ХОЋЕ ЛИ СЕ ТОКИО ИЗВУЋИ ИЗ ЧЕЛИЧНОГ „ЗАГРЉАЈА“ АМЕРИКЕ?

фото: Cabinet Public Affairs Office08

Најновије изјаве званичника Кине и Јапана наговештавају боље уређивање међусобних односа ове две земље, што би било од великог значаја не само за подручје Азије, ком оне припадају, него и за читав свет

У складу са традицијом дугом три и по деценије, министар спољних послова Кине Ванг Ји је и ову годину започео посетама афричким земљама. Овога пута, кинески шеф дипломатије посетио је Намибију, Конго, Чад и Нигерију. Предочена дипломатска традиција сведочи о дубини кинеског стратегијског наступа у глобалним оквирима. Африка је економска, али и геополитичка демонстрациона зона промена које се, сада већ више него видљиво, одвијају у свету, а нарочито на „Црном“ континенту.

КИНА СВЕ ЗНАЧАЈНИЈА АФРИЦИ О поменутој дубини кинеског геостратегијског промишљања и деловања сведочи још једна годишњица. Ове 2025, биће обележено четврт века постојања Форума за сарадњу Кине и Африке, познатог и као ФОЦАЦ (Forum on China/Africa cooperation). Вреди подсетити да је кинески председник Си Ђинпинг почетком септембра прошле године, на самиту ФОЦАЦ-а у Пекингу, најавио да ће Кина у афричке земље уложити 51 милијарду долара и омогућити отварање милион радних места.
Допало се то некоме или не, Кина у Африци постаје све пожељнији партнер, иако мејнстрим медији колективног Запада њен наступ непрекидно покушавају да прикажу у негативном светлу. У складу са прошлогодишњим одлукама из Пекинга, Кина и афричке земље већ су израдиле распоред и развојну мапу пута у оквиру ФОЦАЦ-а за наредне три године.
Кина је обећала да ће чврсто подржавати Африканце у решавању њихових проблема и то на афрички начин, као и да ће предузети практичну акцију како би помогла земљама Африке да уклоне факторе несигурности. Кинеска медијска група подсетила је да се аналитичари слажу да Кина, развојем сарадње са Африком, не намеће сопствене потребе земљама тог континента, већ да сарадњу заснива на темељу принципа узајамне користи и заједничке добити, усредсређујући се на одговоре на развојне потребе Африке.
Кина је током протеклих 25 година, у сарадњи са афричким земљама, на том континенту изградила 100 хиљада километара путева, више од 10 хиљада километара железница, око 1.000 мостова и скоро 100 лука, што је створило велики број радних места и донело огромну корист афричким народима.
Уместо колонијалног приступа, који су западне силе вековима наметале Африканцима, Кина рачуна на принцип узајамно корисне сарадње и интерконтиненталну синергију укупно 2,8 милијарди људи вољних да доприносе светском миру и развоју, а не блоковским поделама, интервенционизму и ратовима.
Али, док Кина доприноси инфраструктурној, економској и политичкој ренесанси Африке, поставља се питање дешавања у њеном најближем окружењу. Добро су познате намере Сједињених Америчких Држава (САД) да мимо преузетих међународних обавеза, које се тичу поштовања кинеског суверенитета, наоружају кинеско острво Тајван, да промене војну конфигурацију у Јапану и да врше притисак на Кину и њен територијални суверенитет из правца Филипина.

