СРБИ И НОВА ТРАМПОВА ВЛАДА

Радовали смо се Трамповој победи, али шта ће она значити за Србију? Именовање је добио и Ричард Гренел, рад гост наших власти. Али шта ће бити са кинеским инвестицијама? Како ће се Америка поставити спрам Косoва и Метохије, а како у вези са питањем руског утицаја?

Доналд Трамп, уколико се не деси нешто изненадно, треба да положи заклетву на Библији на Крстовдан и постане 47. председник Сједињених Америчких Држава. После бројних притисака, агресије, санкција и подршке свим антисрпским снагама на Балкану, Срби су се, јасно је, обрадовали и другој Трамповој победи на председничким изборима. Нема сумње да је прогресивно либерални тим радио противно нашим интересима. Сада је питање, каква ће бити конкретно политика Вашингтона на Балкану, да ли ће се и на који начин нешто променити? Да ли ће бити нешто од америчких санкција за НИС, које је најавио председник Србије? Ако то и разматра одлазећа америчка влада, шта ли смера долазећа?

УДАР НА КИНУ Оно што је одликовало потезе прве Трампове администрације, а најављује се и сада, јесте стављање ривалства са Кином, а не Русијом, на прво место. Кина је други трговински партнер Србије са обимом спољне трговине који је и у 2022. и у прошлој години превазишао шест милијарди долара и само је Немачка важнији партнер Београду у том погледу. Оно што је важније од трговине за Србију, где партнерство са Пекингом јесте битно, али је мање од 10 одсто укупног спољнотровинског биланса, je дипломатско сагласје. Ми још не користимо Споразум о слободној трговини потписан 17. октобра 2023. и који је ступио на снагу ове године.
Трамп је у више наврата најавио повећање тарифа на увоз кинеске робе од најмање 20 одсто, али сукобљавање ту највероватније неће стати. САД ће покушати да Европу још више вежу за САД, што ће лакше учинити путем кажњавања увоза кинеских производа. Све то је део прекомпоновања светског поретка и стварања мултиполарног света, који би требало да се устали после светског рата, ако не падну и нуклеарне бомбе.
Кина је, како пишу многи аутори, важна Србији због дипломатске подршке. Можда је најновији допринос том разумевању књига Александра Митића о рату глобалних стратешких наратива, кроз битку за Србију. Митић истиче подизање српско-кинеске сарадње на ниво „заједнице за будућност“. Кина, занимљиво је, не дозвољава Србији да реши питање закупа амбасаде, што је мали проблем за њу и питање је зашто се не решава? Структура српског извоза у прву реалну светску економију је неповољна уз велики дефицит, а отворено питање јесте и ефекат на животну средину, што све, свакако, није резервисано само за кинеске фирме. Међутим, САД могу управо на том пољу, заштите човекове средине, да инсистирају на стандардима који би постали економско оптерећење за кинеске компаније. Једноставно речено, Трампова Америка би највероватније тражила да Кинези, ако не напусте српско тржиште, онда да се барем умањи њихов значај, слично са опадањем значаја економских односа Србије и Русије.
Онај несрећни Вашингтонски споразум, који је председник потписао 2020. године, подразумевао је, поред одрицања од језера Газиводе и наставка предаје наших надлежности у области енергетике, те припремање промене статуса СПЦ на КиМ и заустављање Хуавеи 5Г технологије. Притисак би сада можда могао да буде и у правцу увођења ЕУ мера за транспорт кинеске робе. Принципијелност и поштовање правила не одликују понашање Америке, али ни ЕУ. То се најјасније види у случају румунских председничких избора. Када и медијска кампања није довољна, па ни начини бројања гласова, онда се избори могу поништити.

