ДА ЛИ СУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ДЕГЛОБАЛИЗАЦИЈА ЗАИСТА НОВИ ПОЈМОВИ?

Глобализација је често коришћена реч у расправама о међународним односима. Међутим, да ли неко зна шта значи та реч?

Глобализација је често коришћена реч у расправама о међународним односима. Међутим, да ли неко зна шта значи та реч? Када се говори о економији, тада управо објављена књига коју су написали Мирослав Јовановић са Универзитета у Женеви и Данијела Деспотовић са Универзитета у Крагујевцу објашњава о чему је реч.
Лакше је дефинисати деглобализацију у светској економији него глобализацију. Деглобализацију јасно оличава царински рат САД буквално против свих; затим санкције против Русије, Ирана или Кубе; па Брегзит; и на крају, али не и коначно, прекид глобалних ланаца снабдевања, производње и транспорта.
Али шта је то глобализација? Лондонски Економист је нашао преко 5.000 различитих дефиниција глобализације. Правници, политичари, дипломате, економисти, пословни свет, банкари, уметници и други сви имају своју дефиницију глобализације. Хенри Кисинџер је дефинисао глобализацију „као друго име за доминантну улогу САД.“ Поједини економисти мисле да је глобализација друго име за економску интеграцију, док се у школама за бизнис глобализација дефинише као производња и продаја истоветних и стандардизованих производа широм света.
Први део почиње уводним напоменама, дефиницијом и основама на којима се заснива глобализација. Разматрају се међународне организације и аргументи који функционишу у прилог глобализацији и против овог процеса. Улога интернета, глобални стандарди и глобални ланац вредности обрађени су у посебним поглављима. Посебна пажња је посвећена разматрању питања да ли су глобализација и деглобализација заиста нешто ново или не. Пре закључка изложена је корпоративна друштвена одговорност и остали елементи глобализације.
Други део књиге је усмерен проучавању страних директних инвестиција и ТНК као основним оруђима уз помоћ којих функционише економска глобализација. Овај део је посвећен међународној мобилности фирми и састоји се од седам одељака. После увода, у другом одељку налазе се општа концептуална и теоријска разматрања страних директних инвестиција и ТНК-а. Следе прекограничне пословне активности транснационалних корпорација (ТНК), њихове детерминанте; везе са локалном економијом, преливања и екстерналије; трансферне цене; истраживање и развој; односи са органима власти земље домаћина и културалне разлике. Четврти одељак се бави економском интеграцијом и транснационалним корпорацијама. У наредном је дат кратак преглед ТНК-а и ЕУ. Следећи одељак пореди трошкове и користи, тј. потенцијалне добити и реалне проблеме због пословања ТНК у земљи домаћину, да би се у последњем извели релевантни закључци.
`Трећи део књиге обрађује актуелна питања економских санкција, деглобализације и њихових ефеката на стање у Русији и Европи. Такође, разматра се статус Србије у вези са том темом, као и питање позиције добитника и губитника у том процесу. Западне санкције у којима не учествује 85 посто светског становништва су требало да оборе руску економију на колена. Оно што се догодило је потпуно супротно. Дошло је до преображаја руске економије која сада има три пута бржи раст од оног у Немачкој. И поред невиђено оштрих економских санкција према Русији, али и проналажења нових добављача, ЕУ и даље зависи од увоза енергије из Русије. Русија је поново избила као главни снабдевач ЕУ. Само током септембра 2024. (за који сада постоје најсвежији подаци), ЕУ је увезла гас из Русије у вредности 1,4 милијарде евра. Дошла је хладна зима у Европу, а доласком Доналда Трампа спрема се и царински рат између САД и ЕУ. Такав трговински рат прети да гурне поготово немачку привреду у још дубљу рецесију. ТисенКруп најављује отпуштање 30 посто радника, а ВW без преседана у својој 87 година дугој историји први пут најављује затварање своје три фабрике у Немачкој. Једно од питања је да ли ући у Трампов воз или лећи на шине испред њега или погледати другде (исток?) и видети да ли ту постоје могући партнери? Због свега ЕУ треба да поново промеша свој шпил економских карата.
Лако је било Западу проповедати о користима од слободне трговине, либералне економије и глобализације и пре 50 година у доба када је „глобално“ тржиште било ограничено, тј. онда када Кина није била у Светској трговинској организацији и када је Источна Европа била прилично затворена. Сада, када је Кина постала отворена, глобална фабрика и када је предводник света који се залаже за вредности слободне трговине за коју се залагао Запад деценијама, сада се Запад затвара и „деглобализује“.