БАЈДЕНОВ ПОСЛЕДЊИ „ОТРОВНИ ПОКЛОН“ СРПСКОЈ

Администрација бившег америчког председника Џозефа Бајдена пред предају власти Трамповом тиму увела санкције појединцима и фирмама због „помагања породици Милорада Додика да се обогати“, као и особама које су „организовале прославу неуставног Дана Републике Српске“

Oдлазећа Бајденова администрација је, уочи предаје власти Трамповом тиму, послала још један, последњи „отровни поклон“ Републици Српској. Министарство финансија САД је 17. јануара саопштило да уводи санкције против пет особа и једне организације „због помагања породици Милорада Додика да се обогати на рачун јавних средстава“, док је осам особа „санкционисано због организовања прославе неуставног Дана Републике Српске“.

СТАРАЧКА ЗЛОЋА – На „црној листи“ Канцеларије министарства финансија САД за контролу стране имовине (ОФАЦ) су се због наводног „помагања богаћењу Додика и његове породице“ нашли Павле Ћоровић (супруг Додикове ћерке Горице), Радмила Бојанић, Немања Рељин, Синиша Додик и Марко Гујанчић. Као санкционисани кривци за други „велики грех“, организовање „прославе неуставног Дана РС по Додиковим упутствима“ су означени министар унутрашњих послова Српске Синиша Каран, шеф Кабинета председника РС Данијел Драгичевић, шеф протокола РС Горан Раковић, генерални секретар РС Далибор Панић, директорка Радиотелевизије РС Дијана Миланковић, председник Уставног суда Српске Џерард Селман, председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић и шеф кабинета председника Скупштине РС Горан Филиповић.
Ове нове санкције су – како је објашњено у саопштењу ОФАЦ-а – уведене „након извршне наредбе председника Бајдена која је проширила могућност америчким властима да сузбијају активности које поткопавају регионалне мировне оквире и владавину права на Западном Балкану и напоре да се заобиђу санкције које су САД већ увеле“. Јасно је наравно да је стварни циљ последњег удара Бајденове администрације повећавање притиска и наношење материјалне штете, како Додиковим сарадницима, тако и појединцима ( и фирмама) које су блиске председнику мањег ентитета и његовој породици.
Поред тога ове санкције, које неки називају „старачком злоћом“ онемоћалог Бајдена треба да отежају и евентуални покушај новог станара Беле куће и његове екипе да „коригују“ односе са „највећим проблемом Босне“, односно промене ( у већој или мањој мери) досадашњи изразито негативан однос Вашингтона према Републици Српској. Време ће наравно показати да ли су тачне тврдње одлазећег америчког амбасадора у Сарајеву Мајкла Марфија да се „политика САД према БиХ, која представља консензус републиканаца и демократа, неће мењати са новом администрацијом“ или је, ипак, у праву Милорад Додик када оптимистички најављује да „долазак Трампа мења ситуацију на глобалном плану али и у Босни и Херцеговини“.

УДАРИ ОД ЗЛА ДОМАЋЕГА На Републику Српску и њене челне људе су почетком 2025. године; поред сад већ бивше Бајденове администрације, ударили и домаћи непријатељски „фактори“ из Сарајева. Најпре је Тужилаштво БиХ, због намере која је сасвим очигледна, затражило од Владе РС „информације о прослави Дана Републике Српске 9. Јануара“ да би убрзо тај исти орган, кога нема у дејтонском уставу Босне и Херцеговине, потврдио „да води истрагу против премијера Српске Радована Вишковића и министра трговине и туризма Дениса Шулића због продаје земљишта (државне имовине) на Јахорини“. Вишковић је објаснио да се нашао на удару Тужилаштва због „непоштовања одлука Уставног суда БиХ које третира земљише на Јахорини као државну имовину Босне и Херцеговине“, иако оно по дејтонском уставу припада Републици Српској.
Докле тај исти Уставни суд БиХ – у коме иначе нема ниједног судије из РС и чије одлуке Српске већ дуже време не признаје – може да иде у својим „непристрасним пресудама“ показала је последња одлука овог Трибунала којом се ван снаге ставља део наставног плана и програма за предмет историје за девети разред основних школа у РС који се односи на Одбрамбено-отаџбински рат вођен деведесетих година прошлог века. Суд у коме већину чини коалиција бошњачких и страних судија је закључио да“ поједини делови уџбеника нису у складу са Уставом БиХ и да су супротни стандардима из Оквирног закона о високом образовању и Заједничке језгре као одлука институција Босне и Херцеговине“.
У образложењу пресуде Суд је „објаснио“ да „из спорних прилога – садржаја програма који се односи на тему „Република Српска и Одбрамбено -отаџбински рат“ произилази да је наставним програмом предвиђено да сви ученици треба да обрађују теме „Настанак РС“, „Војска РС и Одбрамбено-отаџбински рат“, „Страдања и злочини над српским народом“, „Република Српска после Дејтонског споразума“, „Култура памћења у локалној заједници“. Такав приступ – сматра Уставни суд БиХ – „којим се наставним планом искључују перспективе припадника других етничких група се не може сматрати усклађеним с обавезом Министарства да подржава и негује различите културе, језике и вероисповести својих ученика и толеранцију на различитост“.
Брига за “подржавање различитих култура, језика и вероисповести“ није наравно стварни мотив судија крњег Уставног суда БиХ и њихових ментора из Сарајева и западних центара моћи. Циљ стављања ван снаге делова наставног плана и програма за предмет историје за девети разред основних школа у РС је спречавање, за српске непријатеље нежељеног, процеса васпитања млађих генерација у патриотском духу, односно њихово упознавање са истинитим чињеницама о Одбрамбено-отаџбинском рату и жртвама које је поднео наш народ у борби за Републику Српску.

