ПОГЛЕД У 2025.

У наступајућој години можемо очекивати нове потресе на путу стварања мултиполарног света, борбу за Велики Израел, Африку, Латинску Америку и даље губљење значаја ЕУ

Приближавамо се трогодишњици отпочињања сукоба који се може разумети и као Трећи светски рат. Он се распламсао по украјинском ратишту, Блиском истоку и не престаје да прети ширењем и на крајњем истоку Азије.
Многи се данас стручно баве прогнозом, не мисли се наравно на разне баба Роске и сличне гатаре, те стална дописивања баба Ванге и Тарабића. Научна прогноза је присутна у политичким наукама, као највиши научни циљ, мада се тек неколицина усуђује да се њоме бави. Разни консултанти и стручњаци праве анализе ризика, то јест настоје да предвиде могућа дешавања која могу утицати на посао и онда препоручују мере, како би се могуће неповољне околности и догађаји ублажили или отклонили. Саветници влада, војни аналитичари и други се баве анализом будућих таквих прогноза је ограничених догађаја, како би државници, војске и корпорације били спремни на њих. Наравно, домет предвиђања је ограничен искуством, доступности података и могућношћу њихове обраде за онога који се у тај посао уплиће. Уз све ове ограде, какав нас свет очекује наредне године?

СВЕТСКИ ПОРЕДАК БРИКС ће наставити да се повезује, превасходно као одговор на ширење и агресивно деловање НАТО, који пледира сада да се и формалније прошири на Јапан, Јужну Кореју и старе чланице англосаксонског савеза, АУКУС – Аустралију и Нови Зеланд. Претња стабилности овог савеза и њихових економских планова је изазивање унутрашњих немира, поготову у Централној Азији. Зато је важно да у Грузији не успе политички инжењеринг претварања политичких пораза у победе, какав је спроведен у Молдавији и сада се спроводи у Румунији. Грузија као Кавкаска земља, служила је као одскочна даска, уз Авганистан у време ‘натистичке’ окупације, за ширење англоамеричког утицаја. Азербејџан је дуго сарађивао са Израелом, као и Грузија раније, а данас лавира између Анкаре и Москве.
Као део сукоба растачу се глобалистичке институције. Зато сасвим логично, да после Самита БРИКС у Казању, у коме је позвано на темељне реформе Светске трговинске организације, Светске здравствене организације и ММФ — у правцу далеко већег утицаја земаља БРИКС — Трамп прети да ће напустити неке, или све од напред наведених. Или ће постати регионалне, или неће на садашњи начин моћи да опстану. Наредне године очекује се криза опстанка СТО.
А Европска унија? Она је већ огољено цивилно крило НАТО које је приморано да прати вољу елита које командују Америком.
На западу је класична држава-нација суштински нестала. Нова Трампова влада, са његовим техно могулима и делом израелског лобија ће покушати да сачува империју путем консолидације превласти у Латинској Америци, економским ратом са Кином и обнављањем индустријске производње. Индустрија ће се наслонити на изузетан раст војне производње, делимичном обновом путне инфраструктуре. То ће пратити повећање буџета у свим вазалним територијама ЕУ, али и снажним повећаним војним издвајањима Тајвана, Јапана и Јужне Кореје.
Осим тога, енергетски и технолошки развој САД, уз економски раст земаља БРИКС ће бити пропраћени стагнацијом, тј. реалним опадањем Европе, која без сировина, без техничко-технолошког развоја, постаје тек тржиште за друге.
Кина је успела да економски веже за себе већину света и тиме на непосредан начин врши утицај, који западне елите теже могу да осујете. Зато је дубокој држави потребан рат са Пекингом. Питање Африке је отворено, па ће Запад настојати да отвори нове ратове на сировинама богатом црном континенту.

