РАТ НА БЛИСКОИСТОЧНОЈ ШАХОВСКОЈ ТАБЛИ

Разгоревање сиријског ратишта део је ширег светског сукоба „натиста“ и Истока, као и регионалног рата који је повео Израел

Блиски исток се умирити не може. Рат на овом жаришту се прелио поново на Сирију, уз тренутно примирје у Либану, које је Израел већ више пута прекршио. Сиријско кључање део је ширег светског сукоба НАТО против истока — Русије, Кине и са њима повезаних земаља. Дакле, тренутно ратовање у Сирији, део је како ширег сукоба, тако и рата који је Израел уз подршку Сједињених Држава и Велике Британије започео против Хезболаха. Уз поменуте, на блискоисточном жаришту учествују Иран и Турска, као и низ паравојних и терористичких организација.
Најновија ескалација започиње истог дана у којем је рано ујутру започело примирје у Либану, 27. новембра. Оружане формације терориста и исламистичких побуњеника из региона Идлиба, у Сирији, напале су сиријску војску на више тачака и кренуле ка Алепу, другом сиријском граду по величини, са око два милиона становника. Дејство је настављено и ка Хомсу, јужније. Убрзо је уследило напредовање турске војске и њихових паравојних јединица, међу којима и тзв. Слободне сиријске армије, из региона Африн, близу границе Турске, северно од Алепа и североисточно од Идлиба. То је био напад на курдске положаје. Наиме, Курди су од 2016. уз помоћ руске војне авијације ослободили град Тел Рифат, северно од Алепа и околину од исламиста. Све до децембра ове године, та енклава је била под њиховом контролом. Два дана после напада из Идлиба, на југозападу, до Голанске висоравни, која је под израелском окупацијом од 1967, локална опозиција је волшебно дошла до оружја и почела да напада владине снаге. Запуцало се и на југу, то јест из правца исламистичких кампова поређаних око америчке војне базе, уз границу са Јорданом.
У свега четири дана, Сиријска арапска армија (званичан назив сиријске војске) изгубила је позиције за које се дуго борила, а најважније од свега град Алеп и трасу аутопута М5 којим се саобраћало између Алепа на северу, Хомса, такође већег сиријског града, јужније и главног града Дамаска.

БЛИСКОИСТОЧНИ ШАХ ИЛИ ИГРА ПРЕСТОЛА? Да ли је ова операција наставак другог израелског рата против Хезболаха (први је био 2006. године), тренутно у прекиду након близу два месеца копнених дејстава и годину дана размене ватре (од 8. октобра 2023)? Тешко је рећи да је све само коинциденција? Да ли то значи да су Израел и партнери ово испланирали са Хајат Тахрир ал Шамом, исламистичком коалицијом, која предводи регион Идлиб под заштитом Турске и коју Америка званично сматра за терористе?
Ко је читао историју Леванта, овог дела света у време крсташких ратова, зна колико су варљиви били савези исламских владара и државица и како се десило да рецимо емир Дамаска заједно са делом крсташа удари на емира Алепа са другим витезовима који су зашивали крст на десном рамену. Садашњи рат, конкретно сиријски, започео је као један од увода у светски сукоб, нешто попут Балканских ратова пред почетак Првог светског. Данас би могли рећи да је то део блискоисточног жаришта у које су укључени и Русија и САД, као и регионалне државе Турска, Ирак, Израел, Иран и низ недржавних актера.
Од 2020, када је заустављен и рат у Либији, није било значајнијих војних операција ни у Сирији. Још 2017, у оквиру Процеса из Астане, формирана је Радна група за надзирање примирја, тј. успостављање зона деескалације, са Русијом, Ираном и Турском као гарантима. Био је то начин успостављања релативног примирја између снага лојалних влади у Дамаску, курдских паравојних снага, исламиста и формација лојалних Турској. На састанцима радне групе, све до последњег, одржаног 11-12. новембра ове године, давана је подршка суверенитету и територијалном интегритету Сирије. Истовремено је долазило до мањих обрачуна и постепеног смањивања територије коју су контролисали исламисти у Идлибу, што јесте било кршење споразума о деескалацији, али је истовремено значило и ослобађање територије коју су запосели исламисти.
Када је почела интервенција руске војске у Украјини, Москва је смањила своје војно присуство у Сирији. Те 2022, је вођа Хајат Тахрир ал Шама (ХТШ), Абу Мухамед ал Џулани, претио Дамаску и тврдио да је Алеп капија престонице. Октобра 2022. дошло је до обрачуна унутар исламиста у којем је ХТШ проширио и учврстио своју власт у региону око Идлиба. Још један елемент за брзо дејство терористичких и побуњеничких снага био је повлачење јединица Хезболаха у Иран током 2023. и 2024. године због припреме за одбрану југа Либана од очекиваног напада израелске војске. Вишегодишње ратовање, инфлација и немаштина су додатни пратиоци сиријске државе на мети натиста, посебно Турске и Израела. Фигуре су биле поређане за удар.