Нешић смењен након поднесене оставке Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ изгласао је смену досадашњег министра безбедности БиХ Ненада Нешића који се налази у притвору због оптужбе за корупцију док је био на челу Јавног преееедузећа „Путеви РС“.За смену Нешића је гласало 27 посланика, док је против било седам. Шеф Клуба посланика СНСД-а Сања Вулић је пре гласања упозорила да није у складу са Пословником овог органа расправљати о смени Нешића с обзиром да је он већ претходно поднео оставку на функцију министра безбедности Босне и Херцеговине.

КРИЗА КОАЛИЦИЈЕ ТРИ БЛОКА – Криза коалције три владајућа национална блока на нивоу БиХ је продубљена најавом челника бошњачке „Тројке“ да прекида даљу сарадњу са Додиковим СНСД -ом због „блокаде европског пута и кршења коалиционог договора“. Претходно је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, захваљујући гласовима посланика опозиционих странка Српске, изгласао предлоге „европских закона“ о Граничној служби БиХ и Заштити личних података. Против ових закона су практично били (мада су били уздржани приликом гласања) посланици Додиковог СНСД-а јер су сматрали да неки од чланова усвојених закона значе пренос надлежности са Републике Српске на Босну и Херцеговину. Нова, за сада неформална коалиција наставила је да функционише и након најаве „Тројке“, гласањем о смени члана Колегија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ угледног функционера СНСД-а Небојше Радмановића (иначе бившег члана Председништва БиХ). Пошто после Радмановићеве смене није изабран његов наследник у Колегију, српски народ је за сада остао без уставом загарантованог представника у овом телу Парламента БиХ.
Мада су челници опозиционих странака РС, попут председника ПДП Драшка Станивуковића изразили спремност „да преузму одговорност на нивоу БиХ“, чини се да би пут до стварања нове владајуће коалиције и њиховог уласка у Савет министара БиХ могао бити у најмању руку компликован. Да би се променила власт на нивоу БиХ, односно СНСД избацио из „седла“ потребно је да то, поред „Тројке“ и опозиционих странака РС (СДС-а, ПДП-а, Листе за правду и ред) подржи бар још једна опозициона партија из Федерације Босне и Херцеговине, као и „кључни играч“- ХДЗ. Најјача хрватска странка у БиХ, није , међутим, бар за сад за такав „курс“, већ – како истиче Драган Човић – предлаже очување садашње коалиције и наставак разговора њених челника.

Посланици СНСД-поднели иницијативу за смену Конаковића Посланици Додиковог СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ поднели су иницијативу за смену министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића. Као разлог за смену навели су Конаковићево вређање Дана РС и тражења да 9. јануар буде проглашен Даном жалости у Босни и Херцеговини. Они су Конаковићу ставили на терет и то што је неколико пута као министар спољних послова проследио инструкције за поступање без претходно усаглашеног става Председништва БиХ које је, према уставу, једино надлежно за вођење спољне политике.

ДОДИКОВА КРИТИКА ОПОЗИЦИЈЕ У РС – Председник Милорад Додик је у изјави датој у Дневнику Радио телевизије РС, упутио тешке речи на рачун опозиције у Српској али и нагласио да због „неизвесног европског пута“ не треба преносити надлежности на ниво БиХ. „Да се нису издајници из СДС-а и ПДП-а ујединили са муслиманима у Сарајеву не би дошло до смене Небојше Радмановића у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Европска унија показује дезоријентацију, изгубили су енергенте, више нису конкурентни. Зашто бисмо ми због тог неизвесног пута убрзавали процес уласка у ЕУ? Зашто бисмо преносили надлежности на БиХ због нечег што можда неће ни постојати за неколико година? Дајте да рашчистимо са Кристијаном Шмитом, па ћемо онда разговарати о ЕУ. Трамп ће разговарати са Путином али неће бити столице за представнике ЕУ. Пре ћу ја сести у то друштво него Европа. Ми видимо да ће Трамп разговарати са државама, а не са ЕУ“, нагласио је Додик.
Председник Српске је поручио да, уколико не буде повратка на изворни Дејтонски споразум, Бањалука више неће подржавати никакве предлоге из Сарајева. „Послали су нам поруку да Српска није добродошла у БиХ. Онда ми одговарамо да ни овде није добродошла БиХ. Тражићу да се све врати на изворни Дејтонски споразум. Ако нећете, ми више нећемо подржавати никакве предлоге. Можете да идете на Марс, али без нас“, рекао је Додик.
И поред овакве „тврде“ реторике и немања илузија о будућности ЕУ, он још увек, из прагматичних разлога, није спреман да и званично прогласи крај европског пута Српске. Такође не треба искључити могућност да Додик са челницима „Тројке и ХДЗ-а постигне тактички компромисни договор којим би, чак и без постојања формалне парламентарне већине, садашњи Савет министара БиХ наставио да до даљњег функционише у досадашњем саставу.
Додик се, иначе, након двомесечног опоравка, вратио обављању својих државничких дужности и 29. јануара (кад овај текст буде у прелому) ће се појавити на новом рочишту монтираног процеса који се против њега води у Сарајеву.