РАТОВИ Израелски војници су на врху планине Хермон у некадашњој Сирији, срушили крст, који су локални хришћани периодично обнављали. По локалном веровању у питању је место на које се срушио део палих анђела. Крст је значио да је место запечаћено и заштићено, па је било и место ходочашћа што се није свидело окупаторима. Ратови зато неће стати.
Преуређење светског поретка је у току и оно никад није мирно. Чак је и својевремени колапс СССР био пропраћен низом ратова које су предводиле америчке елите. Талас трошкова за одбрану је без преседана од 1988. године (пре тога СССР није објављивао податке о трошковима војске), а оружје се купује и развија због употребе. Русија, Израел и Украјина су драстично повећале војне буџете, али рекордан годишњи раст је 2023. изведен у Пољској, која је повећала издвајања на годишњој основи за 74,6 одсто, или за три четвртине. Наоружава се појачано и даљи исток, а ако је својевремено Трамп тражио да вазали повећају издвајање за куповину америчких војних производа, тј. за ‘одбрану’ на два одсто, сада се помиње и цифра од 5 одсто БДП.
На Блиском истоку се наставља рат за велики Израел. Следећи на реду су Јемен, тј. Хути. Они су драстично смањили промет робе преко Црвеног мора. Успешно и константно бомбардовање како циљева у Израелу, у знак подршке Палестинцима који су изложени уништењу, тако и бродова за које ови борци из једне од најсиромашнијих земаља света, сазнају да су израелски или из земаља које подржавају јеврејску државу, драстично је смањило трговину преко Црвеног мора, тачније за око 60 одсто. Ова два фактора, уз чињеницу да сами Хути делују мимо и против интереса колективног Запада, значи да су следећи на удару, што ће имати ограничени фактор, без копнене акције.
Поред Хута, близина израелске војске Дамаску (на око 20 километара) и освајање уског појаса сиријске територије уз границу са Либаном, припрема су или за нове ратне операције Израела у Либану, или за постепено гашење Хезболаха као војног чиниоца који може да осујети израелске освајачке амбиције у Либану, због отежаног снабдевања из Ирана. Сама Сирија представља поприште на којем се сусрећу Турска и Израел преко својих проксија. Курдске снаге сарађују са САД, а курдски клан Барзани у Ираку и са Израелцима. Они могу помоћи дестабилизацију Ирака у правцу слабљења иранског утицаја у тој земљи, што не би требало да буде лако као у Сирији. Дакле, Сирија је нестала, а може се очекивати даље ширење ратних активности на Ирак и Либију, као и тензије у односима Турске и Израела.
На Далеком истоку, после инаугурисања Трампа неће се смањити претња рата. НР Кина је планирала дефицит од четири одсто, што је један од знакова припреме за војно деловање, у случају потребе. Кинеска елита са председником Сијем би највише волела да им Тајван падне у шаке као зрела крушка, али се годинама припрема за сценарио који би подразумевао масовну употребу ракетних система, тешке артиљерије и сада дронова.
Коначно, сада већ значајан број афричких држава, већина бивших француских колонија, ушла је у партнерске односе различитог интензитета са Русијом. Преко присуства у Либији и планиране базе у Судану, на Црвеном мору, Москва настоји да одржава војно присуство, а са њиме и економски утицај.

