Владимир Ваухник
У потрази за Хитлеровим војним плановима
Академска књига
Трогодишњи боравак у Берлину, где долази на службу војног аташеа крајем 1938. године, Владимир Ваухник ће описати у мемоарској књизи „У потрази за Хитлеровим војним плановима“. Дајући у њој широку слику немачких припрема за освајање европских држава, он то чини из угла директног сведока, који је, како говоре извештаји америчке обавештајне агенције ЦИА, био вероватно најбоље информисани страни посматрач у Берлину. Описујући исцрпно, уз мноштво сликовитих и крајње занимљивих детаља, каснији ток немачких војних операција и освајања Пољске, Француске и бројних других земаља, Ваухник оставља непроцењиво сведочанство о првим годинама Другог светског рата. У исто време, Ваухнику је поверена нимало лака дужност да заступа Краљевину Југославију која покушава да избегне уплитање у ратни сукоб. Посебна драж мемоара су описи Ваухникових сусрета са готово комплетном нацистичком врхушком, али и са низом људи који су одредили историју прошлог века, међу којима су Хитлер, Геринг, Химлер, Гебелс, кнез Павле, Хитлерови противници који ће извести Јулску заверу, али и Иво Андрић, тадашњи југословенски посланик у Берлину. У овој књизи Ваухник оставља и драгоцене записе о обавештајној делатности и техникама које је користио током ње. Тако ћемо открити низ обавештајних метода – од намерног пласирања лажних вести, преко врбовања политичара, уметника, индустријалаца и официра, па све до (зло)употребе љубавних односа. Јединствено историјско сведочанство – које је написао један од најзначајнијих југословенских и европских обавештајаца двадесетог века – о годинама које су свет одвеле у најкрвавији сукоб свих времена коначно се налази пред нашим читаоцима.
Дејан Мировић
Државни удар
Катена Мунди
Према речима проф. др Мила Ломпара, писца предговора, књига Државни удар Дејана Мировића истражује како су Француско-немачки план и Охридски споразум утицали на статус Косова и Метохије. Аутор анализира правне и политичке последице ових споразума, истичући улогу међународних актера и домаћих политичара у процесу доношења одлука. На крају, Мировић прецизно и храбро открива да ли је прекршен Устав Републике Србије и ко је за то одговоран. Мировић у свом раду проучава да ли ова два документа обликују правни статус тзв. Косова. Такође, аутор анализира да ли је прекршен Устав Републике Србије и ко је за то одговоран. Књига се фокусира на политичке аспекте ових уговора и њихове импликације по Србију и међународно право. Књига је подељена на неколико тематских целина које истражују различите аспекте Француско-немачког плана и Охридског споразума. Мировић детаљно обрађује правне дилеме и приказује бројне примере међународних споразума, који су директно утицали на односе у региону. Међу главним темама су: Закључивање Француско-немачког плана – Мировић анализира правне оквире и утицај плана на државу Србију и тзв. Косово, Охридски споразум – аутор детаљно објашњава како је овај споразум примењен и које су његове последице, Правни и политички оквир – књига истражује уставне и правне аспекте решавања конфликата у региону. Мировић детаљно анализира правне аспекте уговорних обавеза, са посебним освртом на њихову примену. Он наглашава како су међународни уговори, често закључени без јавне расправе, утицали на политичку сцену Србије. Посебан фокус стављен је на примену међународног права у контексту Косова и Метохије. Државни удар Дејана Мировића је књига која пружа прецизан увид у последице прихватања Француско-немачког плана и Охридског споразума. Аутор користи своје правно и политичко знање да објасни зашто сматра да је прихватањем ових споразума извршен државни удар у Србији. Ово дело је кључно за разумевање правних и политичких изазова са којима се Србија суочава.