КАКО СЕ ЕВРОПА ПРЕТВОРИЛА У АНТИ-ЕВРОПУ

Израел је колонијални пројекат САД:

Када се расправља о коренима западне цивилизације, која данас обухвата Сједињене Америчке Државе и Западну Европу, апологете их обично доводе у везу са католичком црквом, Грчком и Римом, али реформација, просветитељство и ционизам су пресудни елементи за формирање оног што се данас назива „западном цивилизацијом“, пише бразилски аутор Рафаел Маћадо

Запад као цивилизација се обично позива на три велика цивилизацијска извора: Јерусалим, Атину и Рим. То су, како се обично тврди, три принципа на којима је настала такозвана западна цивилизација.
То је, међутим, ноторни историјски фалсификат. Када се расправља о коренима западне цивилизације, пише бразилски аутор Рафаел Маћадо за сајт „Нова резистенција“, која данас обухвата Сједињене Америчке Државе и Западну Европу, апологете их обично доводе у везу са католичком црквом, Грчком и Римом, али реформација, просветитељство и ционизам су пресудни елементи за формирање оног што се данас назива „западном цивилизацијом“.
Постоји ли уопште „западна цивилизација“? Реалност је да антички свет и средњи век представљају потпуно затворену и неразумљиву реалност за либерални начин размишљања, додаје Маћадо.
Тешко је, или сасвим немогуће, успоставити везу између древне Грчке и Запада, наставља Маћадо. Такозвани класични човек је потпуно другачије сагледавао стварност него што то чини савремени западњак: „Класични човек је у природи размишљао као о цветању облика“, што показују чак и боје у којима је свет у „Илијади“ описивао Хомер. На пример, како примећује овај бразилски аутор, небо се у Хомеровом епу никад не описује као плаво, оно има углавном љубичасту боју, или боју винског талога.
У такве покушаје спадају и покушаји аутора попут Мишела Фукоа да успостави „везу између хомосексуализма и грчке културе, или покушаји да се искористе грчки аргументи против `тиранија`“. Све то је промашило поенту, јер тиранија и демократија имају сасвим друго значење у древној Грчкој него на модерном Западу. Ово само доказује неразумевање древне Грчке.

Шта модерни западњаци дугују старим Грцима Заправо, како примећује Маћадо, иако се модерни западњаци труде да докажу везе модерног Запада са антиком, постоји веома мало тога што западњаци дугују древним Грцима. Готово ништа.
„Насупрот томе“ додаје овај бразилски аутор, „веома је лако увидети да је реформација произвела просветитељство, модернизам и читаву западну цивилизацију“. А то је, пре свега, улога коју је почео да игра „разум и могућност да појединац слободно тумачи Свето писмо и да на тај начин одбаци традиционални однос човека према Богу.“
Оно што је слабије познато, додаје Маћадо, јесте „јеврејско просветитељство“ (хаскалах), које је остварило управо револуционарни утицај у подривању ауторитета традиционалне рабинске доктрине. Врхунац тог јеврејског просветитељства је савремени ционизам, који заправо одбацује старозаветног Бога. Један од аргумената за овај став су правоверни Јевреји, који су великом већином наставили да живе у Палестини, који одбацују и само постојање Израела, зато што нису „наступили услови за обнову израелске државе“. Према њиховом мишљењу, сам Јахве је изричито забранио обнову Израела, протерујући Јевреје у расејање (дијаспору).
Ционизам није наслеђе Блиског истока, већ типично западни феномен. Он је настао и наставио да се развија у Европи, пре свега у Британији, потом у Сједињеним Америчким Државама, и претворио се у колонијални пројекат Запада. То доказује случај савременог Израела, који је требало да геополитички „прекомпонује“ Блиски исток, освајањима и насилном колонизацијом.
У ствари, читав Колективни запад је коалиција са променљивом географијом, а не стварна цивилизација, попут Кине, Русије, Ирана или Индије. Заправо, Запад није цивилизација, јер почива на негирању претпоставки на којима се заснива било која цивилизација, као што су протестантизам, просветитељсто и ционизам, који се одриче наслеђа јудаизма.
Концепт „западне цивилизације“ је сасвим вештачки. Запад данас обухвата земље као што су, већином протестантска Јужна Кореја или Јапан, који је, у огромној мери, изгубио своје древне традиције. У Запад данас, наравно, спада и Израел, као колонијални пројекат САД. Ционизам је само начин да се одбаци наслеђе јудаизма, тврди руски мислилац Александар Дугин.

