Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Влада Србије донела одлуку о проглашењу Дана жалости поводом смрти и страдања грађана због урушавања конструкције Железничке станице у Новом Саду.
Саопштење Владе вам преносимио у целости:
“ОДЛУКУ о проглашењу Дана жалости
1. Проглашава се Дан жалости поводом смрти и страдања грађана због урушавања конструкције Железничке станице у Новом Саду.
2. За Дан жалости одређују се 2. новембар 2024. године.
3. Ову одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 Број: /2024
У Београду, 1. новембар 2024. . године
Влада
Образложење
ПРЕДСЕДНИК
Милош Вучевић
Правни основ да Влада донесе одлуку којом ће се прогласити дан жалости садржан је у одредби члана 2. став 3. Закона о обележавању дана жалости на територији Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 101/05 и 30/10), којом је прописано да одлуку о проглашењу и трајању дана жалости доноси Влада Републике Србије.
Како је Законом о обележавању дана жалости на територији Републике Србије прописано да се дан жалости проглашава, између осталог, после нарочито тешке несреће која за последицу има смрт, рањавање, или тешко оштећење здравља већег броја људи, а имајући у виду чињеницу да је због урушавања конструкције Железничке станице у Новом Саду дошло до наступања смрти, повреда и тешког нарушавања здравља већег броја људи, стекли су се услови да се одлучи као у тачки 1. ове одлуке.
С обзиром на размере несреће која је погодила Републику Србију и њене грађане одлучено је као у тачки 2. ове одлуке” – стоји у саопштењу.
Претужна сам због ове страшне несреће која није смела да се деси. Свакако, ово је дан велике жалости за Србију и надлежни су учинили исправан гест. Састали се, одлучили у складу са законом…
А ко је одговоран што се десило тако нешто? Рекла бих да се у Србији много шта своди на пуко шминкање, уместо на темељан и квалитетан рад. Јер станична зграда је реконструисана, али НИЈЕ оно што виси над главом свима који прилазе згради и то у дужини од 50(!) метара, а прављено је 60-тих година прошлог века. Па је било и својеврсних уштеда – у то не сумњам. Тако се, ваљда, ради свуда: уштедети, закинути, , прескочити, занемарити, нашминкати…Нааправљени су велики пропусти! Све у стилу оне народне: споља гладац, а унутра…
Ипак, нешто је на настрешници рађено, постоје докази, али шта – сем тешке шминке? Волели бисмо то да знамо!
И – ко је крив? Свакако сви у ланцу: од оних који одлучују, одобравају, извршавају, врше надзор, примају радове…
А како ће се завршити? Пребацивањем кривице с једног на другог учесника, дуго, док све не падне у заборав… и све не “покрије трава и шаш”. Нићи ће нове “чворуге” на земљи и то је све.
Желела бих, од срца, да не буде тако. Да многи, из моралних разлога бар, поднесу оствке на своје високе положаје. И желела бих да ово буде опомена за све градитеље на брзину и штедише тамо где се не сме штедети: због пуке безбедности – ако то неком нешто значи.
Зато молим и Шапића да се окане кречења градских аутобуса у плаво – дрску и скупу шминку – већ да учини праве ствари за побољшање возног парка градског превоза. Чак и лаици знају шта би то требало да буде…