
Док чекамо да нам из Вашингтона пошаљу неког ко ће да зајаше српског коња кога је Крис оседлао…
Одлази нам Крис. Остаћемо без прокуратора који се може, као нико до сада, похвалити (вероватно ће то убацити у друго издање мемоара) да је Србе понижавао као нико досад. Баш нам је, што се каже, нану нанину. Ту није било мржње, за коју би се могао наћи разлог: у зиму 1961. син америчког дипломате у Београду Кристофер Хил по доласку из школе са Топчидера затекао је разбијене прозоре на кући у којој је породица становала. Зидови исписани графитима „Јенкији, идите кући“, „Лумумба“ и „нешто што се завршавало са ЦИА.“ Дечак није знао да је ЦИА убила председника Конга Патриса Лумумбу. Ни држава, ни народ у Београду тада нису волела кад Америка убија.УБИЈАЊЕ И МИРЕЊЕ Живот иде даље, па је Кристофер Хил, не само сазнао зашто се на зиду оне куће појављивало ЦИА, него је и сам организовао, баш овде по Југославији, Србији, радње у којима су убиства саставни део ширења демократије. После организиованих убијања Хил је организовао мирења.
Tо показује да је он одличан дипломата земље која у два и по века свог постојања – само 16 година није ратовала, организовала убијања, пљачкања, терорисања народа широм планете. Од Другог светског рата Америка којој су служили Хил, отац и син, покренула је 32 војна сукоба у десетинама земаља, плус преврати, организовања „демократских“ избора са „добрим крајем“… Иза дипломатисања Хилове земље остали су милиони гробова и несамерљива рушења. Онда би они тако унижене и сатрвене народе приводили демократији – без емоције.
Ако читате Хермана Нојбахера приметићете да Хитлер никад није успео да од Недића направи оно што су Американци правили с Ђинђићем, Тадићем а онда са Александром Вучићем. Даје се све ни зашта! И нема намере стати док ичега и икога има.
То би Хил, не може се рећи цинично, називао „Србија иде у добром правцу“. Јер америчка политика подразумева – милосрдног анђела. Уништава те, а тражи да се радујеш. Нисам убеђен и да овакво биће може да има савест. Њима из „стаклене куће на брегу“ то никад није требало. Јер они милом или силом у жртву имплементирају клицу самопоништавања.
ДОВИЂЕЊА, СРЕЋАН ПУТ Формално најистакнутији чланови српског друштва испраћају ових дана Кристофера Хила као највећег српског добротвора. Пријеми, пригодне речи, руковања… Можда и нека суза падне. Капои којима се посрећило, захваљују се егзекутору њихових сународника. Иако је урадио велики посао, они који су га послали, неће истрошеног војника овако дочекати. Иронија која, ипак, спасава од нихилизма. И „ми“ би то морали разумети. „Према мом скромном мишљењу“, говорио је Ганди „не сарађивати са злом у једној је мери обавеза као и сурађивати с добрим“.
Не знам шта је К. Хила натерало да иде да се „поздрави с Београдом“ (после КК Партизан дошао је да гледа и Звезду). Ваљда, кад се окружиш кловновима (Кустурицине класификације) није ти тешко да помислиш да су они народ. Навијачи, контрасвет у односу на Марка Ђурића, певали су: „Делије, Делије ајмо сви у глас, амбасадор Кристофер Хил пуши…“ (Sorry! У новине то не може.) Онда су, дојуче дисциплиноване делије, запевале и Хилу баш блиском А. Вучићу. Па су донели заставу пред Хилову ложу: „Нема предаје.“ Што би у преводу било: Џаба си кречио по Косову! САЈ који зна како треба, обустављао је ту комуникацију.
Крис је устао и отишао. Може бити да је љут што Срби нису захвални за све што је за њих урадио. И може бити да се сетио да после шест и по деценија – мало се тога код Срба променило. Мало Срба за „прави правац“ има. Једино они имплементирани. А и он и његов отац су дали све од себе.