Запад је прогутао Европу Концепт таквог Запада се формирао и учврстио у САД. У њима су све ове „модерне“ тенденције доживеле свој врхунац.
Појам „Запада“, који настао у САД, на концу је прогутао Европу. Данас се Европа налази под потпуном културном и политичком хегемонијом САД. „Чак и европске новинаре и `интелектуалце`“, примећује италијански геополитичар Данијел Пера, „обучавају агенти ЦИА, а политичка и културна агенда само следи оно диктате Вашингтона. Европском унијом доминирају политичари и лобисти, који примају наређења директно из америчких центара моћи. Они раде као политички огранак НАТО-а, још једна филијала САД, који је тесно повезан са мултинационалним корпорацијама.“
Исто то, за сајт „Центроиталикум“, констатује и италијански аналитичар Марио Порини: „Данашња Европа је само колонија САД“. Данас постоје „Сједињене Европске Државе“, као пуки продужетак, или филијала Америке. „Са Версајским уговором и успоном САД уведен је концепт ратне одговорности и ратних злочина, чиме се криминализује и дехуманизује непријатељ, а рат има само један циљ: тотално уништење противника.“
Европљани су сада принуђени да трпе „потпуну духовну колонизацију“ САД, закључује Порини. У том смислу, немачки филозоф Мартин Хајдегер говори о западном друштву као тријумфу гигантизма. Гигантизам је, додаје немачки филозоф, само синоним за американизам.
Немачки писац Ернст Јингер је користио термин „титанизам“ како би описао друштво у коме су време и простор потпуно десакрализовани, а једино што се заиста рачуна је профит. То су управо принципи према којима су устројене САД, друштво које је настало колонизацијом северноамеричког континента, истребљењем домицилног, индијанског становништа, а потом се колонизација наставила, обухватајући, за почетак, Западну Европу, идеално читав свет.
У ствари, овакво друштво је „резултат титанске освете“, додаје италијански аутор. Титани су, према миту, побегли са Далеког запада, који је мрачни регион на границама Земље, где су их после побуне против Олимпа заточили олимпски богови.
Овакав модел је потпуно супротан ономе што је некад историјски и културно била Европа. „То је анти-Европа, потпуна негација Европе. То није дух“, подвлачи овај аутор, „већ анти-дух“. Европска унија, закључује Порини, представља пример чисто титанске конструкције.
Америчка империја и надаље постоји, јер поседује Европу. Када се ово поседовање заврши, сматра Порини, умреће и такозвана америчка империја.

Савремени Израел је пука испостава Запада Вратимо се, још једном, савременом Израелу.
Када израелски премијер Бењамин Нетанијаху, који спроводи „коначно“, геноцидно решење за Палестинце, каже да је функција Израела да „одбрани западну цивилизацију“, он је, на известан начин, у праву. Ипак, било би тачније рећи да је Израел само колонијални пројекат западних сила.
Од свог оснивања, најважнија улога Израела је да обезбеди империјалну контролу Запада над Блиским истоком. Како примећује португалски новинар Жозе Гулао, на сајту Фондације „Стратешка култура“, континуирана израелска колонизација арапских територија је „незаконит процес“, који је омогућило саучесништво УН и отворена подршка САД и западноевропских земаља.
Овај „незаконити процес колонизације“ је признат резолуцијом Уједињених нација из 1948. године. Наставио се 1967, такозваним Шестодневним ратом, када су окупирани региони Газе, Западне обале и Источног Јерусалима. Отада се у областима које су отете од Палестинаца граде јеврејска нелегална насеља. Коначно, као резултат тога, констатује португалски новинар, сада имамо око 700.000 фанатизованих јеврејских досељеника, од којих су огромна већина европски Ашкенази, који немају никаквих етничких корена у Палестини.
Како, сасвим основано, примећује италијански писац Андреа Марћиљано: „Арапи доживљавају Израел и Израелце као странце, као освајаче и као продужетак западног колонијализма, а управо то представља суштински проблем за Израел“.
Другим речима: Израелци су дошли на арапску територију захваљујући западном колонијализму, и то као „испостава страног и непријатељског Запада“, додаје италијански писац.
Отуда потиче наизглед парадоксална подела на ционисте и ортодоксне (правоверне) Јевреје – јудаисте, који су, већином, домицилно становништво у Палестини.

