Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
– Имали смо данас бројне разговоре у Бриселу. Разговор са Мајом Калас је био отворен, не лак. Она је инсистирала на увођењу санкција Русији, наставку дијалога и компромиса са Приштином, убрзаном решавању случаја Бањска. У складу са политиком и интересима Србије ја сам јој одговорио.
– Са О Брајаном сам имао добар разговор, надам се америчкој подршци за отварање кластера 3. Разговарали смо о последњем инциденту на каналу Ибар- Лепенац, поновио сам им да не постоји умештаност Београда, али ми спроводимо своју истрагу и надам се да ћемо доћи до одређених резултата.
– Имам после вечеру на којој ће бити Курти, можете да мислите како ће то да изгледа. После тога на аеродром, па идемо за Цирих.
– Гервала је говорила напето овде. Три су особе биле кључне да им то дозволе. Они су им дали могућност да говоре, без да им ми одговоримо у Европском парламенту. Она је испаљивала базуке како јој шта падне напамет, али не мислим да је то наишло на велики одјек. Њихов нон пејпер је сраман и не добро срочен. Ја знам када је нешто тешко, а ово је било глупо срочено, у стилу „ми мрзимо њих, и зато су криви“, без доказа, наравно, али су људи у свету озбиљнији од тога. Чим будемо видели доказе изаћи ћемо у јавност.
– Грађанима могу да гарантујем да Београд и власти у Србији никакве везе са тим немају.
– Данас сам у једној од пауза позвао Милицу Шкорић и извинио се што ју је неки лудак ударио и отео телефон, то је навика код њих и да физички угрожавају жене, то им је главни политички мото. Видео сам да је тај Багарић приведен, полиција и тужилаштво ће да то обаве, али шта да друго очекујете од насилника.
– За нас је важно да испуњавамо услове који су постављени, али да уведемо санкције Русији, сва би нам врата била отворена. И да признамо независно Косово, онда може све, али нисмо заинтересовани. Нећу да мењам политику коју смо донели, баш ме брига шта ће и ко да ме критикује. До сада смо земљу водили на добар начин. Сви овде знају да је Србија друга по реду растућа економија у Европи, сви на томе честитају.
– ЕКСПО је за мене посебна част, заставу коју сам огрнуо УН, она је уоквирена и стоји као свечана застава у Председништву, да остане запамћено да смо их први пут у историји победили, против најмоћнијих земаља света. А тако ћу заставу ЕКСПА да узмем, па кад дођу тешки дани узећу је у руке и рећи „Гурај даље“.
– Није Србија шака зоби да је свако уцењује и да је свако позоба.
И није то све уважени господине председниче. Уалском у ЕУ, која још смо постоји на папиру, Наше правосуђе би било под јурисдикцијом ЕУ правосуђа и важило би само у Србији, за локалне потребе.
Имамо пример Хрватске која је ушла безглаво у ЕУ а затим искусила на за њу најболнији пех.
На челу југословенске УДБ-е били су Здравко Мустач и Јосип Перковић који су, све до одцепљења Хрватске од Југославије били у Београду а онда су емигрирали у Хрватску и ставили се на распложење Туђманове НДХ и постали Хрватски хероји. Али по сазнању Немачке они су стајали иза атентат на
Стјепана Ђурековића немачког агента у Југославији. И узалуд је било Хрватској да их заштити јер коначну реч доноси правосуђе ЕУ и тако су осуђени на доживотну робију.
„Да уведемо санкције Русији и признамо Косово рекли би “може све”, али нисмо заинтересовани“
Боже колико дуго ће то трајати?
Горе наведено је пуштање пробних балона да се јавност полако навикава на непопуларне одлуке.
Па зар већ нисмо дали све , а не можемо ништа ?
“ Da uvedemo sancije Rusiji i priznamo Kosovo , rekli bi – ……. moze sve ….. “
Vjerujem i da bi rekli “ moze sve “ , a ne bi od obećanja ispunili BAŠ NIŠTA !
Vučić je DE FACTO priznao Kosovo i uveo sankcime Rusiji .
Od njega se sada očekuje i “ ono “ DE JURE !!!
Даће он и то de jure признање. А оно што прича, то је само његова интерпретација разговора које је
Даће он и то DE JURE признање! А оно што прича је само његова интерпретација разговора које је водио, намењена домаћој публици. Тако отресито, скоро па резплутно, свакако није разговарао са Кајом (Мајом!) јер јер није у позицији кад нешто мољака. А он мољака! – наградно отварање „кластера“, јер је време да Србија буде примљена у ЕУ, јер ето, сви га хвале (тапшу по леђима и дрмусају му руку пред камерама) због големог напредовања Србије! А њима је до напретка Србије стало као до лањског снега… Једино им је стало да се дочешају литијума, бора и још много чега, и да скину питање КиМ са грбаче. На Вучићевој жаркој ирационалној жељи испоставили су му сијасет уцењивачких захтева, остварили све, још је потребно, како слаткица Каја рече, да испуни оно што му је обавеза по Охридском споразуму и – готово!
Шта готово? Ма не, какво чланство! После свих година бауљања доћи ће и време да се Унија распадне, већини слепих евроентузијаста остаће „шупаљ нос до очију“!. Србија ће бити мања бар за 20% своје територије, а њом ће, уздуж и попреко, да вршљају Рио Тинто, Блек Рок… генерали у сукњицама и ко све не!
То је нама наша борба дала, да имамо Ацу за маршала! Машала!