Широм отворена врата Европе

НЕКОЛИЦИНА мојих пријатеља, иначе несклоних да подносе поразе, изразила ми је неподељено задовољство поводом одлуке Европске уније да нам не отвори кластер 3.

Тако се додатно отегао наш процес приближавања „великој европској породици народа“. На моје питање, постављено додуше без нарочитог ентузијазма, стигоше и одговори.

Ко је био ближе ЕУ него Украјина 2014. и 2022? Нико. „Врата су им била широм отворена!“

Па видиш како то завршава. Изазовеш рат уз помоћ ЕУ и НАТО и останеш без трећине територије и пола становништва, уз милион мртвих и рањених. И уз дугове и кредите западним државама које је немогуће вратити стотинама година. А сваки кластер отворен.
И шта је занимљиво и карактеристично за западни начин вођења политике, они никада и не помисле да је нешто од онога што су починили или изазвали било погрешно, њима је само жао што то није било успешно. Ако је успешно реализована најнаказнија идеја, зло или опака намера, онда је она и исправна. То је основно правило униполарног либералног света. Не доводе у питање ови из ЕУ или САД, нарочито Меркелова, Оланд или Нуландова у име Америке, то што су Зеленског и Украјинце наводили на рат против Русије, њима је жао што тај антируски рат није успео. Рат је, дакле, добар ако успе. Запад ћути на све појаве стравичног страдања православља у Украјини у нади да ће та операција успети. Тек ако не успе можда ће се онда установити да је погрешна и да то није било добро чинити. До следеће прилике. Отуд се и у западној јавности или политици не чује баш често да нешто није добро, него се по правилу каже „није још било време за то“.

У ратне сврхе колективни Запад је увео санкције Русији. Из мирнодопских разлога Александар Вучић и Србија нису се прикључили овој ратној операцији. Било је већ тада јасно да су санкције у ствари активно учешће у рату, у шта се сукоб у Украјини и претворио.

Није Вучић због тога, што је разумљиво, изазвао само љутњу код својих западних партнера него је осумњичен да спрема ратни поход на своје суседе на Балкану. И колико јуче стиже оптужба да је он мали Путин! И када се све ово у Украјини заврши и када се склопи мир, неће нико моћан изговорити: ово нам није требало и паметан је свако ко у овоме није учествовао.

Вучићев грех је утолико већи што је ова одлука основана на двотрећинској вољи и расположењу српског народа и грађана Србије. После је убедљиво потврђена на легалним изборима. Савременом западном схватању демократског крајње је сумњиво и готово недопустиво поштовање истинске воље народа ако се њима не свиђа и није у њиховом интересу. То је довољан разлог да ти та „врата ЕУ остану затворена“.

Натерали су Путина у Сирији да покаже да је Русија велика и моћна. И показао је са свим тешким последицама. Али то за њих на Западу, а преко Турске, није било поука да то не треба више чинити. Не, то је био само подстрек да поново пошаљу исламске терористе да ураде исто, али да овог пута покушају да имају више успеха. Или да бар „растегну“ већ широки фронт Русији. Некима од лидера из ЕУ биће ово прилика да пусте нових милион емиграната у своје земље. И да појачају пометњу која и њиховим државама попут Немачке и Француске већ драматично траје. Само још чекамо да из Брисела стигне вест да су поново и Турској „врата ЕУ широм отворена“. Мада су Турци одавно већ масовно прошли кроз та врата.

У Грузији нереди, демонстрације, трећи покушај извођења обојене револуције, сукоби полиције са демонстрантима међу којима су неки са украјинским нацистичким ознакама.

Украјина увела санкције Грузији. За шта све Зеленски има снаге и капацитета! Маса не признаје резултате легалних избора. Председница Саломе Зурабишвили неће да оде са функције. Не признаје унапред одлуку парламента који је бира. Хоће жена да влада мимо избора, устава и закона. А из Брисела поручују: „врата Грузији остају отворена“.

Зеленском је одавно истекао мандат, а он влада ли влада, ратује, поставља, смењује генерале, доноси указе и законе, мобилише за рат и шаље силом на фронт голобраде младиће, путује по свету, набавља нове моделе аутомобила. Поставља ултиматуме НАТО. И њему су „врата ЕУ трајно остала широм отворена“.

Нереди у Молдавији. И ту су под одређеним условима „врата у ЕУ отворена“. Румунија је у искушењу, понављају се избори, веровали или не, због „Тик-тока“ и Руса, не би ли се из игре избацио регуларни победник, десно оријентисани Калин Ђорђеску. Такозвана држава Косово отворено терорише српски народ који тамо живи. Хапси, туче Србе, силом тера српске посланике из неке своје скупштине. Експлозивом разара канал Ибар-Лепенац и оставља Србе без воде. Спрема се на удар на основне школе и болнице на КиМ. Ко све зна шта спремају Србима за предстојећи Божић. И Курти спремно очекује да му колико сутра из Брисела поруче „врата ЕУ за вас отворена“.

У Србији такође постоје они који разним поводима или већ заборављајући повод и разлог праве нереде, инсценацију насиља и незадовољни су исходом избора од пре годину, две или пре седам, осам месеци. Не признају велику већину посланика у Народној скупштини и не признају право одлучивања тој већини. Покушавају свим својим силама да добију поруку из Брисела да су им „врата ЕУ широм отворена“. Али Србија се очигледно не уклапа у горе наведена правила за „отварање ЕУ врата“. Запело је. Морало би бити баш праве крви и огња у Србији, чак и дашка грађанског рата, да би се у Бриселу умилостивила балтичка тројка, са Кајом Калас на челу и ојачана Хрватом Тонином Пицулом, да нам „отвори врата ЕУ“.

(Вечерње новости)