ЗЛАТНИ ЗВУЦИ ЗЛАТНОГ ДЕЧАКА

Концерт Јована Колунџије у Дому Војске Србије

27Јовица Национале годинама је омиљени музичар свих генерација, па је тако раскошна и веома акустична дворана Дома Војске била испуњена до последњег места, а било је и стајања. Публика је, као за време Моцарта, одушевљено пљескала после сваког става, што је најновија појава у нашем музичком животу

Традиционални београдски концерт виолиниста Јован Колунџија одржао је 18. децембра у Дому Војске Србије. Пратио га је Уметнички ансамбл Станислав Бинички са диригентом Александром Ђуровим у програму Баха и Елгара, а специјални гост била је млада виолинисткиња Нина Ракочевић.
Јовица Национале годинама је омиљени музичар свих генерација, па је тако раскошна и веома акустична дворана Дома Војске била испуњена до последњег места, а било је и стајања. Публика је, као за време Моцарта, одушевљено пљескала после сваког става, што је најновија појава у нашем музичком животу. Можда није по правилима понашања, али има нечег позитивног у великом аплаузу после лаганог става, што значи да је музика допрла до срца публике. У Концерту за виолину у Е-дуру Ј. С. Баха наш златни дечак виолине показао је златни звук по коме је познат и по коме се препознаје кроз целу своју каријеру. У концерту се, типично за Баха, не истиче солиста у први план, он је некако први међу једнакима, али је зато звук соло виолине као шлаг на торти, оно што украшава дело. Сентиментално сам везана за овај концерт јер сам га много пута свирала са камерним оркестрима као чембало континуо, највише са ансамблом Душан Сковран, са различитим солистима, и сваки пут је звучао на други начин. У овом случају преовлађивао је посебни мекани вибрато који увек препознајемо као Јовицин још од почетака, а ја се сећам његовог извођења Моцартовог концерта са оркестром у Дубровнику где је очарао све присутне. Темпи пасати.
Оркестар је Серенаду за гудачки оркестар Едварда Елгара извео уредно, не много маштовито, али са пуним и заобљеним звуком, лепе гудачке боје, што је највише дошло до изражаја у лаганом ставу, који је добио и повике браво из публике.
У Баховом Концерту за две виолине у де-молу, који сам такође свирала много пута, појавила се као друга виолина талентована девојчица Нина Ракочевић(13) која је храбро и врло успешно парирала нашем доајену. Дуо динамико је донео квалитетног Баха, стилски и акустички допадљивог, нарочито у брзим деоницама. У лирском, распеваном, лаганом ставу, ипак се чула разлика између доживљаја детета и зрелог виолинисте, али то је фаза коју ће она прерасти, кад порасте и емотивно сазри. Оркестар је врло пажљиво пратио солисте, ослушкујући и реагујући на све промене темпа и креативна рубата, за шта се побринуо диригент Ђуров. Добили су овације, и одужили се Бокеринијевим Менуетом. Златни звуци Златног дечака виолине пружили су публици, као и увек, уживање и, како каже Бисера, златом обојено вече.