ГОДИНА УСИЈАНИХ БИРАЛИШТА

У 2025. владу ће бирати Немци, Чеси, Албанци…, а шефа државе Хрвати, Белоруси…

После 2024, назване супер изборном годином, јер је у њој гласало чак 3,7 милијарди људи, и тек започету 2025. одликоваће доста излазака грађана на биралишта широм света. Неки од њих већ су добили епитет судбинских за будућност земаља у којима се одржавају, а међу таквима је и Немачка, најмоћнија чланица Европске уније (ЕУ), „локомотива Европе“, која ће у фебруару на ванредне парламентарне изборе.

ХРВАТИ ГЛАСАЈУ У ЈАНУАРУ… Хрвати ће већ прекосутра (12. јануара) на поновљено гласање за шефа државе, јер на првом, одржаном пре две седмице, ниједан од осам кандидата није освојио натполовичну већину. У други круг ушли су актуелни председник Зоран Милановић, са 49,1 одсто освојених гласова и кандидат владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драган Приморац, за ког се изјаснило 19,35 одсто гласача.
Иако изгледа да ће други круг бити „пука формалност“, а Милановић поново председник, лидер ХДЗ и актуелни премијер Андреј Пленковић верује да ништа није готово, односно да Приморац, на предстојећем гласању, може надокнадити заостатак од око 400.000 гласова.
Милановић (58) је био премијер од 2011. до 2016. године, а место шефа државе преузео је 2020, као члан опозиционе Социјалдемократске партије. На Западу га често сматрају „популистом и критичарем Европске уније (ЕУ)“, а посебно му се замера „скептичност према војној помоћи Запада Украјини“.
Хрватској, чланици ЕУ и НАТО, озбиљне проблеме представљају висока инфлација, раширена корупција и мањак радне снаге због масовних одлазака младих у западноевропске земље. Земљу карактеришу и оштра неслагања председника Милановића и премијера Пленковића.

… А НЕМЦИ У ФЕБРУАРУ – Бирачи у Немачкој ће на ванредне парламентарне изборе изаћи 23. фебруара да би изгласали нову владу пошто се у новембру, после три године, распала „Семафор коалиција“, односно кабинет премијера Олафа Шолца који су његови социјалдемократи (СПД), формирали са Зеленим и Либералима (ФДП).
Расколу је претходила Шолцова смена министра финансија Лиднера из ФДП, који се са премијером разишао због концепта буџетске политике земље уздрмане економским проблемима.
Предизборна кампања ће овога пута бити доста кратка, али и, како се очекује, врло оштра због сложене унутрашње ситуације и могућих утицаја споља. После божићног напада у Магдебургу, када је Саудијац колима улетео у масу и убио пет особа, а више лица повредио, једна од „врућих тема“ биће питање унутрашње безбедности, о чему странке имају различита мишљења. Рачуна се и да би за Немачку неповољни могли бити први потези Доналда Трампа, који ће 20. јануара и званично поново постати председник САД.
Немци страхују да би Вашингтон могао да притисне њихову земљу новим царинама и да инсистира на повећању издвајања за одбрану на три и више одсто БДП-а, што је Трамп гласно најављивао у својој другој трци за Белу кућу. Крајем децембра, Шолцов кабинет је оптужио милијардера Илона Маска, Трамповог блиског сарадника, да покушава да утиче на исход немачких избора фаворизовањем десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).
Према првим анкетама, највише шанси за победу има Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), јер је подржава око 33 одсто бирача, следи АфД, која је на свом рекорду од 18 процената, па Шолцова СПД, са 16 одсто подршке гласача.
Тешко питање у овом тренутку је и колико дуго ће трајати формирање будуће владе, јер ће се, највероватније, правити нова коалиција. Чак и највећи оптимисти не виде нови кабинет пре Ускрса, а то је трећа декада априла.

ГЛАСАЋЕ И АЛБАНЦИ, ЧЕСИ, БЕЛОРУСИ … – Доста неизвесни могли да буду и мајски парламентарни избори у Албанији, где демократска опозиција најављује рушење владе лидера социјалиста Едија Раме, против ког је јесенас одржано неколико масовних протеста њених присталица.
Политичка ситуација је постала узаврела након што је Рамин режим, у октобру, ухапсио бившег шефа државе Иљира Мету, лидера Слободарске странке, под оптужбама за корупцију. Тај чин први је осудио ранији вођа Демократске партије Саљи Бериша, такође лишаван слободе од стране актуелне власти, који је Раму назвао диктатором.
Иако је Албанија јесенас отворила први кластер у преговорима о уласку у ЕУ, ситуацију у „земљи орлова“ не одликује поштовање основних права и политичких слобода грађана што су, уз раширену корупцију и социјалне проблеме, главни разлози за незадовољство Рамином владавином.
У мају ће на биралишта и Пољаци и то да би изабрали новог председника, пошто актуелном Анджеју Дуди истиче други мандат. Одлазећи шеф државе одликовао се залагањем за улазак Украјине у НАТО, али уз напомену да се то не може учинити док је та земља у рату са Русијом, Такође је, у вези са истим сукобом, често оштро осуђивао Москву и Владимира Путина.
Нову владу ове године бираће и Чеси. Парламентарни избори су заказани за октобар и биће, како сада стоје ствари, доста неизвесни. Према неким анализама, добрим делом ће зависити и од тога да ли ће до термина за њихово одржавање бити окончан руско-украјински рат, о ком Пољаци немају јединствено мишљење.
Владајући кабинет премијера Петра Фијале, који чине две десне коалиције, често је, од преузимања власти 2021, био на мети критика због инфлације, деловања у време ковида, али и због односа према рату у Украјини. На протестним скуповима једна од честих парола био је позив Фијалиној влади да се више бави домаћим проблемима, него ратом у Украјини коју она, као чланица НАТО и ЕУ, подржава од почетка сукоба са Москвом.
Председнички избори биће одржани и у Белорусији и то, како је раније најавила белоруска агенција Белта, 26. јануара. На претходном гласању за шефа државе, у августу 2020. убедљиво је победио Александар Лукашенко, коме је то био шести узастопни мандат.
Лукашенко је освојио 80,1 одсто гласова, а његова главна противница Светлана Тихановска, која је имала снажну подршку Запада, 10,12 процената. Уз приговоре да избори нису били регуларни, Тихановска је тада напустила земљу.

ГЛАСАЊЕ У ВЕНЕЦУЕЛИ – У Венецуели ће се, крајем ове године, гласати за Националну скупштину. Председник Николас Мадуро је, како јавља РТ, изјавио да планира одржавање избора за посланике, гувернере и градоначелнике.
Мадуро је нови председнички мандат освојио на изборима у јулу прошле године, али су САД и још неке земље оспоравале његову победу, тврдећи да је стварни победник био вођа опозиције Едмунд Гонзалес. После тога Вашингтон је увео санкције члановима Изборне комисије.
У фебруару ове године одржаће се председнички избори и у Еквадору, где је ће актуелни шеф државе Данијел Нобоа (37), рођен у САД, покушати да освоји још један мандат. Први му је припао 2023, на ванредним изборима, када се на бирачком месту појавио са непробојним прслуком чиме је симболично указао на раширеност мржње, криминала и насиља у земљи којој је најавио препород. Познат је као сомелијер, музичар, страствени аутомобилиста и јахач.
Избора ће ове године бити и у Египту, Камеруну, Централној Афричкој Републици, Индији, Сингапуру. Ирској, Норвешкој и бројним другим земљама.