ПОЧЕТАК БЛИЦКРИГА Два авиона „Међународне коалиције“ — другог имена за америчке и француске војне наге у Сирији — пуна војне опреме су слетела 14. новембра у средишњу Сирију у провинцију Ал Хасака. Пре тога, америчке и британске дипломате су организовале низ састанака са курдским руководством на северу Ирака. Ирачки Курдистан, аутономни регион потписао је 3. септембра 2024. трговински споразум са Уједињеним Краљевством. На блискоисточној шаховској табли англоамерички савезници и Израел играју на два адута, на Курде и, како се показало у бројним Викиликс депешама, на истраживању светски познатог новинара Симура Херша и према подацима које је открио Сноуден, на исламисте. Курди нису јединствени ни у самом Ираку, али зато Запад настоји да их (барем привремено) приближи, како би тиме посредно утицао и на Курде у Сирији, који контролишу значајан део истока и севера земље.
Поред Курда, на истоку земље доминантно живи арапско становништво, које је некако добило наоружање и почетком децембра почело да дејствује на путу ка граници са Ираком одакле долази помоћ у људима и наоружању за снаге лојалне Башару ел Асаду. Дакле, арапске паравојне снаге, које је наоружао, делује Вашингтон, покушавају да блокирају долазак снага из Ирака или да испровоцирају ширење конфликта у Месопотамију. Шестог дана операција укључује се непосредно и америчка војска бомбардујући позиције сиријске војске на Еуфрату. Карте су откривене.
Турци контролишу две територије на северу земље, у којима се налази низ мањих, њима лојалних формација, а посредно утичу и на исламисте из ХТШ, у Идлибу и околини, где живи око четири милиона људи. У сталној трговини утицајима, како би за себе осигурала широке концесије и на западу и на истоку, званична Анкара се боји само потенцијала сиријских Курда и клана Талибани у ирачком Курдистану, да потпирују сецесионизам у Анадолији.
Тајмс оф Израел пренео је другог децембра 2024. изјаве двојице неименованих „сиријских побуњеника”, који су разговарали са репортером израелског ТВ канала 12, у којима се захваљују Израелу због дејства његове авијације против Хезболаха и иранске војске у Сирији. Они тврде да нема никакве координације између њиховог и деловања оружаних снага јеврејске државе (званично Израелске одбрамбене снаге – ИОС), али потврђују да им то помаже. Побуњеници кажу да су схватили да им је рат Израела против Хезболаха створио могућност да лакше делују, јер су значајне снаге шиитске организације враћене у Либан.

ТАЈНОВИТА ВЕЗА Врховни командант исламистичке коалиције ХТШ, Абу Мухамед ал Џулани, сада већ можда мртав у нападу руске авијације, Сиријац рођен у Ријаду 1982, започео је терористичку каријеру у Ираку. Тамо су га, као и некадашњег оснивача ИСИС, Ал Багдадија, према штурим вестима, махом утемељеним на његовом интервјуу из 2021. за амерички државни медијски сервис, ухватили Американци и стрпали на пет година у затвор. Потом се на почетку сиријског рата, необјашњиво како, обрео у Сирији, баш са Ал Багдадијем, са којим је тада сарађивао у оквиру Ал Каиде. Касније ће тврдити да његова организација никад није имала америчке затворенике и да он не гледа на Запад, као на претњу.
Ко је све учествовао у припреми ове операције, тешко је рећи са сигурношћу, али се већ сада помаљају обриси сарадње Израела, исламиста на терену, САД и Турске, као и курдско играње на две столице. Истовремено Русија и Иран разговарају са Турском, покушавајући да је задрже у преговарачком формату из Астане, а видеће се и колико су Турци учествовали у обуци и припреми исламиста. Очигледно је да је ова епизода рата за циљ имала да осујети везе Ирана и Хезболаха и тиме отежа обнављање залиха ове организације пред нови окршај са Израелом. Рат је поново врео, а примирје се показало као варка.