Али резултата има. Баш ових дана гледамо на јавном сервису помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања – по имену Џејмс О’Брајан:„Ми не желимо да Русија управља овом кључном фирмом у Србији (мисли на НИС). Дакле, једини начин да ризик буде нула јесте да удео руског власништва буде нула. То је позиција са којом улазимо у овај разговор.“
Ово би се увек звало ултиматум. Нула није број. Нула је ништа. А и уговор се склапа са ништицом. Човек који ово изговара је одлазећи. Његова партија је изгубила изборе. Али „ми“ журимо да баш с њим радимо на – стратешком дијалогу! То је тај „добри правац“ (права демократија без народа) за Србе и Србију. Како нас је Хил научио. Искористите сваки тренутак да радите против себе. Наше власти он је оспособио да то узму као – добро. Удео руског у Америци није и неће бити нула – али нашли су Србе који раде да то себи среде. „Свету не прети опасност од људи који чине зло, него од оних који то допуштају.“(Ајнштајн)
Овај О’Брајан, после билатералних и ко зна каквих сусрета с министром Србије, не мисли да са Србима треба да разговара као са бићима која имају људски мозак: „Русија је НИС купила за веома малу своту и сада извлачи више новца из Србије него што може да потроши у Украјини.“
Све је овој реченици блесаво. И било би смешно да се не ради о нашој судбини. Приватизација која је спроведена у овој земљи (и у читавој Источној Европи) у складу с Вашингтонским консензусом била је дај-шта-даш, али прво мораш да даш западним корпорацијама. Донесени су и закони и стратегије да то њих што мање кошта. Сетићете се: шећерана за 1 евро! Друга суманутост је тврдња да је руски профит толики да покрива трошкове рата у Украјини. А посебна је безобзирност што се не узима у обзир да се највећи део Гаспромове зараде реинвестирао у Србији. Али то није важно оваквој власти у Београду.
СТРАТЕШКО САМОУБИЈАЊЕ Онда овај суперкреативни чиновник у Београду – у образложењу зашто се уводе санкције НИС – користи оптужбу да је „то готов новац којим Русија купује полупроводнике од Кине како би могла даље да производи оружје.“ Како му ово паде на памет уБеограду. Па то нафте што троши Србија је кафена кашичица у глобалном базену.
Русија дневно извезе у Кину – 2,05 милиона барела нафте. То је ваљда довољно за те полупроводнике! А Србија дневно троши 76.000 барела!? Увоз Кине из Русије је 2698 пута већи од српске потрошње. А и то је од 2022. из Ирака, Казахстана и Норвешке. Има ли овде неко ко ће рећи: Shut Up!
Наравно, тај чиновник у одласку обећава и помоћ: „Ако Србија буде поштовала закон у потпуности, уклониће руски капитал. Верујемо да ће Србија временом од тога имати користи и да потрошачи неће испаштати због тога.“ Верујемо? Временом? Каква гаранција!? Ко то у Србији може узети озбиљно?
Не опуштајте се. Може. У току је успостављање стратешког дијалога са Америком, који води наш Марко Ђурић, кога је наш председник баш припремио. Послао га је у Вашингтон четири године да га инструктори из Ленглија спреме за министра иностраних послова Србије. Пре него што ће стићи отуд, прокуратор Хил га је јавно препоручивао, а председник хитно поставио за министра.
Зато овај истакнути кловн (Кустурица, да) скоком објасни како очигледна предаја остатака суверености несрећне Србије „има изузетан значај и за међународни положај Србије“ и „није на штету односа Београда са другим међународним партнерима“. Звучи као да је Марк решио квадратуру круга.
ГУБИТНИК НЕ КОЧИ Наш Марк – у чији мозак стаје да је апсолутна нормалност ултиматум да се удео учешћа, једне од три највеће силе у свету и четврте привреде у свету, у изузетно важном послу за Србију тако диверзификује да буде нула – објасниће да је амерички терор – партнерство које „уводи редовност у размену између наших институција и доприноси развоју односа у областима економије, нових технологија, културе и просвете, са већим бројем стипендија.“
Пошто није све успео да угура у исту реченицу додаје „да ће сарадња обухватити и домене одбране и безбедности, као и разматрање спољнополитичких тема где Србија и САД можда немају потпуну сагласност.“ Знате да није све рекао, а кад сазнате ухватићете се за главу. То нама стратешки дијалог носи.
И?
Ништа.
Колико год да су учили Марка, он остаје кловн: „Улазимо у фиоку пријатељских држава, што је изузетно значајно за Србију.“ Срећа у робовском мозгу је – фиока. Да тако склоњени не слушамо како наше пријатеље „брине и продубљивање односа с Кином“.
Наш председник, који се окружио кловновима, има таленат да увек вуче на губитничку страну. Кад је позван у Казањ на самит БРИКС-а, а он панично бежао: народ је могао да види како се као риба на сувом праћака а даје све (и Косово, и рудно благо, и достојанство) да би и њега и народ понижавала ЕУ; Американци су могли да виде да он не уме да налази савезнике који би их ометали да раде шта хоће, а свет из Брикса је видио лидера историјског народа у којег се не можеш поуздати.