ОПТИМИСТИЧКИ СИГНАЛИ ИЗМЕЂУ ПЕКИНГА И ТОКИЈА – Усред најава које указују на намеру САД да на истоку и југоистоку Азије формирају неку врсту азијског НАТО-а, однос између Пекинга и Токија показују благе знаке оптимизма. „Узајамно неповерење чинило се као заштитни знак односа између Кине и Јапана у посљедње две деценије. Потенцијална побољшања у њиховим хладним односима показала су се као топли зраци лажног свитања, а сваки пут када су се два блиска суседа приближила, постајали су још удаљенији. Захваљујући посвећеним напорима с обе стране, сада се чини да постоји стварна могућност да се суморна слика ускоро промени“, наведено је у коментару листа „Чајна дејли“ објављеном другог дана ове године.
Лист је подсетио да се кинески председник Си Ђинпинг у Лими (Перу) састао са јапанским премијером Шигеру Ишибом. Двојица премијера састали су се на маргинама Самита азијско-пацифичке сарадње. Они су се том приликом сложили да се свеобухватно унапреди стратешки однос међусобне користи између Пекинга и Токија, у складу с принципима и смерницама наведеним у четири политичка документа која су Кина и Јапан потписали 1972, 1978, 1998. и 2008. године.
Међутим, током протеклих година односи између Кине и Јапана суочавали су се са изазовима због историјских спорова и територијалних конфликата, попут спора око Дијаоју острва. Јапан је често следио политику САД према кинеском острву Тајван. Кад год би се појавили проблеми у односима две земље, у Пекингу су ти проблеми посматрани кроз призму поменута четири документа којих се Пекинг доследно придржавао.
Савез САД и Јапана Пекинг доживљава као заостатак из периода Хладног рата, сматрајући да је након његовог завршетка овај оквир требало постепено да нестане. Насупрот томе, Јапан је протеклих година јачао савез са САД, покушавајући истовремено да такву своју улогу прикаже у формату фактора мира и стабилности, не само у данашњици већ и у историји Источне Азије, што је међу земљама које су биле жртве бруталне јапанске инвазије у првој половини 20. столећа изазивало отпор.
Кина је истицала да савез САД и Јапана игра дисруптивну улогу у миру и стабилности Источне Азије, тим пре што су те две земље у војно-политичкој синергији пропагирале идеју о претњи која долази из Кине, што је, имајући у виду да су САД хиљадама километара удаљене, несумњиво поткопавало регионални мир и стабилност на истоку Азије, стварајући непрекидне напетости.
Јапански премијер Ишиба је убрзо после састанка са Си Ђинпингом, на самиту азијско-пацифичке сарадње у Лими, у једном од програма (станица ТБС) изјавио да је изузетно важно да као председник владе посети Кину. Истакао је да поверење између највиших лидера две земље не може бити површно, као и да се мора развијати кроз интеракције.
Међу политичким посматрачима су се већ појавиле спекулације да би Ишиба, желео да се са Сијем сусретне пре очекиваног скорог билатералног сусрета са Доналдом Трампом, што би представљало озбиљан поремећај досадашње јапанске праксе. Постоје, наиме, информације да је новоизабрани амерички председник обавестио Токио да би дијалог са Ишибом желео средином јануара, док јапански премијер, који од раније изразито наглашава важност односа Јапана са САД, преферира да њихов први службени сусрет буде у Америци и то у фебруару или нешто касније.
„Чајна дејли“ је, међутим, имајући у виду поруке које је Трамп упутио свим савезницима, проценио да „нема даљих назнака да би Ишиба могао да промени традицију (успостављену) последњих година, према којој јапански премијер обично буде међу првим страним лидерима који посете САД када дође до промене власти у Вашингтону“.

РАЗВОЈ КИНЕ ЗНАЧАЈАН ЗА ЊЕНЕ СУСЕДЕ – Лист је, у редакцијском коментару, потом истакао: „Добро је знати да Ишиба високо цени везе своје земље с Кином и да се нада изградњи већег поверења с Пекингом кроз висок ниво интеракција. На крају, за два блиска суседа, као што су Кина и Јапан, удаљеност само чини да се обе стране још више удаље, док ангажман и сарадња служе интересима обе земље“. У коментару је, такође, истакнуто да су Кина и Јапан постигли „10 важних консензуса за унапређење размене“, током посете јапанског министра спољних послова Такешија Иваје Пекингу.
„Овај корак ка побољшању билатералних односа означен је као сагласност 10 тачака коју су постигли Кина и Јапан, а које покривају области као што су енергично промовисање размене младих, изградња више платформи за размену међу братским градовима, јачање спортске сарадње, као и охрабривање сарадње у културним и медијским областима“, навео је „Чајна дејли“, подсећајући да су се Кина и Јапан обавезали, дакле не само договорили, да ће заједно радити како би „Експо 2027“ у Осаки постао платформа за комуникацију и пријатељство између два народа. Лист је констатовао и да „унапређење међуљудских односа може пружити чврст темељ за боље разумевање и пријатељске односе између два народа“,
Осим тога, Кина и Јапан су у новембру одржали консултације у оквиру механизма високог политичког дијалога у Пекингу. „Све ово помогло је да се поставе темељи за више размена на високом нивоу, које су у последњим годинама биле оскудне, а према најновијим Ишибиним изјавама постале су хитно питање које треба да реше две земље”, наводи „Чајна дејли“.
Кина напросто сматра да у стварности све већих глобалних турбуленција Пекинг и Токио, чији је развој међусобно повезан – како наглашава „Чајна дејли“ – треба да покажу стратешку смиреност и избегну сметње, али и смутње, које долазе од трећих страна, као што је притисак САД у правцу раздвајање и изградње „малих дворишта са високим оградама“.
У Пекингу такође сматрају да је развој Кине прилика, а не изазов свету, а да се то посебно односи на кинеске суседе. „Од есенцијалне је важности да обе земље гледају у будућност и ширу слику билатералних односа, исправно решавају главна питања принципа и конструктивно управљају разликама како би учврстиле политичке темеље билатералних односа и отвориле нове хоризонте за билатералну сарадњу“, поручују из Пекинга.
Промена у Белој кући и повратак једне по много чему охрабрујуће политике са становишта прекида сукоба у Украјини и промене „воук“ парадигме колективног Запада, али и повратак једне по много чему каубојске политике протекционизма, баријера и трговинских сукоба очигледно представља добру прилику да се два важна азијска суседа заједно упуте у бољем правцу међусобне сарадње, што је важно не само за мир у том делу Азије, већ и за стабилност читавог света.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *