АКАДЕМСКИ ЕКСПРЕС ЛОНАЦ

Тек са организовањем студената, разједињена опозиција покушава да поврати свој значај и углед, потрошен у бројним неуспелим протестима. Мада их „туча“ око студената сигурно неће довести до жељеног циља

Петнаест минута тишине, сваки дан у исто време, када људи широм Србије застану у 11:52, у знак протеста због 15 погинулих у паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра. Стоје у тишини, што са цвећем у рукама, што са натписима са именима погинулих или транспарентима „Крваве су вам руке“ и „15 погинулих, 0 одговорности“ Та слика би требало да покаже како је цела Србија устала и не мири се са током и начином истраге новосадске трагедије, бар како су пренели тзв. независни медији, извештавајући из часа у час, из минута у минут, држећи тензију и помажући опозиционим странкама и њиховим лидерима у ескалацији уличних протеста, сукоба са полицијом и осуди власти као главног кривца за грађевинску хаварију и страдале грађане.
Међутим, како је то већ уобичајено у опозицији, протест у организацији парламентарних опозиционих партија, бар онај испред Владе Србије, уместо да буде средство притиска на власт, претворио се у неделотворан и безидејни скуп. У недостатку шире политичке стратегије, све се свело на захтев оставки челника власти (премијера Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића) и почетак нових свађа, подела и међусобних оптужби у опозицији, у којима су са једне стране изнете тврдње да су протести доживели фијаско, а са друге да власт и БИА, уз помоћ „тројанских коња“, руше опозицију.
Већ виђено, што би рекли, и на ранијим протестима због изборних неправилности на локалним изборима, које нису дале никакав резултат, иако су грађани месецима излазили на улице, а опозиција се поделила у вези са питањем изласка на нове локалне изборе. Не мењајући досадашњи начин деловања, мењајући само његов повод, опозиција је наново исказала сву своју јаловост, претећи да „прокоцка“ и оно мало грађанског поверења.
Следећи протест, у Новом Саду, претворио се у неконтролисани скуп, када је неколико десетина младих људи напало просторије Српске напредне странке у Новом Саду и Градску кућу у којима су симболички препознали политички део кривице за трагедију. Са пуно црвене фарбе, фекалија и каменица, необуздани бес се претворио у рушилачко демолирање и довео до хапшење изгредника, да би касније супротстављени медији (наклоњени власти и опозицији) подгревали причу, свако из свог угла – једни, да се ради о насиљу опозиције која би да изазове хаос у земљи, док други говоре о убаченим елементима власти инструираним да разоре достојанствени скуп.
Даља опозициона протестна окупљања нису ништа ново донела, а „чувари протестне ватре“ су се свели на шачицу људи и већ пословично ангажованих опозиционих лидера који покушавају блокадом да спрече растављање Старог савског моста.

ИНИЦИЈАЛНА КАПИСЛА Тек крајем новембра крећу блокаде студената а иницијална каписла је био инцидент 22. новембра на скупу „Застани, Србијо“ код Факултета драмских уметности (ФДУ). Тог дана, у 11:52 часова, неколико десетина грађана зауставило је саобраћај на Булевару уметности на 15 минута како би одали пошту за 15 жртава трагедије у Новом Саду. Мирна акција наишла је на негодовање возача, а ситуација је ескалирала у физички обрачун. Студенте у блокади су подржали поједини професори, активисти и политичке странке, али и грађани који су им доносили храну и пиће.
Протест и блокада факултета се са академаца са Факултета драмских уметности у Београду, проширио на студенте Филозофског факултета у Новом Саду, потом још неколико београдских факултета који су блокирали зграду Ректората, Филолошки, Филозофски, Математички, Хемијски, Факултет за физичку хемију, ФПН, Архитектонски факултет.
Настава је на 15 минута прекинута на Правном, Машинском, Филозофском, Филолошком, Факултету драмских уметности, као и Факултету политичких наука, у чему се студентима придружио и део професора. После 15-минутне тишине, студенти су почели шестосатну блокаду зграде Ректората у центру Београда.
Међу првим захтевима истакли су да Министарство унутрашњих послова (МУП) поднесе кривичне пријаве против свих познатих и идентификује остале чланове групе која је напала студенте и професоре. Студенти су најавили да неће прекидати блокаду док се њихови захтеви не испуне.
За сада су стала 32 државна факултета у четири универзитетска центра. Блокада која је пре две недеље кренула са Факултета драмских уметности шири се са београдских на факултете у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
Студенти са сва четири универзитета у Србији траже објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду али и откривање одговорних за напад на студенте Факултета драмских уметности. Такође, захтевају и одбацивање оптужби против ухапшених студената и грађана приведених током протеста, као и повећање средстава за државне факултете за 20 одсто. Истичу да ће блокаде трајати до испуњења захтева.
Студенти најављују да ће се блокаде наставити до испуњења свих захтева. Пленуми (отворени састанак свих заинтересованих студената на којем се заједнички дискутује и одлучује о важним питањима) се настављају свакодневно; планиране су нове блокаде и протести широм Србије. Студенти одбацују било какву политичку повезаност, наглашавајући аутономију својих захтева.
Огласила се и званична Студентска конференција Универзитета Србије (СКОНУС) поводом одлука и позива студената учесника пленума за смену руководства студентских парламената и студентских представника. Након пораза на студентским изборима у априлу, како кажу, иста група студената користи сваки догађај да таргетира нас као већину и на све начине покушава да оствари свој лични циљ – да буду легитимни представници студената без легитимне већине…, постављајући на крају саопштења питање студентима, професорима и целокупној јавности, шта је заправо циљ блокаде факултета?
Студенте су подржали и многи професори и декани факултета, неки само студентске захтеве а неки и блокаде. По медијима се дневно излиставају спискови оних који подржавају студенте и оних који то још нису учинили, не би ли их на тај начин приволели да се придруже студентима. „На готово свим одељењима је практично једногласно донете одлуке да се студенти подрже у својим настојањима. Гласови који нису ишли у том правцу би могли да се изброје на прсте једне руке. И то говори о томе да студенти имају велику подршку наставника и тако ће бити и до даљег“, каже Даниел Синани, декан Филозофског факултета у Београду.

ХАЈКА НА АНТИЋА „Прст који није ишао у том правцу“ је професор историје Чедомир Антић, чиме се изложио правој хајци која је покренута против њега, док се његова фотографија, такорећи у виду потернице, дели на друштвеним мрежама, због његове одлуке да не изађе на улицу, већ да одржи предавање на факултету.
Овај некадашњи студентски лидер, а сада професор, у изјави за РТ Балкан каже да неће да тера Норијегу Хитлером, већ хоће да Србија буде демократска, правна држава, а не да је воде фашисти, анархисти или комунисти. „Нећу да на факултету који је 150 година бастион демократије и слободе управља непозната особа пиштаљком“, каже Антић. Напомиње да постоје правила како се на факултету подиже протест, да она у овом случају нису испоштована и указује да су то радили само фашисти и комунисти. „Ово није ни студентски протест ни штајк, већ покушај групе анархиста да буду политички значајни. Они који ово раде нису у стању да напуне плато, а камоли да пођу улицама Београда. Једино решење им је да истерују професоре са наставе“, поручује Антић.
Све је требало да личи на 2020. годину и мере државе на нова жаришта корона вируса, иако је уочи избора објављено да вирус малаксава и да пандемија полако јењава. Те мере не би имало неког већег значаја и утицаја на ионако већ утрнулу јавност, да њима није такнуто у „осињак“ – у студенте.
Није председник Србије Александар Вучић такорећи ни завршио своје ТВ излагање и најаву да ће, у оквиру предузетих мера, и студентски домови бити затворени, а студенти из више београдских домова хрупили су на улице. У размаку од само 12 сати, студенти су у Београду одржали два протеста.
Њихов револт 2020. године и реакције подршке скоро да су „потопиле“ изјаву ондашњег министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића, који је рекао да ће студенти ипак остати у домовима а да је Вучићева најава базирана на погрешним подацима из Студентске поликлинике. Да би оправдао председника Вучића, министар је као лошу навео интерпретацију података Студентске поликлинике да је око 300 студената заражено короном, јер већина њих заправо живи ван студентских домова, по приватним смештајима, код газдарица, мама и тата, наводећи да је само 20 одсто позитивних студената на вирус корона заправо из домова.
Сада је председник, у обраћању новинарима српских медија у Цириху 4. децембра, после разговора са швајцарским званичницима, одбацио оцене да из страха од младих не коментарише блокаде рада појединих факултета у Србији. „Шта да коментаришем, то да треба да гонимо оне које они хоће а да не гонимо оне које они неће? Па није то њихов посао, то је посао тужилаштва. То је требало да науче не на првој години Правног факултета, него у средњој школи. Њих тројица уђу у Ректорат и кажу ‘блокада’. Овамо седе њих четворица, у Нишу дошао функционер странке Мирослава Алексића и седе њих деветоро. Рекао сам вам прецизне бројеве“, додао је Вучић.
Након што је председник државе поручио организаторима студентских протеста да треба престану да се „бију око новца који добијају мало споља, мало изнутра“ (алудирајући на сукоб Миле Пејић и Бранислава Ђорђевића из новосадског покрета СТАВ) стигао је и одговор студената и неформалне групе СТАВ из Новог Сада, у виду перформанса са лажним новчаницама са ликом Александра Вучића са апоеном нула.
Иначе, група СТАВ је била и главни актер нереда на Филозофском факултету у Новом Саду, када су бранили Динка Грухоњића од Студентског парламента Универзитета у Новом Саду и њиховог захтева да се професору Грухоњићу уручи отказ због његових перманентних иступа на трибинама на којим прави неукусне алузије, вређа Српску православну цркву и српски народ.
И сада је забележена активност СТАВА у блокади Факултета техничких наука, када су, како кажу у управи те институције, група студената и лица чији идентитет не знају, ушли у зграду и на неколико улаза поставили катанце. Додају да пословодство Факултета није добило никакве званичне захтеве и позивају на разговор са легитимним представницима студената.

ВЕШТАЧЕЊЕ ФТН Овај факултет не само што нема разумевање за бахати чин закатанчења, већ у свом саопштењу наглашавају да је Више јавно тужилаштво у Новом Саду за вештака у вези са околностима пада надстрешнице на Железничкој станици у  Новом Саду именовало управо Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду. Одмах након тога, тим вештака је изласком на лице места започео процес вештачења и закључно са 20.11.2024. године предао налаз и мишљење вештака Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду. Напомињемо да је у оквиру саме наредбе за грађевинско вештачење, јасно наведено да чињенице до којих се дошло током вештачења представљају тајну, по наредби Тужилаштва, а са циљем правилног и неометаног вођења поступка.
Наравно, власт не пропушта да поентира на сукобима и страначким поделама у опозицији и њиховој рефлексији на студенте и њихове протесте јер су управо омладински лидери опозиционих странака предводници студентских протеста.
„Новости“ наводе да су са једне стране перјанице Ђиласовог ССП, Поношеви омладинци и други који чине ту групацију имају своје виђење како би требало да се наставе студентски протести, а чему се противе Алексићеви омладинци из Народног покрета Србије и Зеленолеви фронт који не желе да прва групација преузме вођење протеста. Очигледно, из опозиционих центара студентима није изостала подршка, али и позиви и усмеравања њиховог бунта ка властитим тежњама и циљевима.
Па ипак, са студентима се није играти јер они су попут експрес лонца. Питање је само хоће ли неко успети да на време испусти „пару“ или ће доћи до експлозије. Ради о друштвеној група од које зазиру сви политичари, често јој се удварају и избегавају да с њом уђу у дубљи конфликт. Њихов академски потенцијал има снагу да проблематизује не само функцију високог образовања већ и ширу друштвену стварност и политички систем који је креира. Словили су за главне бунџије још између два светска рата, заслужни су и за организацију првог послератног протеста 1968. године, а у превирањима деведесетих сва масовна окупљања почињала су студентским протестима на које се качила и опозиција, користећи их као главну снагу притиска на власт.