Сад нема тога на свету ко не уочава да Америка губи рат у Украјини, нема ни у Европи никога ко види да се партнерство с Америком исплати – али Србија ту не ситничари. Кад можемо да дамо буџет и по за Експо [А да ми купимо Гренланд? Сигурно је јефтинији од ЕКСПО!], шта је нама да решавамо проблем нафте уз америчку помоћ. Вучићеви кловнови ће се тога држати до последњег Србина. Што Украјина мање личи на себе са почетка специјалне операције, то Србија више личи на Украјину. Можда нам Марк, пошто је једном израелском листу поносно открио да је Јеврејин, бане на чело државе као Зеленски.
ЗНАМО ШТО НИКО НЕ ЗНА Док је Србија као камен бачен у воду, свет се убрзано мења.
И Хрвати сад брину о руској карти. Американци су им направили државу, Унија их је прихватила у „европску породицу народа“, НАТО им помогао да протерају Србе и обавезује се да их брани, али они убедљиво дају подршку председнику који обећа – неће слати Хрвате на источни фронт.
У Румунији се гласно чује отклон према употреби румунске територије и људства за фронт према Русији. Словаци, Мађари, Грузинци имају гард… А ми дајемо Марку Ђурићу да нам среди с Америком стратешке односе. Јесмо ли „ми“, представљени памећу Вучићевих кловнова, једини који виде нешто што нико не види?
Оливер Стоун објасни да је Хилово чедо Косово „гангстерска држава“. „Бомбардовали смо град у Европи, Београд, 1999. Размислите о томе.“ Косово је „кршење на најдубљем нивоу свега о чему говоримо… Али, ми смо рекли да су слободни, да више нису део Србије. Такво Косово је гангстерска држава са великим циљем. Био сам тамо, могу вам рећи да је страшно оно шта се догодило.” И, остатак света има „потпуно другачије виђење онога што се десило, у односу на Запад. Око 96 одсто Руса сматра да се догодио ратни злочин.“
Наш председник, који је предао гангстерима све што је држава Србија тамо имала, жали се на Куртија који се са незаштићеним Србима игра као мачка с мишем. Иако им је председник обећавао да неће дозволити „нову Олују“. Америка јесте ударала шаком о сто, али Косово је државом постало уз свесрдну помоћ Београда. Јесте, Хил вазда бејаше ту.
Не знам да је у историји Србије, која јесте шарена, постојао владар који се борио свим силама да му отму део државе. Једино од одбрамбених средстава које председник показује: Живела Србија! Крис има разумевања за ту буку и глумљени бес.
ПУТУЈ, ЕВРОПО И најокупиранија земља у Европи се усуђује да покаже да више није вољна да слуша америчке окупаторе. Ми вапимо да нас окупирају. Стратешки!
АфД, немачка странка у успону, улази у изборни циклус (избори 23. фебруара) са програмом – одустаје се од санкција Русији, иде се на „пооштравање миграционе политике, напуштање евра и излазак из ЕУ“, плус тежња ка „интересно заснованим односима са водећим светским силама, укључујући САД, Кину и Русију“. И излазак из НАТО је у оптицају. Али док држава направи војску. Странка иде ка освајању четвртине парламента. Марка Ђурића у Вашингтону нису учили да брине ни о једном националном интересу осим о америчком.
Ево, шаљемо и Драгана Шутановца за амбасадора у Вашингтон. Жуто, жуће, најжуће. Има ли оних „лојалисти“? Иду ли у црквицу? Важи ли заклетва? Или је то само било храбро име за кловнове?
Док чекамо да нам из Вашингтона пошаљу неког ко ће да зајаше српског коња кога је Крис оседлао, да нема студнтског праведног бунта остајало би нам само очајавање. Овако, српски народ није без наде.
Савршено, беспрекорно, свеобухватно… Наравно, ради се о овом тексту г. Родића. И сама сам, у својих 540 критичких лпментара , досад показала потпуну сагласност са сваком мисли и тврдњом аутора текста. Посебно, да Хил, или Курти као ни сви остали „пријатељи“, уопште нису криви – ни за шта! Њихово је било да што боље користе неукост, кукавичлук, удворништво, сервилност… једног човека који је зајахао Србију као истински газда; председника који је нанео немерљиве штете јер је на тањиру пружио „пријатељима“ све што су тражили – и што нису тражили.
