема ни разговора ни договора. Ако не добије нови мандат народа на изборима, он може да потпише само безусловну капитулацију.