ИЗЛОГ КЊИГЕ

Ентони Еверит
Александар Велики
Лагуна

Више од две хиљаде година је прошло откако је Александар Велики створио царство које се пружало у све кутке тада познатог света. Захваљујући причама о догађајима из његовог живота, било да су тачне или су само легенда, његов лик је присутан у нашој машти, а његова баштина тумачила се различито у сваком добу: у средњем веку постао је пример витештва, био је звезда ренесансних слика, а до почетка двадесетог века чак је почео да личи на енглеског џентлмена. Но, ко је био Александар у своје доба? У књизи Алексанар Велики Ентони Еверит суди о Александровом животу на основу мерила његовог времена и разматра противречности у вези са њим. Упознајемо радозналог македонског краљевића, опчињеног науком, истраживањима, и Илијаом. Како је његово царство расло, Александар је показивао поштовање према традицијама нових поданика и брижљиво спроводио власт над својим огромним територијама. Но, имао је и мрачну страну. Као окорели освајач, Александар је славио рат и понекад је чинио свирепа зверства. Док расправа о значају његовог живота и даље траје, Александрова смрт остаје обавијена велом тајне. Да ли је умро од природних узрока – јаке упале или оболеле јетре – или су га убили његови заповедници, бесни због тиранског понашања свог вође? Објашњење Александрове смрти може се наћи само у ономе што знамо о његовом животу, а Еверит се усуђује да реши ту загонетку и понуди нам крај приче о Александру који нам је толико дуго измицао.

Мохамеду улд Слахи, Лари Симс
Дневник из Гвантанама
Лагуна

„Верзија пакла, која превазилази Орвела, превазилази Кафку: непрекидно мучење које су преписали лекари из Вашингтона.“  Џон ле Каре
Издавачки догађај без преседана: први и једини дневник притвореника који је још затворен у Гвантанаму.
Од 2002. године Мохамед Слахи је затворен у притвореничком логору у Заливу Гвантанамо на Куби. Свих ових година Сједињене Државе га уопште нису оптужиле за неки злочин. Један федерални судија наредио је марта 2010. његово пуштање, али влада САД-а је оспорила ту одлуку и нема назнаке да Сједињене Државе намеравају да га пусте.
После три године заробљеништва, Слахи је почео да пише дневник и препричава живот пре него што је нестао у америчком затвореништву, а затим и „бескрајно путовање по свету затвора“ и испитивања, као и свакодневни живот откад је притвореник у Гвантанаму. Његов дневник не само да је жив запис о погрешном спровођењу правде већ и дубоко лична аутобиографија – ужасавајућа, пуна црног хумора и изненађујуће елегантна.
Дневник из Гвананама, прво сведочанство овакве врсте, документ је од огромног историјског значаја, штиво које заокупља пажњу и пружа занимљиве податке.

Маријана Енрикес
Све што смо изгубили у ватри
Дерета

Реч је о причама које су уједно класичне и потпуно модерне, активистичке и апатичне, мрачне и комичне, обележене су аргентинском немирном историјом и савременом политичком климом, уроњене у црну магију и празноверје, говоре о протестима против насиља, хикикоморију, серијским убицама, љубомори, сломљеним срцима, напуштеним или уклетим кућама… Приче Маријане Енрикес дотичу се бројних политичких и друштвених тема, а иза необичних или језивих догађаја којима обилују, често се крију љубав, емпатија, пријатељство и хумор. Ове хипнотичке приче, грациозно гротескне, приказују свет у којем се стварност преплиће са бизарним елементима људске природе, где мистерија и насиље коегзистирају са поезијом, а безнађе са хумором, И потврђују да је Маријана Енрикес један од најупечатљивијих савремених књижевних гласова. Збирка Све шо смо изубили у вари води нас у само срце таме, и урања болом и лепотом у пламен и мрак постојања.

Милош Војиновић
Визије будућности: Југословенски простор 1914-1918.
Тематска збирка докумената
Академска књига

Збирка докумената Визије будућности: југословенски простор 1914–1918, коју је приредио др Милош Војиновић, представља најважније програме, планове, декларације, резолуције, манифесте и меморандуме, које су током Првог светског рата стварали појединци пореклом са југословенског простора и његовог ближег окружења. Ова збирка представља све најважније, често дијаметрално супротне, визије будућности које су обухватале простор који ће по завршетку Првог светског рата припасти Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Поред материјала на српском, зборник доноси и преводе са једанаест других језика. Пред читаоцем се налази избор песама са српском тематиком ауторке Ивон Естаси из збирке У другој отаџбини објављене у Паризу непосредно посла завршетка Првог светског рата, 1919. године. Поред нових песама, ова збирка садржи песме које је ауторка већ објавила за време рата, 1916. године у Ниму, у мање обимној збирци насловљеној На рубу епопеје, такође посвећеној Србима.

Ивон Естаси
У другој отаџбини
Прометеј

Збирку песама На рубу епопеје, Естаси је објавила на брзину. О томе говори датум предговора од 3. фебруара 1917, Жана Екара (1848–1921), песника, писца и драматурга, члана Француске Академије, најугледније научне и уметничке институције у Француској. Предговор је изгледа придодат збирци накнадно, с обзиром на то да она као годину издања наводи 1916. Без посебног надахнућа, Екар је љубазно подржао објављивање збирке и, у духу тренутка када су они писани, назвао стихове И. Естаси љупким и пријатним, „ратничке привлачности која је сасвим Француска“. Песникиња се побринула да примерци збирке буду послати на адресе српских школских власти у Француској.Много већи одјек међу Французима и Србима имала је збирка У другој отаџбини објављена после рата, 1919. године. За ово издање, Екар је написао нов предговор у коме је потврдио своје речи из 1916. године и подржао настојања да се збирка продаје у прилог добротворних организација. Књигом Марија Тоскана о Србији и уласку Италије у рат 1915. године, издавачка кућа Прометеј наставља да кроз едицију Србија 1914–1918. упознаје читаоце српског говорног подручја са делима о Првом светском рату у свету новијег времена као и радовима савременика и историчара између два светска рата.

Епископ Јован (Пурић)
Венац истине, доброте и лепоте
Православна реч

Први део књиге садржи 32 поглавља која су краће садржине али изражавају догматско-уметничке хришћанске ставове о икони.
У другом делу монографије, под називом Српско наслеђе, су описани најзначјнији српски православни манастири са посебним освртом на уметност у њима која је у трену стварања превазилазила домете ренесансног сликарства тог периода. У делу који носи назив Српска слава говори се о иконама и житијима српских светаца кроз векове, од најранијих периода до савременог доба. У њему је садржано све оно што се налази на Унесковој листи заштићене баштине једног народа. Ова књига може да буде залог за будућа добра српског народа јер на врло научан начин уједињује у себи сву лепоту Јеванђеља, Православља и Светосавља.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *