ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ САРАДЊЕ ЗДРАВСТВА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

Александар Гинцбург, академик Руске академије наука (2.део)

Што више земаља буде укључено у уједињени фронт за борбу против патогена, то ће вероватноћа за успех бити већа. Сада је, као што видимо, овај принцип почео да делује и на онколошким болестима. Ова важна здравствена питања посебно су везана за инфективну патологију, а полазе од чињенице да патогени микроорганизми, нажалост, за разлику од људи, не знају шта су границе. Потпуно је погрешно ограничити се на неку област, регион, на једну земљу, чак и тако велику као што је Руска Федерација. Могућност да се привуку земље које то желе заједно да развију, мислим да у великој мери повећава успех целог подухвата

Наш саговорник, директор руског Истраживачког центра за епидемиологију и микробиологију „Николај Гамалеја“, недавно је био гост Универзитета у Крагујевцу где му је додељена награда: почасни докторат Универзитета.
Међу значајним темама о којима је било речи у његовим званичним и незваничним сусретима, посебно интересовање било је посвећено чињеници да овај изузетни научник већ годинама приљежно ради на револуционарном открићу; вакцини против канцера и туберкулозе.

Вашем револуционарном открићу неће се много обрадовати фармацеутска индустрија Запада, поготово они који су обележени именом „светска фармакомафија“, уз подразумевање да је реч о глобалној сили снажног предаторског духа и филозофије?
Фармацеутски дух и филозофија западне индустрије? Да,слажем се…
На примеру примене и дистрибуције вакцина против корона вируса у свету, рекао бих, то се веома јасно показало… Не може се другачије рећи… Разлог за то је врло једноставан. Мислим да нећу погрешити ако кажем да у читавој људској историји, ниједан лек није продат за тако огроман износ, као што је то случај са вакцином против корона вируса. Нико са сигурношћу не зна да ли су то десетине хиљада или стотине хиљада милијарди долара, али највероватније су у питању стотине хиљада милијарди долара. За толики, апсолутно фантастичан износ, продата је вакцина на планети Земљи. Тако да је то била борба за тржиште и чини ми се да ту нису постојале било какве моралне компоненте.
Западна „Биг фарма“ је користила све могуће начине да вакцине, посебно Спутњик Ве (Sputnik V), које су произведене у Руској Федерацији и продаване преко руских комерцијалних структура, укључујући Руски фонд за директна улагања (РДИФ, на чијем је челу Кирил Александрович Дмитриев), максимално компромитује, да компромитује могућности тих вакцина и рад ових комерцијалних структура. Иако су, како сви сада виде, могућности Руске Федерације у погледу снабдевања најефикаснијим и најбезбеднијим производом за вакцинацију биле веома велике, то није реализовано због директних притисака и покушаја блокирања свих веза од стране „Биг фарме“. Посебно на тржиштима земаља „трећег света“, пре свега на афричком континенту. Догађало се то како на политичком, тако и на научно-организационом нивоу. О томе је писано у западној штампи, а руска штампа је само преносила те информације. Говорило се на пример да из Стејт департмента позову министра неке јужноамеричке земље и директно му дају упутства, која су заправо економске претње: „Ако будете користили руску вакцину, онда ћемо вас лишити тога, тога и тога…“ Почевши од овога и завршавајући са њиховим утицајем на нивоу Светске здравствене организације, која је, уместо да оцењује производ по његовим крајњим потрошачким својствима, односно по имуногености и безбедности, кренула да оцењује структуру производног процеса у коме се вакцина производи.
Има ли важних разлика у тим „структурама производног процеса“?
Наравно, свака земља има своја правила производње. У многим случајевима, она нису идентична правилима и производним могућностима у Русији, Западној Европи или Америци. При том, нико не говори, а ја могу са сигурношћу да кажем, да је то случај и са правилима производње написаним, рецимо, на енглеском, али у Европи, Енглеској и у Сједињеним Државама, па чак и унутар Сједињених Држава, у разним државама и у разним фармацеутским компанијама. Производња истог производа, по истим правилима одвија се у потпуно различитим условима и, сходно томе, чак и са различитим методама контроле. Због тога, са моје тачке гледишта, да би се изашло на светско тржиште у смислу подршке увозу, треба процењивати, не према систему производње, већ пре свега, по квалитету производа и његовим потрошачким својствима, што није рађено. Зато се то морало применити у 71 земљи света, што је Руски фонд за директна улагања (РДИФ) успео да спроведе као резултат двостраних контаката директно са владама тих земаља. Дакле, јасно је да се услови конкуренције на фармацеутским тржиштима одређују трошковима дивиденди и профитом који произвођачи добијају. Што су они већи, конкуренција је јача, и у тој борби више се не обраћа пажња на крајњег потрошача, на могућност заштите становништва оних земаља које не могу саме да произведу вакцине и рецимо немају средства да их купе. Потпуно занемарујући то, промовише се један производ који тиму који промовише, било да се ради о произвођачима или политичарима, даје максималан профит. То, у последње време, видимо у бројним извештајима из СР Немачке. По таквој„кумовској шеми“ пласирана је вакцина Фајзер у западној Европи.
Чини се да Вам ускраћена и Нобелова награда која би требало да Вам се додели. Да ли то доживљавате као неправду ?
Преживећемо. (Смех). Али, зато смо ми, као аутори, добили високе оцене руске владе и државне награде Руске Федерације. За нас је то вредније, верујте ми!
Вашу посету Србији сматрамо својеврсним благословом. Како у будућности видите нашу сарадњу?