Два објашњења за рат у Палестини Чињеница је да је уочи рата у Гази позиција Израела у принципу била стабилна. Једина претња Израелу била је демографска, јер ова земља „представља само мало, етничко-религијско острво у огромном арапском мору“, примећује Дугин. Рат је све то променио. Сада Израел ескалира сукоб са Ираном, али у исто време упозорава Техеран да „не одговара“ на напад, који је био готово симболичан. Иран ће, наравно, одговорити. То је пут који води даљој ескалацији, којом је кренуо Израел. Постоје два основна објашњења за овај рат: религиозно и геополитичко, која се уопште не искључују. У Гази тренутно видимо покушаје Израела да истреби и/или протера све Палестинце. „Будући да не можемо озбиљно да побољшамо сопствену демографију, остаје нам само да уништимо становништво које својим постојањем и етно-религијским кодом омета реализацију есхатолошких пројеката“, каже Дугин. Рат на Блиском истоку би, између осталог, требало да доведе до проглашења Јерусалима за престоницу, када ће бити срушена џамија Ал Акса, која представља другу најважнију светињу ислама, на чијем месту ће бити подигнут Трећи храм. Тада ће доћи (јеврејски) Месија, коме ће се „клањати сви народи света“. Како пише Дугин, то ће бити тренутак „успостављања светске јеврејске империје, а Јевреји ће, као изабрани, владати покореним народима `гвозденом палицом`.“ У геополитичком контексту, читав Блиски исток је само још један фронт рата униполарног против мултиполарног света. Ова два објашњења за рат у Палестини се уопште не искључују. Како примећује Дугин: „Ако су у очима Нетанијахуа и есхатолошких циониста Израел и судбина јеврејског народа нераскидиво повезани са Месијом, онда је за западне глобалисте Израел пуко оруђе у борби за одржавање планетарне хегемоније.“

Дословна примена застрашујуће старозаветне митологије „Ционизам је државна идеологија Израела, која, с једне стране, представља наставак јудаизма, али је, с друге стране, његово побијање“, сматра руски мислилац Александар Дугин.
Ционисти се залажу за постојање Израела и негирају права Палестинаца, јудаисти поричу право Израела на постојање, одбијају да служе војску и газе израелске заставе, јер се, према њиховом мишљењу, још нису стекли услови за обнављање Израела, будући да Јевреји за то „немају Божју дозволу“.
Сврха расејања, које је постало део јеврејске традиције, јесте да се „Израел искупи за своје грехе“. Тек после искреног покајања Израела требало би да се појави Месија, а његова појава ће омогућити повратак Јевреја, успостављање независне државе и подизање Трећег храма у Јерусалиму. То, подвуцимо, тек треба да се деси.
Најдоследнији представници овог становишта су данас фундаменталисти из покрета Нетуреи Карта (Чувари града), који верују да су муке које Јевреји трпе у изгнанству оправдана „последица Божје воље“.
Савремени Израел је у очигледној супротности са овим старим јеврејским традицијама.

Обрнути Хитлеров Мајн Кампф Отуда брутално и масовно демографско насиље, са карактером етничког чишћења које спроводе ционисти, има за циљ истребљење свих Палестинаца, или барем њихово протеривање из „Свете земље“.
У Израелу је, тврди Гулао, тренутно на власти „прави фашистички, отворени расистички и сегрегациони ционизам“, нека врста „обрнутог (Хитлеровог) Мајн камфа“. Како додаје овај португалски новинар, ционисти сматрају да им је сам Бог доделио „осветничку улогу“, а они је „спроводе дословном применом застрашујуће старозаветне митологије“.
Тренутни вођа циониста је Бењамин Нетанијаху, али он је још само један лидер у дуготрајном процесу радикалне трансформације израелске државе. Нетанијаху се надахњује идејама Владимира Јаботинског, Јеврејина из Украјине, који је током Другог светског рата сарађивао са Мусолинијевим фашистима.
Заправо, како тврди Гулао, идеје Јаботинског су „једна варијанта екстремистичког колонијализма, чија је „мисија одбрана западне цивилизације на Блиском истоку“.
Ова фанатична тенденција, коју у потпуности подржава режим у САД и недемократска тела која одређују политику Европске уније, доминира у Светском јеврејском конгресу, закључује португалски новинар.
Да ли је већ прекасно за спас Израела? Израелски политичар Јехуд Барак описао је тренутне догађаје у Израелу као државни и уставни удар, који се одвија без испаљеног метка, додајући да се Израел претворио у диктатуру.
Још алармантније мишљење о актуелним догађајима у Израелу износи генерал Моша Јалон, бивши начелник Генералштаба оружаних снага и бивши министар одбране:
„Тел Авив се претворио у штаб геноцидне и колонијалне изградње заједнице досељеника. У Израелу је створена огромна милиција осветника, са стотинама хиљада колониста, наоружаних до зуба, који су ван контроле и спремни на све, па чак и да нападну војску и државу.“
Све то има прецизне аналогије у историји САД, у њиховом бруталном истребљивању урођеника – Индијанаца, и отимању њихове земље. Палестинци, слично Индијанцима у Северној Америци, за израелске досељенике једноставно нису људи.
Израелски министар одбране Јоав Галант је почетком рата изјавио да се Израел „бори против животиња“ – Палестинаца. То је однос нациста према источним Словенима, или однос украјинских неонациста према Русима, који такође „нису људи, већ нека врста Толкинових Орка“.
Један од неименованих припадника Мосада, кога цитира израелски лист „Харец“, тврди да је сада, захваљујући акцијама Нетанијахуа, у питању и будућност јеврејске државе: „Уколико се Израел заиста претвори у расистичку државу, он неће моћи да опстане. Вероватно је већ прекасно за спас Израела“.