ОД ТРИЈА ИЗ СНОВА ДО КВАРТЕТА ИЗ МАШТЕ

Од суботе до суботе: 14. чело фест у Београду

Чело фест, фестивал посвећен виолончелу (23.-30- новембар), засијао је пуним сјајем ове године. Од почетка. На свечаном отварању на Коларцу наступио је Симфонијски оркестар РТС са солистима Романом Симовићем (виолина), Драганом Ђорђевићем (виолончело), Дином Имеријем (клавир) и диригентом Александром Којићем, у Бетовеновом Троструком концерту за виолину, виолончело и клавир. Са осмехом на лицу публика је излазила са Коларца. Десио се магични чин незаборавног концерта. Бетовен је оживео. Музичари су шармантно, инспирисано, опуштено, показали шта је радост музицирања и како класична музика може да звучи као рок концерт. Наравно, ту су и техничка спремност солиста, музикалност, осећај за стил и балансираност између инструмената, све оно што се код великих уметника подразумева. Опуштено понашање на сцени и духовит однос са оркестром, инспирисао је и овај велики ансамбл да свира пуним плућима. И диригент се уклопио у ову веселу слику, али је ипак прави шеф параде био трио из снова. Забављајући се створили су прекрасну музику, у концерту за памћење. После дугих стојећих овација одужили су се ставом из Менделсоновог трија. У другом делу програма, Дворжакова Симфонија из Ново свеа заокружила је ово изванредно вече.
Концерт најбољег подмлатка са професорима догодио се у Народном музеју 24. новембра. Два класична реситала – Ђорђе Милошевић, виолончело и Бојана Димковић, клавир, као и Младен Милорадовић, виолончело и Уки Оваскаинен, клавир – остварена су у сали Београдске филхармоније, која ће до краја фестивала бити главна сцена, осим Ане Топаловић (електрично виолончело) и Дениса Северина (виолончело) у Музеју науке и технике. Ансамбл VIVA CELLOS састављен од осам виолончелиста (Драган Ђорђевић, Кристина Антић, Марко Милетић, Вук Младенић, Данијела Милутиновић-Ненић, Жељко Тамбурић, Тамара Ранковић и Александар Латковић) приредио је прави шоу програм 27. новембра. Предвођени неуморним уметничким директором фестивала Драганом Сузуки Ђорђевићем извели су потпури композиција различитих аутора, углавном 20. века, који су аранжирани посебно за овај гудачки састав. У сваком комаду звук је био одлично избалансиран и племенит. Од South American Getaway америчке водеће личности поп културе 20. века Берта Бакарака, Прелуијума бразилског композитора Виља Лобоса, Лабуа Сен Санса, Мамба for 6 Кајзера-Линдемана, преко толико често аранжираног Барберовог Аађа (заштитни знак филма Platoon) и Офенбаховог Болера, све је водило у крешенду ка музици наших корена. Јовано Јованке, Свилен конац и Тамо алеко бацили су публику у транс, а и музичари су то свирали из душе и срца. Корени су чудо. Yesterday Битлса и кратка гласна стругачина из филма Пеарачке риче, а затим музика из Оисаних као бис, за награду навијачкој публици, која је понекад од среће аплаудирала и пре завршетка композиције.
Гран финале 30. новембра је припао Дејану Божићу, Срђан Сретеновићу, Сандри Белић и Немањи Станковићу, у соло деоницама праћеним Гудачким оркестром Факултета музичке уметности и диригентом Михајлом Милетићем. Пре почетка су Сандра Белић и Немања Станковић подсетили на недавно преминулог композитора Дејана Деспића, и као hommage извели два дана из његове Музичке нееље. А онда, потресни речитатив из Кол Ниреј Макса Бруха, који је маестрално извео Дејан Божић. Једнако узбудљива била је Меиација Ернста Блоха у којој се Сандра Белић још једном исказала као врхунски уметник. Поперова Мађарска расоија(Срђан Сретеновић) и Pezzo capricioso Чајковског (Немања Станковић) требало је да брзим и виртуозним деоницама ефектно буду контраст суморним композицијама. Али, гле, десило се чудо, лагане и контемплативне Кол Ниреј и Меиација оставиле су непоновљиви печат који ћемо памтити. Sorry, boys. Концерт је завршен младалачки полетно и разиграно, Григовом Холбер свиом за оркестар. Омладина је концентрисано свирала, звучали су професионално, диригент је био на висини сваког од задатака. Са балкона Филхармоније, који је личио на школску екскурзију, здушно су навијале колеге и пријатељи. Одрасли су се сложили. Биса није било, а Драган Ђорђевић, који је овом приликом урадио велики посао организације, али и музичких наступа у жижи, се захвалио свима који су помогли да се овај фестивал одржи. И београдска публика је захвална за ове моменте светлости у мраку наше културне свакидашњице.