МАКРО КУЛТУРНИ ТРЕНДОВИ Наравно, не видимо само рат у следећој години. Судећи по намерама нове америчке администрације да додатно поједностави, а кроз дигитализацију, секторе јавне управе, тј. државног апарата и посебно финансија, за очекивати је укључење криптовалута у корпу финансијских средстава који номинално дају основу за немилице штампање долара. Ово ће бити увод у додатну комерцијализацију, која ће се вероватно односити на здравље и материјални статус појединаца. У питању су дигиталне вредности, попут социјалних кредита у Кини, за појединце којима ће се, испрва можда подстицајно, одобравати кредити и осигурање, на основу праћења, сада и здравственог стања.
Раније поменуто растакање државе је добило политички одговор у победи Републиканаца, којима су национална држава, заштита граница, традиционалне породице и до скора доминантних хришћанских вредности, и са тим повезано драстично смањење имиграције били главне пароле. Потрес у земљи метрополи, у вазалним земљама ће ојачати десне владе, попут Мелонијеве, Орбанове или Фицове. Немачка влада је већ пала и исто може задесити и Шпанију. Грчка владајућа Неа Демократиа ће радо дочекати Трампа такође. Ко се избори, може повратити део суверенитета у правосуђу.
Последице на културном плану ће бити престанак притиска за наметање ЛГБТ пропаганде у овим земљама и вероватно релакасација таквих политика и у другим земљама запада, осим у Канади, до одласка Швабовог омладинца, Џастина Трудоа. С тим у вези је опадање тзв. политика уродњавања и апсурдне нетолеранције појмова мајка и отац, промоције наводне менструације код мушкараца и сличних антихришћанских трендова. Међутим, то ће се платити неупитном подршком (великом) Израелу и куповином америчке опреме и наоружања.
Занимљива је немачка ситуација у којој подршка суверенистичкој АфД расте, али суверенизам и подјармљеност америчкој владајућој класи, без обзира да ли су у питању глобалистичка мртводушничка олигархија или манијакални техно могули, не иду једно с другим. Осим тога, проблем имиграције није и неће нестати што ће, уз интересе глобалистичке елите да се не дозволи ресуверенизација, задржати политичке тензије, које могу спласнути на кратко у првој половини године. Када се увиди да нова америчка влада није помогла ресуверенизацију својих вазала, може доћи и до покушаја отпора на периферији, нпр. у Грчкој, али не пре краја наредне године.
Биће донекле лакше за слободарски настројене људе, али ће први прави тест бити судбина рата у Украјини. Прекид рата сада би створио једну приватизовану територију чије би једино везивно ткиво била нетрпељивост према Русији. Без Одесе, Русија не би могла да каже да је победила, а Запад не би изгубио. Не би победила без ослобођења Кијевско-Печерске лавре, без слободне Одесе, Дњепропетровска и Харкова. Зато би евентуално примирје било само то и ништа више. Заправо, наставак рата је вероватнији, уз његово распламсавање на Леванту и жаришта у Африци.
Да би сачували превласт, макар у делу света, САД ће покушати да обнови Монроову доктрину и поврати утицај у Латинској Америци. Тј. Сједињене Државе ће вршити притисак у Централној и јужној Америци да се поново наметну као једина велика сила у региону. Ипак, сама америчка елита није сигурна како да то спроведе. То показују и недавни потези следећег америчког председника који de facto прети Панами, а њој пружају подршку Бразил и Колумбија. Војна авантура САД, налик на ону с краја осамдесетих, када су скинули с власти бившег штићеника Норијегу, покренула би додатне мигранте ка мексичко-америчкој граници и вероватно натерало Латиноамериканце да више уложе у сопствене одбрамбене капацитете. Поред Колумбије и Бразила ни Мексико, ни Сан Салвадор не подржавају, већ критикују овакве потезе. Заправо Трампове поновне најаве да би купио Гренланд, преузео Панаму и понуда Канади да постане 51. држава САД показују манијакално стање нове владе, која је, с правом, критиковала помањкање здравог разума Бајдена, Камале Харис и њиховог окружења. Такве изјаве говоре о ограниченим дипломатским дометима Америке следеће године и отварању економских сукоба и других тензија.
Папа, који је себе у мају прогласио за световног апсолутног монарха по Петровом наследству (по наслеђивању епископског трона од Св. Апостола Петра), додао је тако још једно јеретичко учење у Римокатоличку цркву. То ће тешко одвратити цариградску патријаршију и многе владике од сарадње са Римом, иако им раст православља широм света говори о великој жеђи за Истином, правим Путем и Животом.
А Звезда и Партизан у Евро-лиги, промене у Србији, кошаркашка репрезентација и Косово и Метохија?
О последњем је писано делимично у прошлом броју. Ако успемо да спречимо најављену распродају земљишта, енергетике, шума и паркова, значиће да смо на бољем путу