Да, сасвим тачно сте приметили и то да је у основи ове наше сарадње блискост два народа: историјска, генетска и све оно што је садржано у тој речи, односно појму. Наша делегација, моја супруга Наиља Ахатовна и ја, провели смо у разговорима са колегама на различитим нивоима, од највишег до нивоа оних који су директно спроводили идеје са којима смо дошли. А дошли смо са идејом научне експанзије, користећи веома пријатну формалну прилику која нам се указала, јер је мени додељена награда почасног доктора Универзитета у Крагујевцу. Наградом сам веома почаствован.
Искористили смо овај формални пријатан повод за елементе научне експанзије, у најбољем смислу те речи. И сада користим ову прилику, захваљујући комуникацији са Вама, да говорим о оним научним правцима који ће, са моје тачке гледишта, бити од интереса за здравство у Србији, а истовремено и подржани у Русији. Ова здравствена питања посебно су везана за инфективну патологију, а полазе од чињенице да патогени микроорганизми, нажалост, за разлику од људи, не знају шта су границе. Сходно томе, што више земаља буде укључено у уједињени фронт за борбу против патогена, то ће вероватноћа за успех бити већа. Сада је, као што видимо, овај принцип почео да делује и на онколошким болестима. Потпуно је погрешно ограничити се на неку област, регион, на једну земљу, чак и тако велику као што је Руска Федерација. Могућност да се привуку земље које то желе заједно да развију, мислим да у великој мери повећава успех целог подухвата. Наравно, то не зависи само од контаката непосредних извршилаца, у чију научну компетентност, добронамерност и жељу за радом уопште не сумњам. Као резултат посете Универзитету и посете Институту Торлак, стекао сам потпуни утисак, и не само утисак, већ су била наведена и конкретна питања о којима би требало да разговарамо и решимо их у блиској будућности. Али у много чему то, наравно, зависи од контаката наших министарстава здравља и мислим да ћемо ту наћи подршку. Такође, наравно, и на политичком нивоу, на коме, чини ми се, постоји веома активна и плодна међусобна комплементарна интеракција. Она постоји, као што видимо, на свим нивоима, дакле и на политичком и на економском. Мислим да би наши предлози требало да се уклопе у опште принципе интеракције које сада видимо између наших земаља.
Као човек науке, како се односите и како видите један стварносни континуитет у лечењу, односно – у којој мери се руска класична медицина и наука ослањају на традиционалну руску народну медицину, заправо колико се ослањају на природу?
То је свакако занимљиво питање. Једино, ако ми дозволите, не бих се ограничио, само на руску медицину. То је општи тренд развоја медицине у историјском смислу. Многе идеје за стварање модерних лекова, нашле су инспирацију у достигнућима народне медицине, које су се вековима развијале у народима. Рекао бих, у Европи у 15. и 16. веку, а у арапским земљама научна медицина, научна основа настала је раније него у Европи, негде у 5. и 6. веку. Знамо велика имена арапских лекара, пре тога и грчких, који су се бавили систематизацијом, и у великој мери су своје знање црпели из народне медицине. Упечатљив пример за то је кора јасике, а то је пример који јако волим да наводим. Народ је вековима или миленијумима њу користио као средство против болова, све до пре 70-их 80-их година када је произведен Аналгин, који је истог састава као активна супстанца у кори јасике. Дакле, многи савремени лекови и препарати потичу из народне медицине. Тренутно, сходно томе, постоји врло, рекао бих, исправан правац фармакологије, који се бави сакупљањем различитих егзотичних познатих и непознатих лековитих биљака, укључујући и познате лековите биљке из националних паркова. Такав рад у Руској Федерацији је веома распрострањен на Далеком истоку, у јужним регионима наше земље, у тајги, где, могло би се рећи, ма колико чудно звучало, нико никада није крочио. О томе се не говори много, не оглашава се „на сва звона“, јер је то, рекао бих, фармацеутски научни резерват.
Многе експедиције обављају исти посао на територији афричког континента, где има доста неистражених биљака, из којих се могу извући, екстраховати, физиолошки активне супстанце, а локално становништво их користи чисто за спољни ефекат, како би ублажили одређене симптоме разних тегоба, када немају довољну помоћ савремених метода лечења.
Поменути „научни резерват“ вероватно је и моћан подстицај нових идеја?
Није тајна да у Африци, пре свега у Централној Африци, веома велики проценат становништва и даље нема приступ савременим методама лечења и савременим лековима. Европско становништво и фармацеутска индустрија имају приступ оним природним ресурсима које користе локална племена. То је веома моћан извор нових идеја и могућности за стварање нових лекова у облику пречишћеног, концентрованог, модификованог облика оригиналних молекула. Они ретко настају само из глава истраживача, мада се и то дешава. Често се узимају скелети, скафолди ових лековитих молекула из већ постојећих узорака, које је током дугог еволуционог процеса, милионима година развијала мајка природа. Затим их разни специјалисти који раде на креирању лекова прилагођавају, модификују, унапређују, дају им стабилност и све остало. Сходно томе, познавање традиционалне, народне медицине је драгоцено, иако се она понекад омаловажава, што је свакако погрешно. Сматрам да се према знањима и открићима народне медицине мора односити са великим поштовањем, како би се то знање искористило за креирање нових лекова и побољшање постојећих. Не у циљу промовисања и коришћења народне медицине, већ пре свега да би се искористила веома велика ризница знања које је она сакупила и да би се то знање трансформисало у савремене високоефикасне лекове и методе лечења.

Крај