Грађанска ТВ непослушност

Студенти и генерални штрајк

Позив на генералну обуставу рада девалвирао је, прво, у „пробу генералног штрајка“, да би се на крају претворио у грађанске непослушности, док његов повод све више одлази у други план а студентска конспирација и нетранспарентност доводе у сумњу намере и деловање дела студената

Ако је судити по изјавама у медијима који су не само подржали генерални штрајк на који су позвали студенти већ и директно се ангажовали позивајући и пратећи догађај тог 24. јануара ове године, штрајк је успео, и више него што се очекивало. Бар тако изгледа на њиховим телевизијама које су само извештавале о штрајку, или на екранима држали паролу „генерални штрајк“.
Позиву на генерални штрајк који подразумева прекид рада на један дан, придружули су се медији, новинарска удружења и организације цивилног друштва, бројни факултети, установе културе, лекари, угоститељи, наставници и професори и други грађани и компаније, наводе медији који су се и сами придружили генералном штрајку. А то су: Н1 Србија, Нова.рс, Данас, Спорт клуб, Цензоловка, новинске агенције Бета и ФоНет, часописи Време, Недељник, Мрежа за истраживање криминала и корупције – КРИК, Аутономија, Жиг инфо, Јужне Вести, Балканска истраживачка мрежа Србије – БИРН, Коалиција за слободу медија Србије, Радио Гораждевац и КоССев портал, Асоцијација независних електронских медија – АНЕМ и њен портал Безбедни новинари и, како кажу, други медији и медијске организације и удружења.
Одазивајући се позиву студената на генерални штрајк, они су поручили да ће на својим телевизијама, порталима и другим комуникацијским каналима искључиво извјештавати о тој теми и акцијама које буду реализоване у градовима широм Србије. Најављен је и 15-минутни прекид програма и затамњивање страница.
„Као медиј посвећен интересу јавности, сматрамо да је наша одговорност да грађанима омогућимо правовремене и свеобухватне информације о догађајима који утичу на њихову свакодневицу и друштво у целини. Зато ћемо у петак извјештавати искључиво о догађајима везаним за генерални штрајк, како бисмо осигурали да јавност буде потпуно информирана о овом протесту“, саопштили су са Н1 Србија у име групације Јунајтед медија, чије седиште је у Луксембургу а не у Србији. И било је тако. Циници би рекли да ни Титова сахрана није била боље ТВ „покривена“, из минута у минут, из секунда у секунд, као овај једнодневни „генерални штрајк“. Наравно, приказивано је само оно што је ишло у прилог штрајку.
С друге стране, медији који нису наклоњени опозицији и студентским протестима тврде да је генерални штрајк пропао, да је Србија тог дана нормално функционисала. „Вечерње новости“ преносе да су грађани пошли на посао, због чега су се у престоници, као и иначе у ово доба дана, створиле саобраћајне гужве. Градски превоз функционише нормално. Продавнице, трафике и сви други трговински објекти отворени су. Људи одлазе у пекаре по доручак. Апотеке су, такође, отворене. Угоститељски објекти раде. Бензинске пумпе такође.., све уз познату паролу да „Србија неће стати“.

