ИЗЛОГ КЊИГЕ

Марио Варгас Љоса
Риба у води-Мемоари

Лагуна

Мемоарима Риба у води најпознатији перуански аутор Марио Варгас Љоса омогућио је својим читаоцима увид у кључне године своје младости и у зрелог доба у којима је одлучио да се кандидује за председника Перуа. Први ток сећања враћа нас у период од 1946. године, када је упознао свог оца за кога му је речено да је мртав, све до 1958, када млади писац напушта Перу и одлази у Европу. У другом току сазнајемо како и зашто је Варгас Љоса водио председничку кампању у Перуу која се завршила поразом од Фухиморија у другом кругу. Већ наредног јутра, 13. јуна 1990, поново је отпутовао у Европу и тиме отпочео нови период у његовом животу у којем књижевност још једном „заузела средишње место“. Препознатљивим мајсторским стилом Марио Варгас Љоса износи једноставну истину о кључним фазама свог живота пружајући нам мотиве из којих су настала његова најважнија књижевна дела и могућност да их сагледамо у новој равни. Риба у води представља не само страсно и неизоставно сведочанство већ и једну од најзначајнијих књига из његовог књижевног опуса.

Рејчел Корбет
Мораш да промениш свој живот
Дерета

Огист Роден, прослављени и времешни вајар, завршава свог „Мислиоца” 1902, док у исто време Рајнер Марија Рилке, млади немачки песник необузданих снова и празних џепова, долази у Париз како би написао монографију о Родену, свом уметничком узору. Тада започиње једна од најинтригантнијих прича у модерној уметности и књижевности – прича о пријатељству двојице стваралаца, ментора и ученика, о односу који је инспирисао Рилкеов поетички заокрет, неке од његових најбољих песама и чувена Писма млаом еснику. Како треба живети – питање је које одјекује Писмима, а одговор на то питање уобличен је управо Роденовим утицајем на младу песничку душу и његовом животном филозофијом. Мораш а промениш свој живо не представља исцрпну биографију двојице уметника, већ њихов живописан портрет у сам освит модернизма, са акцентом на међусобном односу и стваралачком утицају, као и односу са другим уметницима попут Пола Сезана, Анрија Матиса, Кларе Вестхоф, Камил Клодел, Лу Саломе итд. Рејчел Корбет овим делом не само да осветљава многима непознату везу између Рилкеа и Родена него и продубљује схватање о природи саме уметности и месту које она заузима у нашем животу. 

Џон Болтон
Соба у којој се све догодило:Трамп: мемоари из Беле куће
Чигоја

Књига која је пред вама пружа увид у детаље функционисања Трампове Беле куће током седамнаест бурних месеци које је Џон Болтон провео на месту саветника за националну безбедност. Она на најбољи начин показује и све врлине и мане америчког политичког система, али и глобалног положаја, рањивост и резистентност и даље једине глобалне суперсиле. Приказана је, такође, на прави „шекспировски” начин, сва сложеност Трампове личности, као и његовог окружења које је, у сталном надметању за његову пажњу, која је, попут сламе, лако запаљива, али не баш и дуготрајна. Посебну вредност књизи дају оригинални Трампови твитови, који ће, имајући у виду њихов значај, једног дана истраживачима његове спољне и безбедносне политике можда играти важнију улогу. Добро дошли у двадесет први век. Сваки пут када се помињао лик Благоја Јововића, историчари и новинари ограђивали су се користећи фразе као што су „наводно“ или је извор био просто „причали су ми људи“.

Марија Јововић
Благоје Јововић српски херој у вучјој јазбини
Прометеј

Лик и дело овог српског хероја, годинама нису били истицани, а тек од недавно о њему се почело јавно говорити. Недостатак информација била је велика препрека у постављању Благоја Јововића на заслужено место међу историјске великане. Појавом књиге Благоје Јововић – српски херој у вучјој јазбини коју је приредила његова ћерка Марија Јововић, многе ствари постале су јасније. Сада слободно можемо рећи: Благоје Јововић је херој, осветник, који је својом руком донео правду стотинама хиљда убијених Срба. Два метка испаљена из пиштоља Благоја Јововића умириће многе немирне духове много година након њихових убистава. Благоје Јововић је човек који је стао на пут „балканском Хитлеру“ – Анти Павелићу. Године 1957, дана 10. априла, овај брат по храбрости Гаврила Принципа промениће ток историје, у потпуној тајности. Ћутао је све до 1998, када се исповедио Амфилохију Радовићу, а касније и целом свету, открито своју највећу тајну – ,,Ја сам убио Анту Павелића.“

Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић
Алија: улема или балија
Лагуна

Према речима Емира Кустурице, ,,ова књига нам отвара лик Алије Изетбеговића у огромном спектру, гдје доминирају сивило његових увјерења, слабост карактера и начин на који је био теледиригован из срца колонијалног Запада. Човјек са лажно замишљеном фацом до краја је у себи исцрпио ужас празнине чије посљедице ће дуго плаћати његови сународници. Ненад Кецмановић и Дарко Танасковић су написали важну и занимљиву књигу. ,, Александар Врањеш, амбасадор БИХ у Србији сматра да је овде реч о
капиталном делу ,,два изузетно компетентна аутора. Кецмановић и Танасковић маестрално комбинују психолошко портретисање личности Алије Изетбеговића с анализом његовог политичког дјела и исламистичких списа. Књига понајвише казује о негативном насљеђу ’оца нације’ које као ноћна мора притишће и свијест савремене генерације бошњачког народа. Дефинише политичку праксу и власти и опозиције, и исламиста и грађаниста, те трује односе са друга два народа у ’немогућој држави’. Обогаћена непосредним свједочењима и личним сусретима аутора, књига се чита надушак.“

Џу Лијандгџи, Је Ланг
Увод у кинеску културу
Академска књига

Професори филозофије и естетике на Пекиншком универзитету Је Ланг и Џу Лијангџи, познати научници у области кинеске културе и уметности, наменили су ову књигу свима у свету који су заинтересовани да се упознају са основама кинеске културе. Поглавља у овој књизи, поред описаних карактеристичних садржаја и основних вредности кинеске културе, посвећена су древним ремек-делима, попут Забрањеног града, Небеског храма, скулптурама ратника од теракоте, као и традиционалној кинеској архитектури, књижевности, филозофији, музици, позоришту, медицини, кухињи, друштвеним играма, те уметничким дисциплинама попут калиграфије, кинеског традиционалног сликарства, пејзажне архитектуре и Пекиншке опере.