ТРАМПОВ ТОКСИЧНИ АКТИВ ЗЕЛЕНСКИ

Зеленском су дате стотине милијарди долара, а инструкције је добијао директно од Бајденове администрације, али када победи Доналд Трамп, он каже – ја сам независан, нећу никога да слушам

И то се десило. Немачки канцелар Олаф Шолц, који се 2022. дистанцирао од руског председника Владимира Путина и саопштио да нема о чему с њим да разговара док не „прекине агресију на Украјину“, ипак је прошле недеље окренуо добро му познати број телефона у Кремљу. Разговор који је трајао дуже од сата, како је наведено из оба кабинета, није резултирао конкретним договором, али је заједничка оцена да је био од неке користи. А да ли ће некоме да наштети, то ће се видети наредних недеља и месеци. Чињеница је да Владимир Зеленски није био одушевљен телефонским разговором обављеним на иницијативу немачког канцелара. И свако нормалан би рекао да управо Зеленски треба да буде највише заинтересован за контакте са руском страном, имајући у виду колико лоше ствари стоје по његов народ и земљу, не само на фронту.

„НЕЗАВИСНИ“ ЗЕЛЕНСКИ Али, не! Кијевски лидер је не само одговарао Шолца од разговора са шефом највеће државе света, већ је и после тог дијалога истакао да није спреман ни на какве преговоре са Москвом. Изгледа да је одлучио да буде непопустљив до краја. Што га неће спасити ни од одговорности, ни од пораза. То му је, прилично брутално, саопштио и Илон Маск, технолошки милијардер и један од најближих и најважнијих људи новог америчког председника Доналда Трампа. Маск је на својој друштвеној мрежи „Икс“ јавно исмејао нелегитимног украјинског председника, након што је овај изјавио да је – Украјина независна земља! „Његов смисао за хумор је изванредан“, написао је бизнисмен реагујући на речи Зеленског да „САД не могу да нас натерају да ‘седимо и слушамо’ за преговарачким столом“. Како је нагласио, „ми смо независна земља“! Изјавио је то „Украјинском радију“, признавши да му је план за мобилизацију пропао, а преговоре са Русијом назвао је „губитничком варијантом“.
Разумљива је реакција Маска, јер делује као да им се Зеленски просто подсмева. Не само што су му дате десетине и стотине милијарди долара америчких пореских обвезника, без икаквих војних резултата, него је инструкције добијао директно из Беле куће, од администрације председника Џозефа Бајдена. А када победи Доналд Трамп, Зеленски каже – ја сам независан, нећу никога да слушам! И они му лепо кажу да је време да седне за преговарачки сто и покуша да спасе што се још спасти може, из позиције ратног губитника. Под условом да би Путин уопште пристао да са њим седне за сто, што Кремљ никада до сада није потврдио. Можда и зато Зеленски тврди пазар и „одбија преговоре“, свестан да је највећа препрека за дијалог – управо он. Москва га сматра нелегитимним јер му је председнички мандат истекао још у мају, као и влади и парламенту, а он не расписује изборе. Зато је велико питање кога он представља и да ли би његов потпис имао правну снагу.
Посебна је прича да ли има и даље колику-толику подршку народа, јер од избора бежи. Управо је принудна мобилизација за њега најгори референдум и изборни процес – народ Украјине масовно одбија да се одазове позиву на фронт. Да Украјинци бар мало верују у његове лидерске способности и „победу“ коју годинама најављује, и тај би одзив био висок, као у Русији, где је мобилизација добровољна. Ни на Западу, ни у Украјини више нема никога ко верује у Зеленског и позитиван исход његовог рата. Па о чему онда Путин с њим да разговара? О чему он одлучује, ако се зна да од почетка сукоба украјинске снаге нису самостално могле да издрже дуже од две-три седмице – већ само уз огромну финансијску и војну помоћ „западних савезника“, коју Трамп очигледно више не жели да му пружа. Јер, та је помоћ највише исцрпљивала сам Запад. А шта може од њега да се очекује сада, када му се фронт руши као домине?