РАЗВОДЊАВАЊЕ А почело је тако што су студенти који већ два месеца блокирају 80-ак факултета у Србији позвали све грађане на генерални штрајк. У објави на друштвеним мрежама позвали су грађане да у петак 24. јануара „не идемо на посао, не идемо на предавања, не обављамо свакодневне обавезе. Узмимо слободу у своје руке! Ваше учешће чини разлику.“ Анонимни организатори студентских блокада и протеста у фусноти објаве појашњавају да се „под термином ‘генерални штрајк’ овде мисли на општу грађанску непослушност“. Што ће рећи да се „генерални штрак“ већ у старту разводнио у „општу грађанску непослушност“. Биће да је разлог што у Србији тренутно нема законом прописаних услова за генерални штрајк, па се онима који се одазову на њихов позив да „генералним штрајком“ подрже студентске блокаде и протесте поручују да се од санкција заштите позивањем на „грађанску непослушност“.
Јер, „прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса на основу рада“ је званична дефиниција закона о штрајку који је усвојен 1996. године, у време Савезне Републике Југославије. „Одлуку о ступању у генерални штрајк доноси највиши орган синдиката. Одлука о ступању у штрајк запослених у грани или делатности или у генералном штрајку доставља надлежном органу одговарајућег удружења послодаваца, оснивачу и надлежном државном органу“, каже Закон о штрајку. Према овом закону, штрајк се може организовати у предузећу или другом правном лицу, односно у њиховом делу или код послодавца, као и у одређеној грани и делатности, или као генерални штрајк. Чак и „Проглас“, као главни ментор опозиционих и студентских протеста не усуђује се да каже да се ради о правом генералном штрајку, већ о „генералној проби ‘генералног штрајка’“ (Гојко Божовић).
Да ли је идеја оригинална, или „добачена“ из комшилука, попут „блокадне кухарице“, као инструктивне матрице за студентске блокаде, тек у Хрватској су грађани у истом дану, 24. јануара позвани да масовно бојкотују куповину у трговинама, трговачким ланцима и бензинским пумпама. Хрватски медији су пренели податке Порезна управа да је до 11 сати у петак ( 24. јануара), у односу на прошли петак у трговини на мало 40 посто мање рачуна, а њихов износ је мањи за чак 47 посто. Након тога, према подацима до 16 сати, промет је пао за 29 посто у односу на прошли петак док је износ рачуна такође мањи, за 31 посто. Иницијативу за бојкот покренула је Фејсбук група „Хало, инспекторе“, иза које стоји Европски центар изврсности потрошача (ECIP), а у међувремену су је подржала друштва за заштиту потрошача, синдикати, политичке странке, а и неки министри. Очигледно да се ни у Хрватској није радило о генералном штрајку, већ о позиву на бојкот, што је такође нека врста грађанске непослушности.

ПРОСВЕТАРИ У ПРОЦЕПУ Ако се вратимо на „штрајк“ у Србији, у незавидној ситуацији, односно између Закона о штрајку и подршке студентима су се нашли професори, наставници и учитељи који са почетком другог полугодишта у основним и средњим школама у око 300 од 1.733 школа делимично или потпуно штрајкују у знак подршке побуњеним студентима. Процеп је тим дубљи јер су Влада Србије и четири репрезентативна просветна синдиката постигли споразум о повећању плата у основним и средњим школама, као и о наставку преговора о новом колективном уговору, а синдикати одустали од најављеног штрајка на почетку другог полугодишта јер за њега више није било законских услова. Велика већина просветних радника се сагласила с одлуком синдиката и започела с наставом, али поприличан број, нарочито у Београду и Новом Саду, одлучио је да у првој недељи у другом полугодишту неће држати наставу или ће је скратити на пола сата јер су незадовољни споразумом синдиката с владом, али још више као знак подршке побуњеним студентима.
Како су Законом о штрајку прописане процедуре по којима се штрајкови и у школама организују и проводе, власт је засад реаговала слањем инспекција у школе у којима се штрајкује, најављујући да ће кажњавати оне који мимо закона штрајкују. Синдикални захтеви као разлози за штрајк отпали су одлуком репрезентативних синдиката, а подршку студентским блокадама и протестима немогуће је угурати међу законске услове за штрајк у школама, па се читава прича свела на „грађанску непослушност“, односно политички сукоб с влашћу.
На скупу испред Филозофског факултета у Београду, на дан за кад је заказан почетак другог полугодишта, а након што су бројне школе одлучиле да ступе у неки вид штрајка, Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије позвао је присутне, углавном наставнике из школа, да се изјасне да ли су за генерални штрајк. Након изјашњавања узвикнуо је: „Констатујем да је пленум просветних радника Србије акламацијом прогласио генерални штрајк у школама.“ Иако свестан да је таква одлука, како каже, „ход на ивици закона“, Кокот напомиње да ће синдикат, чији је он председник, обезбедити сву правну помоћ наставницима. „За сад смо им дали упутства како да реагују, ако их просветна инспекција буде притискала. Веома је важно да сви они који имају храбрости наставе са обуставом, а они који су се ломили да се врате и они који нису обустављали рад да се прикључе“, рећи овај синдикалац медијима, пренебрегавајући одлуку репрезентативних синдиката просвете.
Да је то главна нејасноћа ни по јада, много је опаснија игра у којој је систем управљања захтевима студената и доношења њихових одлука додатно постао конспиративан и нетранспарентан, што је створило амбијент у којем су и одређени појединци и институције почели да дају изјаве у њихово име и постало је нејасно да ли су оне релевантне.
Ова нетранспарентност утолико је већа јер се тај манир провлачи и кроз формулисање самих захтева и вредновања њихове испуњености – не зна се тачно шта су захтеви, па самим тим се не зна ни да ли су испуњени. Затим, у потпуној магли се оставља питање ко је задужен да процени да ли је нешто испуњено, као и какав кредибилитет имају појединци, тела или институције, који су евентуално за то задужени. На крају, знамо ли ко доноси одлуке о тајним акцијама студената у блокади? Кажу пленум, као свестудентски скуп (закон га не познаје) , мада га нико није видео, чак ни снимио ко и како на њему доноси одлуке, што доводи у сумњу релевантност студентски безобалних захтева, типа – институције морају да раде, морају транспарентно да раде, док су они конспиративни и нетранспарентни.