ЗНАЧАЈ ОДНОСА СА КИНОМ ЗА СРБИЈУ? Србија од 2009. године, када почиње неформализована политика о четири стуба у спољној политици, појачава дипломатску сарадњу са НР Кином, а посебно у последњих четири године и економску.
Као што је наведено, на дипломатском плану НР Кина је важна за Србију јер доследно подржава принципе територијалног интегритета и суверенитета у УН и посебно у Савету безбедности УН, чији је стални члан, а што је за нас витално у погледу статуса Косова и Метохије. Кинески председник Си је посетио Београд на 25. годишњицу НАТО агресије и бомбардовања кинеске амбасаде у мају 2024, а том приликом је поново изрекао фразу о челичном пријатељству. У погледу процеса отпризнавања КиМ, које је замрло у склопу делања по Охридском споразуму (Француско-немачком плану, који је и амерички). Кина је уз Русију, која је главни савезнички бедем у дипломатској борбу за одбрану српске јужне покрајине, подржала и Републику Српску. Бранећи међународне споразуме, Пекинг је, уз Москву, одбио у СБ УН именовање немачког политичара Кристијана Шмита за високог представника у БиХ и тиме допринео заштити надлежности Републике Српске у складу са Дејтонским споразумом.
У периоду 2016-2023. Кина је уложила 96 одсто свих средстава који су инвестирани од 2010. године, тј. 5,3 од 5,54 милијарде евра. Као и огромна већина земаља и Србија има дефицит према Кини. Српски извоз је око 3,5 до четири пута мањи од увоза. Тако је рецимо 2022. извезено робе у вредности од 1,17 милијарди долара, а увезено за 4,98 милијарди. Извоз је мало повећан (1,24 милијарде долара) и опет мало умањен увоз (4,87 милијарди долара) у 2023. години. Међутим, 90 одсто извоза је заправо кинески превоз српских сировина на обраду у Кину. Србија је и иначе била у спољнотрговинском дефициту 2023. у износу од 8,9 милијарди долара.
Познати су стратешки пројекти изградње Пупиновог моста (Земун-Борча и пролаз ка Панчеву) делови ауто-пута Милош Велики, део железнице и реконструкција термоелектране Костолац. Поред тога компаније Зиђин (Бор), Хестил (смедеревска железара) и Линглонг (Зрењанин) су значајни произвођачи, а неко би рекао и загађивачи. О томе каква је врста кинеске технологије, какав је статус запослених, да ли се у Бору користе билингвална документа, пуно је и често оправдано писано. Али то представља последицу пристанка наше стране на такву праксу.

ТРАМП И РУСИЈА Доналд Трамп део популарности у Србији дугује, судећи по традиционалној русофилији у Срба, чињеници да је више пута говорио како рат у Украјини не би избио да је он био председник, а још више је најављивао и прекид рата по његовом именовању. Да ли би Русија пристала да оконча рат, који траје већ скоро пуне три године, а без постизања стратешког циља одвраћања непријатељски настројене Украјине даље од Москве, денационализације тј. промене русофобске идеологије и ослобађање Херсона, Харкова и Одесе (не заборавити и Подунавље), који би повратили са Сумијем, Дњепропетровском и Николајевим, територије Новорусије. Уколико би се рат завршио примирјем, макар и привремено на мање-више садашњим линијама фронта, тада би Србија завршила у западном окружењу у коме би у подељенијем свету, вероватно теже одржала политику неутралности, како политичке (ако она и јесте тренутно стање), па и војне.

СРБИ И НОВА АМЕРИЧКА ВЛАДА Док би евентуално спласло непријатељство Москве и Вашингтона, САД би тражиле да западно од линије замрзнутог фронта, у Европи буде њихова интересна зона. То је велика опасност за Србију која је била жртва агресије НАТО и њеног цивилног крила ЕУ, који све време потпомажу изградњу тзв. државе на КиМ. На отварању Нотрдама, у Паризу са Трампом се сликала Вјоса Османи, а не неки српски политичар. Добро, само фотографисање не мора ништа да значи. Међутим, оно на шта упозоравају дежурни пиромани, који се плаше наводно српског ширења пожара, односи се на наводну корекцију граница, тј. на размену Србије са Србијом – уже Србије са сопственом аутономном покрајином – коју су Американци препоручивали, а Тачи пристајао, баш за владе Трампа.
Иако је избор Трампа највероватније добар за супротстављање идеологији уродњавања и побољшању америчке производње, ваља, у нашем случају, бити изузетно опрезан у вези са питањем користи за одбрану виталних националних интереса, те дипломатских и економских односа са чланицом Савета безбедности УН – Кином.

ГРЕНЕЛ И БАЛКАН Наша власт је ишчекивала коју ће позицију добити Ричард Гренел, који је током обављања функције амбасадора САД у Берлину (2018-2020) прешао на посао специјалног изасланика председника за преговоре Београда и Приштине од 2019. до 2021. Поред тога је неколико месеци вршио дужност директора Националне обавештајне службе, а на Сретење 2023. је одликован и Орденом српске заставе првог степена. Гренел је добио именовање председниковог изасланика за специјалне мисије, али да се бави првенствено Венецуелом и Северном Корејом, не помиње се Балкан.