АКТИВ КОЈИ МНОГО ТРОШИ И УЛТИМАТУМ РУСИЈИ И онда он каже да је незадовољан што је Шолц звао Путина. Немачки канцелар је поручио у том разговору да ће Берлин наставити да подржава Украјину „док је то потребно“, а руски председник поновио спремност за разговоре, али на темељу реалности на терену. Занимљива је формулација Шолца. Док је Украјина – потребна коме? За шта потребна? Коме је у свету Зеленски потребан? Трампу свакако није, осим као „токсични актив“ наслеђен од Бајдена. Актив који много троши, а могући добитак у његовој размени је врло магловит. Путин не жели да плаћа за то сувише велику цену, јер оно што жели може да оствари властитим снагама. А идеје да би Запад могао да нагло повећа улог и уђе у директни ратни сукоб са Русијом због Украјине, био би опасан за НАТО савезнике не мање него за Русију.
О томе је говорио и заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев, осуђујући изјаве које долазе из Европе, о томе да би сада они могли да преузму водећу улогу у „одбрани Украјине“ после Трампове победе. Поменуо је и својеврсни ултиматум Русији који је упутио Фридрих Мерц, лидер Хришћанско-демократске уније Немачке и могући наследник Олафа Шолца на месту канцелара. Мерц је поручио Русији да завршава Специјалну војну операцију, или ће он испоручити Кијеву крстареће ракете „таурус“ које могу да добаце до Москве! Док Шолц покушава мало да одобровољи Путина и можда обнови испоруке гаса кроз преосталу цев „Северног тока“ уочи зимске сезоне, дотле посредно Мерц прети да ће рушити Москву и Кремљ ракетама!
Медведев каже да разуме да су ове запаљиве изјаве предизборног карактера. И то је тачно, јер је Шолц сам срушио своју владу – чија је била политика заробљена због пресудног утицаја Зелених и Аналене Бербок, која држи чврсто узде спољне политике. Процена немачког канцелара, очито, била је да је за њега боље да ту владу сруши и покуша да свали кривицу за пад животног стандарда и све остале неуспехе на коалиционе партнере, што не би било превише далеко од истине. А он сам да се представи као неко ко има утицаја чак и на самог Путина, како што се тиче рата и мировних преговора, тако и енергената који су Немачкој очајнички потребни. Са друге стране се појављује Мерц, који кандидује наставак „чврсте“ политике према Русији, али од које омекшава немачка економија. Медведев му је поручио да ове ракете не могу да донесу преокрет на фронту, већ само још мало „продуже агонију бандеровског режима“. Али зато могу, како је нагласио, да „многоструко увећају ризик преласка конфликта у најопаснији стадијум, о чему је говорио и наш Председник“.
У овим речима има много истине. Таман када смо се понадали да би победа Доналда Трампа могла да унесе више разума и приволи зараћене стране да седну за сто – стигле су нове ратне поруке. Најпре, Зеленски неће ни да чује за разговоре, а онда Мерц прети ракетирањем Москве. Када би неко желео да смисли краћи пут да увуче цео континент у катастрофу, тешко да би могао да смисли нешто боље од њих двојице. А Шолцу, који је изгубио велики део поверења свог народа управо због помагања Украјини науштрб интереса Немачке, ипак се мора признати да је остао тврд и издржао притисак Вашингтона и Лондона да не испоручи ракете „таурус“. Што у његовом случају није мало достигнуће. И зато је Путин пристао да с њим разговара, као знак елементарног поштовања.

ВАКЦИНА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ПРЕСТАЛА ДА ДЕЛУЈЕ „Просто је невероватно до које мере садашња генерација европских политичара жели да привуче рат на своју територију. И то на нескривену радост Американаца и упркос жељама својих сопствених народа. Вакцина Другог светског рата је престала да делује. Искусни, и просто паметни лидери Европе отишли су у историју. Дошле су ништарије са високим мишљењем о себи. А то значи да лош сценарио остаје највероватнији“, поручио је Дмитриј Медведев. Као да многи у Европи не могу да разумеју да Русија неће одустати од својих виталних националних интереса и циљева, од којих зависи њен физички опстанак. Сви озбиљни аналитичари Запада добро знају да су Украјина и Белорусија вековне зоне од највишег безбедносног значаја за Москву и да улазак непријатељских снага на ове територије гарантује брзи почетак општеевропског сукоба. Па опет чине све да овладају овим зонама, не осврћући се на упозорења Москве.
Тако и Зеленски. Уместо да процени пажљиво шта би разговор Шолца и Путина могао да позитивно донесе његовој земљи, а потенцијално би могао много, и да узме у обзир промене у америчком врху које иду у сусрет могућем мировном решењу, он оцењује позив немачког канцелара као „отварање Пандорине кутије“. Па зар већ он сам није отворио све могуће Пандорине кутије и зар није већ време да се оне затварају? Или је Зеленском важније да очува антируску матрицу по којој је украјинска територија предвиђена као полигон за обуздавање и угрожавање Москве? У том случају никакви преговори нису могући. Али, то не значи да ће његов план успети. Крајње време да се о свему томе изјасни украјински народ, на демократским изборима. Можда их је баш зато, уз бурне аплаузе Брисела и Вашингтона – Зеленски и укинуо.