СУМЊИВИ ПЛЕНУМИ Већ у следећој акцији, двадесет четворосатној блокади београдске Аутокоманде, која се претворила у свеопшти хепенинг уз котлиће чорбе и паприкаша, печене прасиће, са све трубачима, та конспирација је додатно појачана тако што студенти који дају изјаве медијима избегавају да се представе именом и презименом, јер је тако одлучио „пленум“.
Чедомир Антић, професор историје на Филозофском факултету београдског Универзитета, један је од ретких који се супротставио оваквом начину деловања студената, због чега је био изложен медијској и јавној шикани ових дана је у специјалној емисији „Пулс Србије викенд“ која се емитује на Курир телевизији, између осталог, казао да је несрећан што опозиционо деловање иде преко пленума и блокада, што је, како је навео, недемократски и неуставно, и тоталитарно. Такође, Антић је, говорећи о томе ко су стручњаци и проценитељи испуњености захтева, напоменуо да су се студенти деведесетих година прошлог века борили за установе на универзитету, да су се борили за студентски парламент, а потом и навео:
„Ови сада студенти на неким факултетима суспендују парламент… Како очекујете од њих било шта. Студенти су за себе, ови који су за блокаду, рекли да они нису за демократију. Они имају пленуме, као што је овај на Филозофском, који избацују студенте који не мисле као они, о чему причамо онда“.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић је понашање студената у блокади и њихово одбијање разговора описао као форсирање „регуларног ванредног стања“. „Изгледа да постоји само један захтев“, каже Вук Станковић за „Курир“, „а то је да Вучић оде без избора. Све друго је фарса и поигравање са нервима јавности, рушење институција, пре свега универзитета, поништавање изборне воље грађана, медијски терор гласне мањине, призивање обрачуна медија и грађана и сукоба полиције и демонстраната. Смена Вучића је једини захтев и зато се стално прича да нису испуњени захтеви. Јер, који год се конкретни захтев испуни, тврди се да захтеви нису испуњени. Дакле, политикантска игра без престанка, форсирање узнемирености и страха, патентирање „регуларног ванредног стања“, свесна политичка „неартикулација бунта и одбијање разговора“, оцењује Станковић.
Последњих дана хистерија, емотивне уцене и сад већ, како је то назвала једна слободно мислећа особа на својој фејсбук страници – Андреа Јовановић, неприкривено моралистичко агресивно понашање према свима који другачије мисле, постаје све учесталије уласком „одраслих“ у арену коју су до сад држали студенти, у којој се под наводном борбом за слободу говора и мишљења омаловажавају или чак укидају они који вам нису по вољи; да се врши потпуна дехуманизација и десубјективизација оних који нису са вама или демократију виде мало другачије, што је већ неки фашистоидни облик уређења; да проглашавање „штрајком“ изостанак с посла који ни на који начин не штети ни вашем послодавцу, ни спонзору, ни НВО-у који вас финансира, онда сте… каже Јовановић, перверзни буржуј, који у складу са својом идеологијом и класном позицијом обесмишљава институцију побуне због које су неки људи умели да губе главе, и ништа вам на свету није свето.
На страну, да је свака револуција злочин. Наравно, док не успе.