И усред кризе, прави шлаг на торти је, именовање „жутог“ Шутановца за амбасадора. Једнако паметно као и Милићке за исто у Хрватској, ангажовање Блера(!!!) за свог саветника, Брнабићке за премијера и… а ономад, Чомићке… итд. Чиме је бескрупулозно гурао прст у око народу. Уз све безакоње, корупцију итд. није се чудити протестима у земљи! И даље чини глупости, надајући се да ће се ствари разводњити. А ко може да сачини коначан списак захтева бунта, кад се глупости и шете само множе!
Сад прави некакав покрет… Ко ће да се одазове? Само присталице СНС и… добиће још један СНС унутар СНС! Да ли је то стварно прибављање мишљења паметних људи за напредак Србије? Ма какви! Живи били па видели!
Вучић / Сад прави некакав Покрет за народ и државу… још један СНС унутар СНС! Уна, коментар ти је одличан!
Ја сам то прокоментарисао: Још једна Централна Српска Листа за народ и државу (по моделу Српске листе за Косово) која се поставлја изнад СНС-а, омасовлјена новим чланством – да настави унутрашнју политику о свим суштинским питанјима за Србију, првенствено Решенје за Косово – ФИНАЛИЗАЦИЈУ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА и агенду ОХРИДСКОГ СПОРАЗУМА за нормализацију односа (медјусобно признанје) и чланство Косова у УН! На тај начин Покрет за народ и државу ће преузети одговорност уместо преговарачког тима на челу са Вучићем који су Бриселски споразум довели пред свршен чин да не може назад, а косметски срби сатерани у гето
у држави Косова!
Председник Вучић је од раније покушавао неким иницијативама да реши Косово:
ППРВО: предлагао унутрашнје разграниченје као најболје решенје (није рекао какво: да ли измедју Србије и Косова или измедју Срба и Албанаца на Косову;
ДРУГО: Формирао Мини Шенген (Отворени Балкан) са Македонијом и Албанијом, као за економско-тржишно повезиванје, иако смо имали ЦЕФТА СПОРАЗУМ који је још на снази. Али БиХ, ЦГ и Косово нису се приклјучиле (по неким извештајима ОТВОРЕНИ БАЛКАН предвидјен од шест Република: уместо Словеније и Хрватске приклјучују се Албаника и Косово. У том саставу муслимани ће имати убедјиву већину над православцима, што не неизвесно како ће у будућности функционисати);
ТРЕЋЕ: Вучић сазвао СВЕСРПСКИ САБОР са дијаспором за јединство и слогу, да уједини српски народ, иако су косметски Срби пред финализацију Бриселскох преговора сатерани да живе у гето по шиптарским законима. За нормализацију је требало прво да се врате на КиМ 250-300.000 хилјада протераних Срба и да се врати сва српска и државна имовина Србима;
ЧЕТВРТО: Да се пребаци надлежност и одговорност на СРПСКИ ПОКРЕТ за народ и државу! У реду је Српски покрет, али д се одбаци Бриселски и Охридси споразум!!! Напомена:
МИЛИЦА ДЈУРДЈЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ, председница „Заветници“ је на својим скупшвима позивала на национално оуплјанје да се покрене суверенистички Српски покрет за народ и државу. То је наговстила и на заднјој седници када је Вучић одговарао на питанја посланика. На излаганје Милице Стаменковдки… Вучић је оштро критиковао и омаоважаво да ће за два дана да сруши Србију. Након извесног времена ОН је примио Милицу и „Заветнике“ у коалицији са СНС-СПС (блокирао нјене критике и политички-суверенистички правац). Да скратим.
Lapsus calami – СЛОБОДАН РЕЉИЋ!
Vama bivšim koministima sve loše pocinje sa AV.
Zaboravljate zasluge Tita I njegovih poslušnia.
Nego, niko ne daje rješenje šta bi to bilo dobro uraditi da se rješenje problemi Srbije?
Koliko ja vidim Srbija ekonomski napreduje a to je valjda najvažnije?
Slažem se u dijelu da SAD svugde imaju prste da pokore narode ali ne vidim da su nas baš pokoriti zato sad pokušavaju sa dijelom naroda koji je slijep kod očiju.
Tacno….
Поштовани Рељићу,
не би било згорег да повремено освежите памћење и манете се мантре о праведности студентског бунта. Зна се ко стоји иза њега а тај нам сигурно не жели добро.